UCLA students demonstrate against a tuition hike

Getty Images
Protest studenata Univerziteta u Los Anđelesu zbog velikog povećanja školarine

Američki predsednik Džozef Bajden otpisao je milijarde dolara federalnih studentskih kredita. Ali šta će to promeniti?

U sredu je Bajden najavio da će otpisati do 10.000 dolara federalnih studentskih kredita, korišćenih za finansiranje troškova visokog školovanja kao što su školarina i smeštaj, za milione Amerikanaca koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje.

Bajden će takođe oprostiti dug od 20.000 dolara za studente na Pel grantovima, što se odnosi na one sa najvećim finansijskim poteškoćama.

Ova vest, tvrde politički analitičari, objavljena je da bi se pojačala podrška pred novembarske „međuizbore“ i povećala izlaznost mladih.

Više od polovine Amerikanaca sa studentskim dugom mlađe je od 35 godina, što je starosna grupa koju Bajden žarko želi da pridobije.

Ben Tulčin, demokratski anketar koji je radio na kampanjama Bernija Sandersa, rekao je da su nedavne mere povodom abortusa, klimatskih promena i sada studentskih kredita pomogle da se poveća predsednikova popularnost među milenijalcima i generacijom Z.

„I zato mislim da je od pomoći da se podstakne izlaznost među mlađim glasačima, a obično kad je veća izlaznost mlađih glasača, demokrate bolje prolaze“, kaže on.

Ali plan za studentski kredit, koji će koštati, procenjuje se, 300 milijardi dolara, nije ostao bez kritičara – i to iz oba tabora – koji tvrde da on ne pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Kako je Amerika dospela do ove tačke?

Visoko školstvo odavno se doživljava kao put ka unosnoj zaradi, ali sve veći troškovi školarine i povećanje studentskog duga navelo je neke da se zapitaju da li to zapravo vredi toliko.

Ukupni federalni studentski dug više se nego utrostručio u poslednjih 15 godina, skočivši sa oko 500 milijardi dolara 2007. godine na 1,6 biliona dolara danas.

U međuvremenu, plate su stagnirale, a školarina je samo rasla, što znači da je mladima teže da otplate dugovanja.

Maršal Stajnbam, koji predaju ekonomiju na Univerzitetu u Juti i proučava studentske pozajmice, rekao je da je ova planina duga dokaz da aktuelni poslovni model za obrazovanje ne funkcioniše.

„Mantra je da se ‘fakultetska diploma isplati, zato što zbog nje imate veću zaradu na tržištu rada'“, kaže on.

„Da je to istina, ne bismo imali toliko problema sa studentskim dugom.“


Pogledajte video o mladim Amerikancima

Zašto mladi Amerikanci napuštaju velike gradove
The British Broadcasting Corporation

Koliko novca Amerikanci duguju?

Novac za studentske kredite duguje oko 43 miliona Amerikanaca.

To znači da otprilike svaki šesti odrasli Amerikanac, ili oko trećina Amerikanaca sa makar nekakvim postsrednjoškolskim obrazovanjem, poseduje nekakav studentski dug.

Prosečan studentski dug za kredit malo je veći od 17.000 dolara, prema podacima Federalnih rezervi.

Oko 17 odsto njih duguje manje od 10.000 dolara u federalnim studentskim kreditima, dok na drugom ekstremu, seda odsto duguje više od 100.000 dolara.

Iako to možda ne izgleda kao nesavladivi dužnički teret, većina duga je skoncentrisano među relativno malim brojem ljudi.

Više od polovine ukupnog duga drži svega 16 odsto dužnika, sa dugovima od više od 60.000 dolara.

Za ove velike pozajmljivače, 10.000 dolara može da izgleda kao samo kap u moru.

Kako će ovo uticati na privredu?

Studentski dug je trenutno drugi najveći tip dugovanja u domaćinstvima, posle hipoteke, i na njega odlazi oko 10 odsto ukupnog duga domaćinstava.

U proseku, ljudi troše oko 222 dolara svakog meseca na otplaćivanje studentskog kredita, prema Federalnim rezervama.

Problem sa dugom, u široj slici, jeste da on smanjuje količinu novca koji ljudi troše na robu i usluge, što, zauzvrat, umanjuje ukupnu privredu zemlje.

Drugi problem sa dugom je da može da naruši nečiji kreditni skor, što znači da i njihova buduća sposobnost da uzimaju kredit i troše novac takođe može da bude ugrožena.

Pre pandemije, otprilike tri odsto nosilaca federalnog studentskog kredita bilo je u zaostatku sa isplatom.

Isplaćivanje kredita bilo je stopirano od proleća 2020. godine, a u sklopu ovog plana za dužničke olakšice, Bajden je izjavio da će produžiti ovaj moratorijum do kraja godine.

