Čekajući Obamu

Dok je delegacija Kosova, na čelu s predsednicom Atifetom Jahjagom, premijerom Hašimom Tačijem i njegovim zamenikom Bedžetom Pacolijem, u SAD otputovala još prošlog vikenda i naglasak u bilateralnim susretima stavila na visoke američke zvaničnike i neke od najuticajnijih svetskih lobista, poput Bila Klintona, ali i Martija Ahtisarija, delegacija Srbije, u kojoj je, pored Tadića, najistaknutije ime šef diplomatije Vuk Jeremić, stigla je u Njujork tek u sredu, sa političarima iz EU u vrhu agende. Tadić je, istina, najavio i „težak razgovor“ sa državnom sekretarkom SAD Hilari Klinton, ali su njegovi saradnici ovih dana na pitanja našeg lista da li se može očekivati sastanak sa Obamom ili potpredsednikom Džozefom Bajdenom odgovarali odrečno. Ako želimo ikakav uspeh u vezi s kosovskim pitanjem, neophodno je da veze Srbije i Amerike znatno ojačaju.

Kako je saopšteno, predsednik Boris Tadić trebalo je da sinoć, po srednjoevropskom vremenu, razgovara s generalnim sekretarima UN i NATO Ban Ki Munom i Andersom Fogom Rasmusenom, a novinske agencije su najavile i susrete s udarnom evropskom trojkom – predsednikom Saveta EU Hermanom van Rompejom, predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Procenjuje se da je upravo sastanak sa Eštonovom najznačajniji. Na njemu bi, smatraju stručnjaci za međunarodnu politiku Predrag Simić i Aleksandra Joksimović, trebalo da dođe do pokušaja bar srednjoročnog dogovora oko severa Kosova, što će biti u vezi sa srpskom kandidaturom za članstvo u EU, o kojoj će Brisel odlučivati na nivou Evropske komisije u oktobru, a na političkom nivou šefova država i vlada zemalja članica u decembru.

Predrag Simić, profesor FPN i bivši ambasador u Francuskoj, kaže za Danas da će Ketrin Ešton na sastanku s Borisom Tadićem očekivati jasan odgovor na pitanje šta Srbija hoće na severu Kosova, jer to u ovom trenutku ne izgleda sasvim jasno. „S druge strane, pretpostavljam da će predsednik Srbije visokoj predstavnici EU saopštiti nezadovoljstvo načinom na koji je Robert Kuper, njen predstavnik EU u pregovorima Beograda i Prištine, vodio posredovanje. Mislim da je evropska diplomatija odugovlačeći pregovore otvorila prostor za sve što se događalo. U ovom trenutku Srbija i EU imaju interesa da se vrate odakle su i počele pre tačno godinu dana, odnosno od zajedničke rezolucije u UN – navodi Simić.

U diplomatskim krugovima u Beogradu spekuliše se da bi Eštonova na sastanku s Tadićem mogla da eksplicitno zatraži odgovor na pitanje želi li Srbija i dalje da se bori za Kosovo ili da što brže ide ka članstvu u Uniji. Simić ne isključuje mogućnost zaokreta u politici Beograda prema Kosovu. „Informacija da su se istanjile veze između vlasti u Srbiji i Srba na barikadama na severu KiM, koju je pre par dana objavio vaš list, može upućivati u tom pravcu. Međutim, još uvek je teško predvideti šta će se tačno dogoditi“, navodi Simić.

Naš sagovornik smatra da bi najbolja vest iz Njujorka za Srbiju bila da je konačno došlo do sastanka Tadića i Obame. Kako ističe, ne bi bilo sasvim ohrabrujuće da se susreti u Njujorku završe na relaciji Beograd – Brisel i Priština – Vašington. „Susreti Tadića s najznačajnijim predstavnicima EU su dobri za Beograd, a susreti kosovskih predstavnika s američkim zvaničnicima su dobri za Prištinu, dok ovo drugo nije dobro za Beograd. Imajući u vidu iskustvo u čitavom toku jugoslovenske krize, ni na jedno pitanje se ne može staviti tačka bez Amerike. Ne bih da budem maliciozan, ali nisam sasvim siguran da svi u svetu žele da Evropa uspe na Kosovu, jer se to pokazuje i u BiH i tokom cele jugoslovenske krize. To su problemi na kojima EU pokazuje da li ima ili nema spoljnu politiku, a čini mi se da dosadašnje iskustvo govori da su je mnogi saplitali u tome“, zaključuje Predrag Simić.

Aleksandra Joksimović, bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova, smatra da nije problematično to što su zvaničnici s Kosova stigli u Njujork više dana pre beogradske delegacije jer, kako podseća, Srbija ima stalnu misiju pri UN i sve bi trebalo da je unapred pripremljeno. Što se tiče različitih procena Beograda i Prištine o sagovornicima na marginama GS UN, ona ističe da je nesumnjivo da je Amerika najveći lobista Kosova, dok je EU strateški cilj Srbije, pa je i dobro i treba da se rukovodimo stavovima Unije.

Kada je reč o sastanku Tadić – Ešton, naša sagovornica ocenjuje da će glavne teme biti situacija na severu KiM i kandidatura za članstvo. „Put do statusa kandidata zavisi od dijaloga s Prištinom“, zaključuje Joksimovićeva.

Ban Ki Mun o Ahtisariju

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je tokom razgovora s predsednicom Kosova Atifetom Jahjagom u Njujorku, početkom ove sedmice, govorio o Ahtisarijevom planu, nabrajajući mere koje je svetska organizacija preduzela po pitanju Kosova, ali je naglasio da taj plan nije dobio podršku svih članica SB UN, rečeno je agenciji Beta u pres službi generalnog sekretara UN, povodom saopštenja iz kabineta predsednice Kosova o njenom razgovoru s Ban Ki Munom, u kojem je navedeno da je Ban kazao da „Ahtisarijev plan pruža dobre mogućnosti srpskoj zajednici na Kosovu“.

Tadić razgovarao sa Eštonovom

Srbija ne prihvata pokušaje nasilne promene realnosti na Kosovu i Metohiji i ostaje privržena dijalogu s Prištinom, kroz koji treba da se rešavaju problemi Srba i Albanaca, rekao je juče predsednik Boris Tadić posle susreta s visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton u Njujorku, na marginama sednice GS UN. „Mi imamo naše principe i potpuno jasno definisane stavove vezane za proces dijaloga povodom KiM i u tom smislu se stvari nisu promenile ni nakon razgovora s Ketrin Ešton”, rekao je Tadić.

Neuspešni pokušaji

Kao što je Danas ranije pisao, zvanični Beograd već duže vreme pokušava da organizuje sastanak predsednika Tadića i Obame, u najboljem slučaju u Beloj kući. To se još nije desilo. U maju 2011. propuštena je šansa da se sretnu u Varšavi, gde je Obama bio specijalni gost na samitu lidera zemalja centralne i istočne Evrope, jer Tadić nije otišao zbog ravnopravnog učešća kosovske predsednice Jahjage. Na kraju, „za utehu“ su preostala rukovanja dvojice predsednika na prijemima koje lider SAD organizuje jednom godišnje za učesnike zasedanja GS UN.