Bez straha od slušnog aparata

Prema rečima Herviga Svobode, predsednika Upravnog odbora ORL-odeljenja u bolnici Hicing u Beču, počevši od 50. godine česta je pojava oslabljenog sluha pri visokim tonovima. Međutim, slabiji sluh ne znači samo da tiše čujemo, nego i tuplje. Slično kao na pokvarenom radiju tonovi šušte, zvuci preklapaju jedni druge. Unutrašnje uho sa svojih 16.000 čulnih ćelija ima i funkciju da isfiltrira važne zvuke i samo njih da pojačava, objašnjava Svodoba. Dlačice deluju kao malo antene koje skupljaju zvuke i selektuju ih. Slušni aparati mogu tu funkciju po potrebi da pojačaju. Aparati su u današnje vreme veoma mali i zaista dobri. Radi optimalnog zbrinjavanja trebalo bi da usko sarađuju ORL, akustičari za slušne aparate kao i pacijent. Prvi znak otećenja sluha je šuštanje u ušima. Partneri i prijatelji primećuju otežani sluh po stalnim ponovnim pitanjima, glasnom televizoru ili otežanoj komunikaciji u glasnim prostorijama ili putem telefona. Takođe, mnogi oboleli se povlače u sebe i često se pogrešno etiketiraju da su depresivni. Treba imati u vido da, što pre se osoba koja otežano čuje odluči za slušni aparat, utoliko uspešnije će se sanirati oštećenje sluha.