Optužnica za špijunažu obračun sa Đinđićem

– Puno sam znao, nisam hteo da ćutim, a nije mi trebala nikakva funkcija, pa sam bio opasan, naglasio je Perišić. On smatra i da je cilj te afere bio obračun sa Đinđićem, kako bi se iz njegovog okruženja udaljili ljudi koji su imali znanja i sposobnosti za bezbednost i koji su nešto znali o upravljanju institucijama države, pre svega bezbednosnim. Prema Perišićevim rečima, ljudi koji su bili najodgovorniji za Đinđićevu bezbednost nisu reagovali na njegova upozorenja „sa kojim ciljem, da li iz neznanja ili nečega drugog, da ne spekulišemo“.

– Izlišno je poređenje mog slučaja sa slučajevima oslobođenih hrvatskih generala, naglasio je Perišić, koji smatra da njegovo oslobađanje pred Tribunalom u Hagu nije kompenzacija za oslobađanje Ante Gotovine i Mladena Markača.

Ova presuda meni je, pre svega, pravne i činjenične prirode i ne može se dovesti u kontekst sa presudama Gotovini, Markaču ili Ramušu Haradinaju, ocenio je Perišić.

On smatra da se na osnovu presuda i broja optuženih može zaključiti da je taj sud pristrasan na štetu Srba, jer je optuženo i osuđeno mnogo više Srba nego Albanaca, Hrvata ili Bošnjaka. Javnost u Srbiji nije dovoljno informisana o predmetima pred Tribunalom, rekao je Perišić i dodao da je zbog toga njegov slučaj upoređivan sa suđenjem hrvatskim generalima Gotovini i Markaču.

Oni su bili generali u svojoj vojsci koja je povela akcije Bljesak i Oluja, u kojima je, prema rečima Perišića, proterano više od 200.000 Srba sa prostora Hrvatske i pri tome su počinjeni brojni zločini. Perišić je napomenuo da je on, s druge strane, „optužen za pomoć prijateljskim armijama“ Republike Srpske i Republike Srpske Krajine da one, kroz vođenje rata, odbrane ognjišta i živote naroda.

„Sada ljudi, zbog nepoznavanja, dovode to u korelaciju, što je izlišno“, ocenio je Perišić, naglašavajući da nije imao nikakve ingerencije nad vojskama RS i RSK, što je utvrđeno i u prvostepenom i u drugostepenom postupku.

Perišić je podsetio da mu je Tužilaštvo nudilo nagodbu i da ga je nekadašnja glavna tužiteljka ovog suda Karla del Ponte, kada je 2002. dolazila u Beograd, ubeđivala da bude svedok protiv Slobodana Miloševića. Rekao sam da bih bio jedan od glavnih svedoka ako bi se Miloševiću sudilo za zločine koje je počinio sopstvenom narodu, ali da ne dolazi u obzir da budem svedok za ono za šta je optužen u Hagu, prepričao je Perišić deo razgovora sa Del Ponte. Potom su usledili pritisci sa raznih strana da bude svedok, ali je Perišić prihvatao samo da bude svedok suda, a ne Tužilaštva.

Perišić je dodao da je „pod plaštom da bude svedok suda“ svedočio 20 dana uz „neverovatnu presiju“ da kaže nešto što nije mogao, jer nije istina i da pošto nije dao intervju koji njima odgovara, protiv njega podignuta optužnica marta 2005. 

Bez političkih planova

Govoreći o budućim planovima, Momčilo Perišić je naglasio da želi porodici da nadoknadi izgubljeno vreme, iako je to teško i da se neće politički aktivirati, ali da je ljudima u državnom i vojnom vrhu spreman da pruži pomoć.