Izbori teško pre 2012.

* Kako će početak dijaloga Beograda i Prištine, i kosovsko pitanje uopšte, uticati na birače u Srbiji?

– To je teško predvideti, jer ne znamo kako će taj dijalog teći. Jasno je da dometi tih razgovora neće biti onakvi kako bi srpska politička elita želela, ali ni da rasprava o nekim oblicima posebnosti za kosovske Srbe nije omiljena političkim liderima iz Prištine. U tom kontekstu se može očekivati zatezanje na početku razgovara, koje će sigurno ići na ruku kritičarima što je uopšte taj dijalog počeo. S druge strane, i veoma mali pomaci u međusobnom razumevanju Prištine i Beograda koji bi uticali na poboljšanje života kosovskih Srba mogu biti dočekani sa, mnogima neočekivanim, odobravanjem – pre svega stoga jer su velikoj većini građana sigurnost i bolji uslovi života za Srbe s Kosova značajniji od priča o statusu, ma koliko im i status bio važan.

* Da li ste u istraživanjima možda primetili porast evroskepticizma i, ako jeste, koji politički faktor je za to odgovoran?

– Želja da se bude deo Evrope je sasvim jasno izražena i dosta stabilna, tako da mali porast onih koji se protive ulasku u EU nije nimalo zabrinjavajući. Postoji značajna razlika u domenu poverenja u EU, jer ono ne samo da varira u zavisnosti od događaja, nego je i mnogo manje onih koji imaju poverenje u Evropu od onih koji žele da vide Srbiju u Uniji. Dakle, male oscilacije u odgovoru na „referendumsko“ pitanje ne deluju mi kao enormni porast evroskepticizma, koga je bilo i ranije.

* Kakva je trenutna pozicija SNS kod glasača?

– Na bilo kojim izborima koji bi se sada organizovali bili bi veoma ozbiljna pretnja demokrata, sa šansama i da pobede i da izgube s veoma malim razlikama.

* Da li su realne najave o koaliciji DS i SNS posle sledećih izbora?

– To, svakako, ne bi bila prirodna koalicija i nije mi logično da postoji ikakav plan u tom smislu, jer se radi o strankama koje su najljući protivnici u borbi za šansu da formiraju vladu. Treba reći i da se radi o dva biračka tela koja nisu nimalo oduševljena suprotnom stranom. S druge strane, to što su osim dve velike stranke, na sceni prisutne još svega četiri partije koje po sadašnjim rezultatima konkurišu za parlament, navodi mnoge da spekulišu s mogućnosti da samo ta „velika“ koalicija bude moguća kao koalicija koja ima većinu.

* Kako bi eventualni odlazak Vuka Jeremića s ministarskog mesta uticao na imidž DS kod birača?

– Čini mi se da je DS sasvim dobro prošla kroz sve opasnosti koje su se nazirale nakon presude Međunarodnog suda pravde, ili nakon procesa menjanja, i konačno, nakon usvajanja rezolucije u Generalnoj skupštini UN. Dakle, verujem da bi eventualna ostavka Jeremića pre nosila posledice po samog Vuka Jeremića, koji je nesporno dobio mnogo na popularnosti u poslednje dve godine, ali i nešto izgubio u poslednja dva meseca. Veoma mi je teško da procenim, dakle, da li bi za njega, koji je mlad političar, bilo bolje da se sada povuče i pokuša ponovo nakon nekog vremena ili je bolje da ostavkom ne provocira priče da je krivac za sve poraze Srbije na Kosovu, kada se zna da su temelji poraza davno postavljeni.

* Kakva je trenutna pozicija SPS?

– Socijalisti stoje veoma dobro, u smislu da su stabilno iznad cenzusa i da imaju dva koaliciona partnera koji im garantuju mirno ulaženje u bilo koje izbore. Ovome treba dodati da je lična popularnost Ivice Dačića veoma porasla i da se tu stvara osnov i za dodatni rast stranke.

* Šta bi se desilo sa DSS na izborima, s njihovom oštrom antievropskom politikom?

– DSS je svakako najveći gubitnik na srpskoj političkih sceni, jer je od neverovatne popularnosti početkom 2001. stigla do toga da polako ulazu u zonu u kojoj je i cenzus veliki zadatak.

* Kakve bi posledice imao eventualni povratak Vojislava Šešelja?

– Šešeljev povratak na političku scenu Srbije sigurno bi uneo dosta živosti i sasvim sigurno neki rast SRS, mada nemam procenu koliki.

* Kakav je rejting LDP, i kako komentarišete njihove poslednje poteze?

– LDP je jedna od šest stranaka koje su po svim rezultatima iznad cenzusa. Četiri među njima su veoma sličnih rejtinga i kreću se unutar malog intervala od oko šest odsto podrške, plus-minus jedan procenat, i menjaju se na trećem mestu. Tu je često i LDP.

* Šta se dešava s G17 plus?

– G17 je dugo dosta loše stajao, ali je primetan napredak u poslednjih nekoliko meseci. Ideja o udruživanju u Ujedinjene regione Srbije ima očigledni potencijal, mada ljudi još uvek ne prepoznaju to udruženje kao stranku.

* Kada očekujete sledeće izbore i šta treba da se dogodi da bi ih vladajuća koalicija raspisala?

– Jasno je da se izbori raspisuju onda kada se izgubi većinska podrška u parlamentu, ili kada „ulica“ prisili vlast na to, ili kada jednostavno dođe vreme za raspisivanje izbora. Ja ne vidim da postoji opasnost od gubljenja većine, kao ni od „ulice“, pa bih rekao da će izbori biti u redovnom terminu. Nekoliko stranaka se ponaša kao da su u predizbornoj kampanji, ali mi to i dalje ne deluje uverljivo kao najava nekih prevremenih izbora.