Sačuvajte svoje ljupke predstave o pijanizmu jednom za svagda, jer Denis Macujev je pred vratima! Zbilja, delikatan i zavodljiv, ovaj vrhunski pijanista današnjice namah se preobrati u zemljotres za klavirom, suočavajući vas sa atletskom snagom najmanje dvojice odraslih umetnika koji demonstriraju svoje izazovne moći istovremeno, prosto pucajući od obdarenosti. A opet, nikako ne biste o njemu mogli da mislite kao o grubijanu.
Njegovi meki, senzualni doticaji, najfiniji tonovi bliskiji u trenu tišini nego išta, u stanju su da vas hitnu ravno u kakvu muzičku kutiju, unutar koje titrate zvucima i sami, pretvoreni u gledalištu u ama pravu osetljivu strunu. Eto baš takav Denis Macujev razneo vas je u paramparčad u ciklusu „Velikani muzičke scene“ Centra za muziku Kolarčeve zadužbine, da vas odmah nakon toga sakupi iz delića i zaceli vaše olujno oduševljenje jednom još suptilnijom, ali i supermenskijom, verzijom sebe samih.
Veče počinje „Godišnjim dobima“ Petra Iljiča Čajkovskog, tom osetljivom zbirkom naročitih raspoloženja – od sakralnog, kristalnog mira, preko treperave igre naglasaka, delikatnih no vrtoglavih sećanja na kakav ples, povorke bujajuće flore u uzbudljivom, nadvladavajućem maršu, teškim žetvama kasnog leta, zveketave, svečane samouverenosti, do sušte jesenje melanholije, prekinute za tren kakvim egzotičnim zvučanjem, da se sve okonča pesmom prazničnog zadovoljstva i umirenosti. Kakva umešnost u slikanju unutrašnjih emocija, kakva samo senzibiliranost svakog delića prstiju koji pritiska dirku.
Ali, u drugom delu večeri, ova se nezemaljska, krhka aura ima da preokrene u pravi demonski džez Listovog „Mefisto valcera“, tu dekonstrukciju klavira do najsićušnijih delova i ponovno sklapanje na potezu od gotovo impresionističke ideje do začuđujuće disciplinovane, vrhunske ritmičke kontrole Macujeva, sve u poentilističkim tonskim masivima, koji do vas sežu ultimativnim vodopadima pročišćenih ljudskih moći s one strane zamislivog.
Dva Prelida Sergeja Rahmanjinova (Prelid g-moll op.23 br.5, Prelid gis-moll op.32 br.12)ovde su da svojoj potresnoj naraciji dodaju rezolutni Macujevljev gest u raskošnom rasponu izraza, herojski atraktivnom i u punom sviračkom sjaju. I onda još i „Petruška“ Igora Stravinskog (Tri stava iz baleta: „Ruska igra“, „Petruškina soba“, „Vašar poklada“) kao pravi izazov za razum, dušu i telo, sa svojim neobjašnjivim rojevima zvukovlja i parom, kako samo naročitih, originalnih ruskih ruku za tumača i vodiča kroz ove virtuozne prepletevrtloga, virova, sa kojih ne skidate pogled, zaprepašćeni.
Četiri bisa, srebro milozvučnosti, žestoka kontemplacija, maestralni džez. Šta da se kaže – izlazite jednostavno potpaljeni kakvim avionskim gorivom u hladnu beogradsku noć, da svetlite putem poput prave buktinje utisaka, ne prestajući da ih naglas govorite drugima i sebi. Bravo!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
