Kada samo dolazi iz njegove domovine Poljske, interpretacija Šopenove muzike već samim tim postaje poseban događaj. Kada se tome pridruže još dva veka od njegovog rođenja na jednoj i barem vek duga tradicija džeza kao žanra na drugoj strani, oličeni u pijanisti Andžeju Jagodinskom i njegovom Triju (klavir – kontrabas – bubnjevi), onda se dobije komadić živog jubilejskog ekskluziviteta u foajeu Sava centra za posetioce Druge prolećne klavirske fešte ovogodišnjeg naziva „Volite li Šopena?“.
Pa, odgovor na to pitanje svakako je potvrdan, govorimo li već o Jagodinskom i njegovim scenskim kolaborantima. Ukrstivši u sebi poljsko poreklo, seriozan muzički „background“ i džez senzibilitet, ovaj umetnik pristupa Frederiku Šopenu duboko autorski ispravno i tačno tako da uspostavi vezu između romantičarske nadgradnje klavira svim prefinjenim alatkama virtuoziteta i novih boja, te slojevima autentičnih i inoviranih mikro-ritmova i prolaznih raskošnih harmonija u čitavim spratovima, sa gotovo pa istovetnim, deliričnim vizionarstvom džez majstora, posvećenih takođe dosezanju krajnjih granica mogućeg u interpretaciji i pre toga komponovanju, ili bolje rečeno paralelnom izrastanju jednog i drugog, a da se zadrži zbiljska ljudska emocija u netaknutom i sveprožimajuće prisutnom vidu.
Šta Andžej Jagodinski i njegov Trio zapravo čine sa Šopenom? Na sreću ništa što bi upućivalo na oprez i ustuknuće. Unoseći dimenziju slobode u postupanje sa originalnim tekstom, ali tako da ga na jedan mističan način stalno zapravo ostajete svesni, Jagodinski i prijatelji doprinose svojevrsnom urbanom ugođaju ove davne muzike, uvodeći je na regularan koncertni podijum kroz neki otmeni džez klub iz ideala. Taj njihov sving preko Šopena toliko je prirodan i neoskvrnute ozbiljnosti izvođenja da bi im se i sam kompozitor verovatno pridružio na vrhuncima spiritualne ekstaze u koju dovode celu stvar, pre svega impresivnim tumačenjem Sonate b-moll kao centralnim komadom, a potom i halucinantnim odsevima između klasičnog i „izmeštenog“ u Mazurki f-moll op.68 ili Nokturnu Es-dur op.9 br.2 recimo. Kontemplacija obeležena istinskim klavirskim talentom Andžeja Jagodinskog donosi ovde kao rezultat jednu muskuloznu, svojsku verziju visokog napona, koja je istinski uzbudljiva i sasvim skupocenog koncertnog domašaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
