Plasiranje proizvoda je krupan biznis za filmove i TV serije podjednako, a artikli sada mogu biti dodavani digitalno u filmove i serije, i nove i stare.
Ljubitelji ratnih filmovi vrlo dobro znaju tu scenu – glumac Stiv Mekvin besno turira motocikl dok ga jure nemački vojnici.
Spremivši se da motorom preskoči bodljikavu žicu granične ograde i stigne na bezbednu teritoriju u Švajcarskoj, on zastaje da sredi misli kraj ambara.
Na zidu građevine nalazi se veliki plakat koji reklamira popularno pivo.
Ne sećate se ove reklame?
E, pa možda nije bila tamo kad ste poslednji put gledali Veliko bekstvo (The Great Escape), ali bi mogla da bude kad ga budete gledali sledeći put.
- Jesu li cigarete postavile temelje modernog marketinga
- Reklama za pidžamu „bez zadnjice“ zbunila internet
- Žena koja grli trudnicu: Kako su Libres reklame za uloške uzburkale Balkan
Plasiranje proizvoda u filmovima staro je skoro koliko i filmska industrija.
Smatra se da je prvi primer ovog fenomena bila komedija Bastera Kitona Garaža(The Garage), u kojoj su se pojavljivali logoi naftnih i kompanija za motorno ulje.
Premotajmo malo film unapred, do 2019. godine, i ukupna globalna industrija plasiranja proizvoda u svim filmovima, TV serijama i muzičkim spotovima kaže se da je te godine vredela 20,6 milijardi dolara, prema izveštaju firme za analizu podataka PQ Media.
Izuzetno je unosno obezbediti da glavni glumac serije nosi određenu marku odeće, ili pije određenu vrstu kafe, ili vozi određenu vrstu kola.
Ali dok je ranije proizvod zapravo morao da bude fizički prisutan kad su se te scene snimale, reklamna industrija sada se okreće tehnologiji koja može besprekorno da ubaci kompjuterski marketinški slogan.
I tako sada artikli mogu digitalno da se ubace u skoro svaki film ili TV seriju.
Na primer, oglašivači mogu da stave nove etikete na flaše šampanjca u „Rikovom kafeu“ u Kazablanci, dodaju drugačiju pozadinu sa neonskim reklamama u Igraj svoju igru (Ocean’s 11) ili da nameste da Čarli Čaplin reklamira gazirano piće.
A onda, nekoliko nedelja, meseci ili godina kasnije, dodati proizvodi mogu lako da se zamene nekim novim brendovima.
Jedna od firmi koja je razvila sposobnost da ovo radi je britanska reklamna kompanija Mirijad.
Njenu tehnologiju sada koristi kineski sajt za video striming, a tvorci hit američke TV serije Moderna porodica takođe su je isprobali.
Generalni direktor Mirijada Stiven Berindžer očekuje da će takvo digitalno plasiranje proizvoda postati uobičajeno.
Njegova firma je osmislila ovaj proces nakon što je prethodno pravila specijalne efekte za filmove.
„Krenuli smo rad na filmu“, kaže on.
„Naš glavni naučnik Filip Meklaflin, sa svojim timom, osmislio je tehnologiju koja je osvojila Oskara za film Crni labud (Black Swan).“
„Tehnologija može da ‘očita’ sliku, nauči njenu dubinu, pokret, teksturu, bilo šta.
„I tako možete da uvodite nove slike u nju a da ljudsko oko praktično ne shvati da je to učinjeno naknadno, posle završenog snimanja.“
Do ovog tehnološkog napretka došlo je u vreme kad je plasiranje proizvoda postalo sve važnije za oglašivače, sa skokom od 15 odsto u globalnoj vrednosti 2019. godine, prema izveštaju PQ Media.
Na kraju krajeva, većina nas sve više strimuje filmove i TV serije preko servisa kao što su Netfliks i Amazon Prajm, a koji nemaju pauze za reklame.
- „Satanine patike“ povučene iz prodaje
- Zaradio milione prodajući kamenje kao kućne ljubimce
- Kim Kardašijan postala milijarderka
Ali ovo sofisticirano tehnološko plasiranje proizvoda nije ograničeno samo na filmove i TV serije.
Muzička industrija, pogođena kovidom-19 zbog koga su turneje postale nemoguće, još se oporavljajući od gubitaka od prodaje CD-ova, željna je da se uključi u ovu priču.
