Kriza donorstva sve veća, ko će da pomogne obolelima od leukemije? 1

Potrebe za trombocitima i koštanom srži su sve veće a bez obzira na jednostavnost i bezbednost procesa doniranja, broj donora je izuzetno nizak. Ovim problemom se ni država ni društvo ne bave na ozbiljan način. U Srbiji više od 800 osoba svake godine oboli od leukemije, govore podaci Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

Leukemija je bolest krvi i koštane srži a odlikuje je bujanje abnormalnih ili nezrelih belih krvnih zrnaca – leukocita, koji postepeno okupiraju koštanu srž i sprečavaju proizvodnju zdravih krvnih ćelija. Može bitni akutna i hronična.
Akutne leukemije, poznate i kao „rak krvi“, javljaju se tek kod nešto više od petine slučajeva, počinju naglo i veoma brzo se razvijaju. Hronične su učestalije, uglavnom blaže i mogu da traju dug vremenski period.

Mada brojne stvari utiču na njen razvoj, poput jonizujućeg zračenja, izlaganja različitim hemikalijama, čak i virusima, tačan uzrok nastanka leukemije još uvek nije poznat. Zastrašujuć podatak je da ova opaka bolest čini čak polovinu slučajeva karcinoma kod dece ali ipak se najčešće javlja posle 50. godine života.

Leukemija se tretira tako što se kancerogene ćelije koje se nalaze u koštanoj srži pacijenta uništavaju radioterapijom i hemoterapijom. Nakon što se odstrani koštana srž, izvodi se transplantacija. Matične krvne ćelije od zdravog i odgovarajućeg donora za nekoliko nedelja menjaju uništenu srž i počinju da stvaraju zdrave krvne ćelije. Moguća je i autotransplantacija, koja se izvodi korišćenjem koštane srži samog pacijenta ali se na taj način povećava rizik od ponovne pojave bolesti.

U Srbiji već dug niz godina postoji loša tradicija zaobilaženja teme donorstva na svim nivoima. Država se ponaša nezainteresovano, zdravstveni sistem je nemoćan, društvena svest je na niskom nivou a sve to zajedeno dovodi do
toga da broj broj donora trombocita i mkoštane srži bude na zabrinjavajuće niskom nivou.

Kriza sa donorstvom koštane srži i trombocita ne prestaje, naprotiv – produbljuje se, bez obzira na to što su procesi trombocitafereze, postupka izdvajanja i prikupljanja trombocita i procesi doniranja koštane srži jednostavani, sa minimalnim rizicima.

Kakvo je stanje u nacionalnom registru, približila nam je dr Glorija Blagojević, rukovodilac Registra davalaca koštane srži Srbije.

„U našem registru je zvanično oko 9700 prijavljenih donora i taj broj je daleko od dovoljnog. Prijavljivanje u registar moguće je za sva lica od 18 do 50 godina a davanje ćelija moguće je do 60. godine života. Lica moraju da budu zdrave osobe a prijavljivanje u registar je izuzetno jednostavno, potreban je samo uzorak krvi na osnovu kog možemo da utvrdimo šta je potrebno preduzeti dalje“, ističe doktorka i poziva medije ali i društvo da se uključe u kampanju širenja svesti o leukemiji.

O problemu nedostatka donora, ispred Udruženja pacijenata obolelih od akutnih leukemija – Leuka, govorio je predsednik udruženja, Predrag Slijepčević, čovek koji je četiri puta pobedio leukemiju.

„Situacija je jako loša. Trenutno imamo oko 350 donora trombocita, od toga je 250 iz Beograda a potrebno nam je najmanje 1500 ljudi. Trombociti su neophodni kod lečenja akutnih leukemija i kod transplantacija koštane srži jer
pacijent u toku lečenja gubi svoje trombocite i postoji opasnost da iskrvari na smrt. Jedini način da to sprečimo je da obezbedimo dovoljan broj trombocita. Problem je što zbog neorganizovanosti države mi nemamo odgovarajuće
uslove za to i broj davalaca je jako nizak“.

Ipak, Leuka neće čekati skrštenih ruku i, kako je rekao Slijepčević, napraviće sopstvenu aplikaciju kako bi donori mogli da znaju kada je potrebno da daju trombocite.

„Kroz naše aktivnosti želimo da obučimo ljude, jer je upoznatost društva sa potrebama za dobiranjem na jako niskom nivou. Ali ono što je takođe jako bitno, to je da okupimo i osnažimo ljude. Kroz aplikaciju koju razvija Vega IT a koja će biti spremna u narednim mesecima, mi ćemo pokriti sve centre i videćemo jasno kakve su potrebe za trombocitima. Na taj način ćemo okupiti ali i osnažiti ljude. Davaoci će kroz aplikaciju videti gde su najveće potrebe i
moći će da znaju u kom terminu treba da doniraju trombocite. Očekujemo da će takva sistematičnost privući još više ljudi da daju trombocite“, ističe Slijepčević.

Pored zabrinjavajuće statistike, koja govori da je Srbija na poslednjem mestu u Evropi po broju transplantacija, brine i potpuna društvena konfuzija, neupućenost ali i nespremnost države i Ministarstva zdravlja da se prihvate posla i da se na ozbiljan način bave ovim problemom, kroz izdvajanje većih sredstava za borbu protiv leukemije i kroz ozbiljnu kampanju dizanja svesti o ovoj bolesti i podsticanja na donorstvo.

Situaciju je dodatno pogoršala pandemija korona virusa, koja je raspirila postojeću paranoju i udaljila građane od ideje da budu donori i na taj način pomognu onima kojima je to potrebno.
Oboleli od leukemije u dobroj meri ostaju prepušteni sebi samima a alarm koji je ova bolest aktivirala nema ko da čuje.

Naša zemlja, sa tri donora na milion stanovnika, nalazi se na poslednjem mestu u Evropi. Poređenja radi, Slovenija ima 19 a Hrvatska 37 donora na milion ljudi. Prema brojkama koje je izneo Eurotransplant, na sedam miliona stanovnika, standard je da se godišnje izvrši najmanje 70 transplantacija srca, 200 transplantacija jetre i oko 450 transplantacija bubrega.

Srbija je daleko od tog broja.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.