Zdravlje građana na prvom mestu

Prema njenim rečima, to je „standard“ ugrađen u etički kodeks farmaceuta, a odgovornost imaju i učesnici u zdravstvenom sistemu, ali i mediji. Gordićeva smatra nedopustivim da se „hormonska bomba“, pilula za dan posle, neadekvatno oglašava u sredstvima javnog informisanja. Sporno je, iako je lek na listi onih koji mogu da se oglašavaju, što se istovremeno ne ukazuje koliko često takva pilula sme da se koristi i kakvu opasnost po reproduktivno zdravlje nosi njena učestala upotreba.

Falsifikovani lekovi, puštanje i povlačenje medikamenata iz prometa, samo su neke od čestih tema u javnosti, a Gordićeva kaže da je od ključne važnosti donošenje i sprovođenje zakona, jer postojeća regulativa u nekim segmentima nije dobra. Farmaceuti ove kuće, između ostalog, zalažu se za rigoroznije kažnjavanje onih koji se ponašaju neetički. Falsifikovani lekovi, puštanje u promet i povlačenje medikamenata, samo su neke od čestih tema u javnosti

Apoteka Beograd bavi se izradom magistalnih i galenskih lekova, kao i medicinske kozmetike, a očekuje se da novim zakonom ta oblast bude usklađena sa direktivama Evropske unije.

– Sadašnji zakon o lekovima ograničava izradu galenskih lekova na sto jedinica dnevno, dok mi imamo opremu i kapacitete za mnogo više od toga, uključujući snabdevanje u vanrednim uslovima. Zakon takođe „ne poznaje“ medicinsku kozmetiku koja ima brojne prednosti u odnosu na brendirane proizvode – kaže Gordićeva.

Apoteka Beograd je, pre zakonske obaveze, uvela međunarodne standarde ISO 9001, 14001 i 18001, čime je objedinjena briga o pacijentima, zaposlenima i životnoj sredini. U potpunosti je rešen problem farmaceutskog otpada koji je decenijama stajao po magacinima.

U saradnji sa sekretarijatom za zdravstvo, 2008. počela je primena Data Matriks baze za bržu obradu recepta. Gužve u apotekama (gde se ovaj sistem primenjuje) smanjene su, jer se na izdavanje leka na recept čeka znatno kraće. Umesto ukucavanja svakog slova i brojke, ovim kompjuterskim programom sada je dovoljan je jedan „klik“, ili dve sekunde, da se recept „snimi“, a preostalo vreme moguće je iskoristiti za razgovor sa pacijentom i savetovanje. Projekat se, za sada, primenjuje u pet beogradskih domova zdravlja – Stari grad, Voždovac, Rakovica, Zvezdara, Vračar.

Projekat smo pokrenuli 2008, ali ograničavajuća okolnost je oprema domova zdravlja. Mi smo sopstvenim sredstvima kupili svu opremu za sve naše apoteke i spremni smo. Očekujemo da će, uz pomoć Gradskog sekretarijata za zdravstvo, biti nabavljena oprema za sve beogradske domove zdravlja. Prošle godine, iako je bilo sredstava, nije pokrenuta javna nabavka. Zašto nisu utrošili sredstva, ne znam, ali je izgubljena cela godina, ukazuje Olivera Gordić.

Apoteka Beograd ove godine obeležava više jubileja: 40 godina postojanja, 180 godina prve apoteke u Srbiji, kao i 35 godina galenske laboratorije.

Otpad

Da će apoteke sakupljati lekove isteklog roka od građana – u Apoteci Beograd saznali su – iz medija. Ali, napominju da, šta god Ministarstvo za zaštitu životne sredine bude predvidelo, oni su spremni da se uključe. Pre zakonske regulative, uvoden je standard ISO 14001, a beogradse državne apoteke oslobodile su se farmaceustkog otpada koji je decenijama stajao po magacinima. Bilo je tu, kažu, svega i svačega: hemikalija i lekova isteklog roka, što od ranijih donacija, kineskih itd. Sve što je godinama „čamilo“ po objektima, rašćišćeno je. Sada postoje ne samo procedure upravljanja otpadom, nego i njegove prevencije, kako da se stvara manje otpada.