Džejms Sendom je generalni direktor britanskog Red Lajt Menadžmenta, koji zastupa muzičare i bendove kao što su Kajzer čifs (Kaiser Chiefs) i Franc Ferdinand (Franz Ferdinand).
On smatra da će mnogi muzičari jedva dočekati priliku da dodaju digitalno plasiranje proizvoda u svoje muzičke spotove, i nove i stare.
„Mogućnost da se otvori novi izvor prihoda je redak, a sposobnost da retroaktivno iskoristite svoj sadržaj i od njega napravite novi postaje uzbudljiva“, kaže on.
I tako stare muzičke grupe mogu da zarade novi novac od spotova koji su možda decenijama stari.
A aktuelni muzičari koji ponosno nosaju najnovije patike, telefone ili torbe, mogu da ih zamene godinu dana kasnije za najnoviji dizajn, a da ne moraju zapravo da ih obuku ili ponovo da snimaju spot.
Kolumbijski pevač Đovani Ajala jedan je od prvih muzičara koji je koristio Mirijadovu tehnologiju, a koja mu je omogućila da potpiše ugovor sa meksičkom pivarom Tekate, da bi se njene flaše i logo pojavili u njegovim muzičkim spotovima.
Berindžer kaže da će sledeći veliki korak biti mogućnost da se digitalno dodaju natpisi sa proizvodima na sportskim utakmicama koje idu uživo ili prenosima koncerata „u realnom vremenu, sa milisekundama zakašnjenja“.
„Postoji ogromna potražnja za tim“, kaže on.
„I zato bi penal ili odluka VAR-a u fudbalu mogli da imaju novu reklamu koja se pojavljuje iza sudije.“
Roj Tejlor, glavni rukovodilac kalifornijske kompanije Rif, kaže da njegova firma vodi ubacivanje proizvoda jedan korak dalje.
Ona je razvila tehnologiju u kojoj je plasiranje proizvoda usmereno na pojedince i menja se u skladu sa tim ko gleda sadržaj.
Dakle, ako volite vino, onda bi junak filma mogao da pije konkretnu flašu koju biste i vi poželeli da isprobate.
Ili ako ste trezvenjak, onda bi zvezda mogla da pijucka brendiranu vodu.
Rif može da uradi ovo ako gledate film na laptopu, pametnom telefonu ili pametnom televizoru, tako što prati šta ste prethodno kupili ili tražili onlajn.
To funkcioniše na isti način na koji onlajn reklame iskaču na sajtovima na osnovu vaših prethodnih kupovina ili istorijata vaših pregleda.
„Ova tehnologija je atraktivan most između potražnje za kvalitetnim sadržajem lišenim napadnih reklama i alternativnih izvora prihoda za autore sadržaja“, kaže Tejlor.
Kleopatra Velutsu, profesorka menadžmenta brendova u poslovnoj školi Adam Smit na Univerzitetu u Glazgovu, kaže da ova tehnološka dostignuća nastaju kad reklamne firme za filmove i TV serije pokušaju da sustignu kolegame sa interneta.
„One su izgubile mnogo prihoda i sada pokušavaju da pronađu kreativne načine da ih sustignu“, kaže ona.
Međutim, povezivanje vašeg proizvoda sa nekim konkretnim filmom, TV serijom ili muzičarem dolazi sa određenim rizikom, kaže Tamsin Meklaren, predavačica marketinga na Školi za menadžment na Univerzitetu u Batu.
„Stvari mogu da pođu po zlu ako dođe do nekakvog skandala ili negativne reakcije na PR kampanju“, kaže ona.
A filmska kritičarka En Bilson upozorava da digitalno plasiranje proizvoda postavlja i pravna i pitanja umetničkog integriteta.
„Volela bih da saznam nešto više o pravnom uglu digitalne obrade dela zaštićenih autorskim pravima ili da li oglašivači moraju da kupe film pre nego što krenu da prčkaju po njemu“, kaže ona.
„To takođe dovodi u pitanje ulogu scenskog dizajnera, koji je uneo mnogo truda u izgled nečega, da bi neki nasumični oglašivač naknadno naišao i sve to upropastio promenama ili dodacima koji bi mogli da budu anahroni ili da se ne uklapaju u druge pažljivo odabrane dizajnerske izbore.“
I da se vratimo na Stiva Mekvina, takozvanog „kralja kula“.
Iako se njegov lik i dalje koristi za reklamiranje svega, od satova do automobila, odeće i viskija, ubacivanje plasiranja proizvoda u njegove filmove za neke bi možda bilo previše.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