Možda najznačajniji deo Bajdenovog plana jeste njegova namera da ograniči isplatu studentskog kredita na pet odsto od diskrecionog prihoda osobe.

Bela kuća je procenila da će ovo smanjiti mnoge isplate kredite na pola.

Stajnbam kaže da je ovo praktično još jedan oblik otpisivanja kredita, budući da prema novom planu, rate koje premašuju ovu granicu neće se dodavati na njihova buduća dugovanja.

Ovo će pogotovo pokriti ljude koji imaju ogromnu količinu dugovanja.

Iako će otpisivanje studentskog duga verovatno ostaviti velikog traga na mesečni budžet ljudi i povećati njihovo trošenje, ono može da ima i domino efekat na inflaciju, koja je već na najvišem istorijskom nivou, pruživši ljudima veću kupovinu moć i tako omogućivši cenama da još više skaču.

Većina ekonomista kaže da će posledice biti umerene, budući da će otpisivanje duga povećati mesečna primanja ljudi prosečno za svega nekoliko stotina dolara.

Ali bivši ministar finansija Lari Samers upozorava da bi otpisivanje duga, uz moguće povećanje inflacije, moglo i da olakša školama da povećaju školarine.

„Otpisivanje studentskog duga je trošak koji povećava potražnju i diže inflaciju.

„On troši resurse koji su mogli biti bolje iskorišćeni kako bi se pomoglo onima koji nisu imali, iz kojeg god razloga, priliku da pohađaju fakultet“, tvitovao je on.

„Uticaće takođe na inflaciju povećanjem školarina.“

Kome će, dakle, pomoći Bajdenov plan?

Analiziranje studentskog duga i nejednakosti je komplikovano, ali je očigledno da dug nije ravnopravan u različitim socio-ekonomskim grupama.

Četiri godine nakon sticanja diplome, crni diplomci imaju skoro 25.000 dolara više studentskog duga od njihovih belih vršnjaka, prema studiji Institucije Brukings.

To je delom zbog činjenice da oni u proseku pozajmljuju više od belih studenata, ali i zato što crni diplomci sa fakultetskom diplomom ili višom titulom zarađuju u proseku oko 5.000 dolara manje od belih diplomaca, prema Nacionalnom centru za obrazovnu statistiku.

U saopštenju izdatom pre ove predsedničke objave, Vizdom Kol, direktor za fakultete i omladinu Nacionalnog udruženja za napredovanje ljudi obojene kože, izjavio je da opraštanje duga od 10.000 dolara „nije dovoljno“.

„U ovom trenutku, samo ga ukinite. Osnovni minimum je 50.000 dolara“, rekao je on.

Drugi kritičari napali su Bajdenov plan tvrdeći da on daje novac u ruke „elite“.

Ljudi koji nemaju više obrazovanje od sekundarnog, i stoga nemaju studentski dug, verovatno potiču iz siromašnijih porodica od njihovih vršnjaka sa dugom.

Statistički gledano, ljudi koji više zarađuju obično imaju veći studentski dug.

Univerzitet u Pensilvaniji procenio je da će, prema Bajdenovom planu, između 69 i 73 odsto oproštenog duga otići domaćinstvima koja se nalaze u prvih 60 odsto po raspodeli prihoda.

Student loan borrowers gather near the White House

Getty Images
Na plakatu piše: Otpišite studentske dugove

Ali Maršal Stajnbam, koji predaje ekonomiju na Univerzitetu u Juti i proučava studentski dug, rekao je da ti argumenti ne shvataju drastičnu promenu u obrazovanju, dugovanjima i prihodima koja se dogodila u poslednjih nekoliko decenija.

„Sve je teže i teže naći posao sa manje obrazovanih dokumenata“, kaže on.

„Ta ideja da su studentski dužnici privilegovani, a ljudi koji nemaju studentski dug neprivilegovani… prosto nije tačna.“

Ljudi iz radničke klase koji su, u starijim generacijama, preskakali obrazovanje sada moraju da plaćaju da bi dobili sertifikate bez kojih ne mogu da rade, kaže on.

To znači da za većinu ljudi obrazovanje nije luksuz, već potreba.

Skoro dve trećine američkih maturanata nastavlja dalje sa postsekundarnim školovanjem.

Stajnbam, koji podržava otpisivanje studentskog duga, rekao je da je sveukupno gledano ambivalentan prema Bajdenovom planu, zato što se ne bavi korenom problema, a to je visoka školarina, čije troškove primarno snose pojedinci.

Umesto vladinih fondova za škole, od studenata se traži da plate najveći deo ceha za svoje školovanje.

A onda, kad ne mogu da ga plate, vlada mora da se uplete i da im oprašta njihove kredite.

„Samo neprestano odlažemo rešavanje problema, a on u međuvremenu postaje sve gori, i gori, i gori“, zaključuje on.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.