Džinovski skokovi napred

Amin Maluf: POREMEĆENOST SVETA (10)

Amin Maluf spada u vodeće svetske intelektualce našeg vremena. Ljubaznošću izdavača objavljujemo odlomke iz njegove knjige eseja „Poremećenost sveta“ (Laguna, prevod: Vesna Cakeljić).Ovo delo je dobitnik nagrade „Knjiga i prava čoveka“ za 2009. godinu. Na početku XXI veka svet pokazuje mnogobrojne znake poremećenosti. Intelektualnu poremećenost karakteriše razularenost u isticanju identiteta što otežava svaku harmoničnu koegzistenciju i svaku istinsku raspravu. Ekonomska i finansijska poremećenost odvlače celu planetu u zonu turbulencija sa nepredvidivim posledicama, koje su i same simptom iskrivljenosti našeg sistema vrednosti.

Deng Sjaoping; smesta je naredio da se nekim seljacima podeli zemlja koja je prethodno bila kolektivizovana, i da im se dozvoli da prodaju jedan deo žetve. Rezultat je bio odličan; proizvodnja se umnogostručila, negde dvaput, negde triput, negde četiri puta, kako u kojem selu. Načinivši korak dalje, kineski vođa je odlučio da seljaci odsada mogu sami da biraju šta žele da sade; dotada su im to nametale lokalne vlasti. Proizvodnja je još porasla. I tako je sve započelo. Malim potezima, bez zaglušujućih proglasa, bez masovnih okupljanja, stari neproduktivni sistem postepeno joremeće rasturen. Postepeno, a ipak brzinom svetlosti, bez sumnje zbog umnožavajućeg učinka vezanog za demografske dimenzije zemlje. I tako, kada su vlasti ukinule zabranu otvaranja malih porodičnih preduzeća na selu – piljarnica, radnjica, radionica, itd. – osnovano ih je dvadeset dva miliona, i upošljavala su sto trideset pet miliona ljudi. Kada se radi o Kini, neprestano imamo utisak da listamo neku knjigu rekordâ; kao za broj solitera u Šangaju – petnaest 1988, skoro pet hiljada dvadeset godina kasnije, odnosno više nego u Njujorku i Los Anđelesu zajedno.

Ali ima fenomena koji ne zavise od gigantizma, a koje je ovaj morao čak i otežati, kao što je rast bruto domaćeg proizvoda, čija je stopa skočila, za trideset godina, u proseku za oko deset posto, što je omogućilo kineskoj privredi da pretekne, jednu za drugom, francusku, englesku, a zatim nemačku privredu već u prvoj deceniji XXI veka.

U Indiji, razbijanje dirižizma takođe se odvijalo mirno, i sa isto tako iznenađujućim posledicama. Jula 1991, vlada je morala da se suoči sa velikom finansijskom krizom koja je pretila bankrotom. Da bi joj našao leka, ministar finansija Manmohan Sing je odlučio da ublaži neka ograničenja koja su vezala ruke preduzećima. Zemlja je dotada imala krajnje sputavajuće zakone prema kojima se za svaku ekonomsku transakciju morala prethodno tražiti dozvola: dozvola za uvoz, dozvola za menjanje novca, dozvola za investiranje, dozvola za povećanje proizvodnje itd. Čim je počela da se oslobađa tih stega, privreda je uzletela…

Ovo što sam upravo pomenuo u nekoliko uzastopnih paragrafa znači, za celo čovečanstvo, džinovski i nenadani skok napred, jedan od onih koji najviše oduševljavaju u istoriji; dve najnaseljenije zemlje planete, koje čine polovinu stanovništva takozvanog „trećeg sveta“, počinju da se izvlače iz nerazvijenosti; druge zemlje Azije i Latinske Amerike kreću se, čini se, istim uzlaznim putem; tradicionalna podela zemaljske kugle na industrijski Sever i siromašni Jug malo-pomalo se ublažava…

Kako vreme bude prolazilo, tako će ekonomsko buđenje ovih velikih nacija Istoka bez sumnje izgledati kao najspektakularnija posledica raspadanja birokratskog socijalizma. Ako posmatramo sa stanovišta ljudske avanture, možemo samo da se radujemo tome; ako posmatramo sa stanovišta Zapada, radost se meša sa strahovima, jer ti novi industrijski džinovi nisu samo trgovački partneri, nego predstavljaju takođe opasne rivale i moguće protivnike.

Nastavlja se