Zaboravljeni naučnik koji je otkrio dinosauruse 1Ilustracija: Wikimedia

Iako je otkrio da su našu planetu nekad nastanjivali ogromni gmizavci, mesto Gideona Mantela u istoriji gotovo dva veka ostalo je u senci njegovog uticajnog suparnika, koji mu je preoteo slavu.

Međutim, novim dramskim komadom „Dinomanija“ o Mantelovoj borbi sa tadašnjim naučnim establišmentom, njegov život i delo konačno izlaze iz senke na svetlost pozornice. Ovaj pozorišni komad nedavno je prikazan u Novom diorama pozorištu u Londonu.

Legenda kaže da je tokom jedne šetnje 1822. godine, Mantelova žena pronašla jedan začuđujuće veliki zub u blizini jednog kamenoloma, koji je potom pokazala svom suprugu. Fasciniran veličinom zuba, nakon podrobnog ispitivanja on je ustanovio da ovaj zub pripada do tad nepoznatom stvorenju. Ispostaviće se da je u pitanju jedna vrsta izumrlog ogromnog gmizavca, nazvanog iguanodon, budući da je sličan današnjoj iguani.

Naučnici su decenijama bili zbunjeni otkrićem kostiju dinosaurusa. Ljudi su mislili da su one pripadale džinovskim ljudima. Ključna stvar koju je Mantel uradio bila je prepoznavanje da su ove kosti pripadale džinovskim životinjama“, navodi Džejms Jitman, reditelj nove predstave. Ovo otkriće predstavljalo je veliki naučni proboj.

Međutim, sama nauka suočavala se u to vreme sa porođajnim mukama velike promene, koja će na kraju dovesti do objavljivanja Porekla vrsta Čarla Darvina 1859. godine. Bitka se vodila između religijske i naučne teorije evolucije.

Ričard Oven, u to vreme značajna figura iz visokog društva, slavni naučnik i prijatelj kraljevske porodice – stajao je na religijskoj strani. Iako je pomogao da se osnuje čuveni Muzej prirodne istorije u Londonu, nikad nije bio poznat kao naročito revnostan sakupljač fosila. S druge strane, nalazio se sin obućara Gideon Mantel, vrsni i sistematični poznavalac fosilizovanih ostataka životinja, koji je bio ubeđen da je reč o davno izumrlim velikim gmizavcima.

Ovenova opsesija – kaže Lauren Muni, jedan od pisaca ovog komada – bila je „da pokušava da dokaže da su dinosaurusi bili deo Božje kreacije, Božja čudovišta, pre nego naši preci… I bio je veoma, veoma dobar u tome“. Njega je vrlo uzdrmalo Mantelovo otkriće, kako navodi ovaj pisac, i nameravao je da disktedituje njegovo istraživanje, onemogućivši mu da dobije podršku aristokratskog i konzervativnog naučnog krila.

Zaboravljeni naučnik koji je otkrio dinosauruse 2

Oven je iskoristio svoj uticaj da reklasifikuje ove fosile kao „od Boga stvorene zveri“, ali je presudno bilo to što je, u isto vreme, skovao termin „dinosaurus“ da bi ih opisao, dodaje Muni. „Ljude je činilo srećnima verovanje u uvrnuta mitska stvorenja poput jednoroga, tako da su se dinosaurusi pojavili u pravo vreme. Oni su zamenili ova bića u kolektivnoj mašti – ali je Oven bio taj kome je pripisan najveći deo zasluga, a ne Mantel.“

Ovaj komad na dramatičan i tragičan način prikazuje Ovenov apsolutni trijumf i Mantelovo samouništenje. „Mantel je želeo da probije svoj put do naučne elite, ali to mu nikad nije pošlo za rukom i zbog toga je patila čitava njegova porodica“, kaže Jitman. Na kraju, ovaj nesrećni naučnik ostaje sam, jer ga zbog siromaštva u koje ih je uveo, napuštaju i žena Meri i deca. „On postaje slomljen čovek“, dodaje Jitman.

Kako se predstava približava kraju, dolazi do jedne upečatljive scene koja predstavlja tragični vrhunac: Mantela, obogaljenog nakon jednog udesa sa kočijama, posećuje Oven, koji mu naposletku oduzima čak i taj zub iguanodona. Naravno, ova scena u potpunosti je izmišljena i nikad ne bi mogla da prođe test istorije, kao i neke druge scene iz predstave, priznaje Muni. Istorijski zapisi navode da je Oven čak, iz poštovanja prema svom suparniku, nakon njegove smrti – ma koliko to nama danas morbidno zvučalo – jedan deo Mantelove deformisane kičme izložio na polici u Kraljevskom koledžu hirurga Engleske.

Međutim, ova predstava je i zamišljena kao kreativna adaptacija čiji cilj nije da nam prikaže kako se nešto zaista dogodilo, već da nam ispriča priču koja može biti relevantna i za današnje vreme. „Ova pitanja o pristupu nauci i dalje su živa. Koliko samo žena, koliko samo ljudi druge boje kože, koliko njih van ove elite dobije priliku da napreduje kroz nauku? Pa ipak, to očigledno određuje pravac istraživanja i ono što se smatra važnim.“

I za današnja istraživanja od presudnog značaja su vlasništvo nad pristupom i ko kontroliše uspeh, smatra Dejvid Unvin, paleontolog sa engleskog Univerziteta u Lesteru. On navodi odličan primer sa prošlogodišnjom pomamom za fosilima dinosaurusa u Kini, koja postaje novi epicentar svih paleontoloških dešavanja. „Ovo je nova zlatna groznica za paleontologe, ali ko zapravo dobija priliku da vidi ove fosile – i dalje se svodi na moć i kontrolu, baš kao što je to bio slučaj u Ovenovo i Mantelovo vreme.“

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.