Sretenje će se praznovati dva dana

Državni praznici u Srbiji su još Nova godina, koja se praznuje 1. i 2. januara, Praznik rada koji se obeležava 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maj, dok se radno praznuju Sveti Sava 27. januara i Vidovdan 28. juna.

I dok poslanici smatraju da više praznujemo nego što radimo, istoričari tvrde da nijedan praznik danas u Srbiji nema tu težinu koju je u SFRJ imao Dan republike 29. novembar. Istovremeno, podsećaju i da smo među retkim zemljama u svetu koje nemaju zvanično određen datum kojim bi bila obeležena antifašistička borba. Razloge treba tražiti u tome što partizanski i ravnogorski pokret ne mogu da se dogovore ko je ustao u borbi protiv fašizama.

Prema predlogu Vlade, 11. novembar, dan kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom bio bi spomen na sve nevino postradale u prvom svetskom ratu, dok bi 21. oktobar kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije bio Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

Poslanik SDP-a Meho Omerović već je podneo amandmane na predložene izmene Zakona o državnim praznicima koje će se naći na dnevnom redu sutrašnjeg zasedanja parlamenta. On predlaže da se ubuduće osim Praznika rada, 1. maja, i Nove godine, neradno praznuje dan proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu 15. septembar, „kao jedan od najsvetlijih trenutaka u istoriji Srbije“.

„Dan primirja – 11. novembar koji je Vlada predložila kao neradni praznik, jeste veliki datum, ali od njega je značajniji Versajski mir – 28. juna 1919“, procenjuje Omerović i dodaje da pošto se Vidovdan već praznuje kao spomen na Kosovsku bitku, za praznik treba uzeti datum proboja Solunskog fronta. Omerović predlaže da se dan primirja – 11. novembar, koji je Vlada predložila kao novi praznik, obeležava radno.

Iz naziva drugog predloženog praznika 21. oktobra, po Omerovićevom mišljenju, treba izostaviti reč „srpski, jer se žrtve ne smeju deliti na srpske i druge žrtve“.

Dejan Radenković, poslanik SPS-a, smatra da umesto praznovanja treba što više da radimo, a sličan stav ima i lider NS-a Velimir Ilić.

– Ne vidim razlog da se uvode neki novi praznici, ali ova vlada mora nešto da „radi“ i predlaže – ističe Ilić, a povodom predloga da 21. oktobar bude praznik kao spomen na dan kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije, on konstatuje da se to u državi već svakako obeležava.

– U mnogim drugim gradovima je streljano na hiljade ljudi. To što predlažu je dodvoravanje ove vlade Kragujevcu da bi dobili biračko telo. Pričaju raznorazne priče o „Fijatu“, da će Kragujevac biti centar Srbije, a od toga nema ništa, pa im za uzvrat daju neki praznik – procenjuje Ilić, a Istoričar Čedomir Antić nije poklonik ideje da se obeležavaju datumi iz 20. veka, a naročito ne da se slave oni u kojima je poginuo veliki broj ljudi.

Najmanje praznika u Srbiji

Srbija u odnosu na većinu zemalja u svetu ima najmanji broj državnih praznika. Istoričari ocenjuju da je razlog tome što u društvu ne postoji konsenzus koje vrednosti bi trebalo slaviti. Istovremeno ističu i da se loše odnosimo prema značajnim datumima u istoriji. U većini evropskih i američkih država praznuje se 10, a u nekim azijskim i više od 20 dana u toku godine. Japanci zbog praznika ne rade 15, Rusi 12, a Francuzi 11 dana godišnje. Od Srba više praznuju i Hrvati koji ne rade čak 13 dana, dok se u Republici Srpskoj ne radi skoro ceo januar, iako zvanični kalendar predviđa upola manje.