Više od trećine mesta u domaćim tužilaštvima, uključujući i poziciju tužioca za ratne zločine, biće popunjeno mimo redovne parlamentarne procedure. Sagovornici Danasa iz tužilaštva tvrde da će republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac imati puno diskreciono ovlašćenje prilikom odabira ljudi koji će popuniti 31 upražnjeno mesto u tužilaštvima.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } Naime, kako je Vlada Srbije u skupštinu poslala predlog za izbor 54 kandidata za javnotužilačke pozicije od ukupno 85 koliko je upražnjeno, u nadležnosti Dolovčeve je da u „praznim“ tužilaštvima postavi rukovodioce, koji će ih voditi do nekog narednog konkursa. Ti postavljeni tužioci će imati status vršioca funkcije i zakonom je predviđeno da oni ne mogu da budu u tom statusu duže od godinu dana. Ipak, neretko su u pravosuđu ti rokovi bili probijani. Pritom, ne postoje precizni kriterijumi kojima Dolovčeva mora da se vodi prilikom odabira ljudi, pa postavljeni tužioci uopšte ne moraju da budu na listi koje je Državno veće tužilaca (DVT) prosledilo Vladi.
Prema rečima Lazara Lazovića, predsednika Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, ovakvo rešenje dovodi u pitanje čitav proces odabira tužilaca.
– Čemu uopšte sprovoditi izbor tužilaca ako će ovako da budu birani – kaže Lazović.
Pored načina odabira neizglasanih tužilaca, Lazović ima primedbe i na način na koji su postavljeni oni koji su dobili glasove skupštinske većine.
– Ostaje nejasno kojim se kriterijumima vodila Vlada kada je predložila ove kandidate skupštini – navodi Lazović. Prema njegovim rečima, Vlada ima formalno pokriće, jer spisak koji je njima dostavilo Državno veće tužilaca nije sadržao broj bodova koji su pojedini kandidati osvojili.
– Vlada je pred sobom imala samo spisak ljudi, koji jesu bili rangirani, ali bez broja bodova koji su osvojili. Zato je i formalno bilo moguće da Vlada predloži i kandidate koji nisu bili prvoplasirani po broju bodova – tvrdi Lazović i dodaje da su članovi Vlade, da su hteli mogli da saznaju kako je ko prošao na testu.
On je naglasio da je sve to dodatno umanjilo uticaj koji tužilaštvo preko svog organa, Državnog veća tužilaštva, ima na izbor nosilaca javnotužilačke funkcije. Prema njegovim rečima, strukovna udruženja tužilaca su u više navrata iznosila primedbe na način odabira, kao i na ranije usvojeni Pravilnik o kriterijumima za izbor tužilaca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
