Izborni kolaž

Fonet
Izbori 2020: Šta se dešava, kada, ko učestvuje, a ko bojkotuje

I pored svih protesta, bojkota, unošenja kamenja u skupštinu, otimanja mikrofona, polivanja vodom i štrajkova glađu, srpska politika ipak može da deluje dosadno, naročito mladim ljudima.

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih iz 2020. godine, oko 84,4 odsto mladih u Srbiji smatra da nemaju učešća u političkim procesima.

Istraživanje takođe pokazuje da 52,6 odsto mladih uopšte ne prati izbornu kampanju.

Izbori predstavljaju jedinstveni Superboul političkog života bilo koje države, a u Srbiji se u nedelju održavaju parlamentarni, pokrajinski i lokalni.

Ako sebe smatrate osobom koju politika (ni)malo (ne) zanima, onda je ovo pravi vodič za vas.

Kada se održavaju izbori?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 4. marta raspisao parlamentarne izbore za 26. april, ali umešala se pandemija korona virusa.

Na snagu je stupilo vanredno stanje, onemogućivši javna okupljanja, a samim tim izbore i izbornu kampanju.

Početkom maja se počelo sa špekulacijama o novim datumima održavanja izbora – kao mogući datumi su u medijima pominjani 14. ili 21. jun.

Tek je po ukidanju vanrednog stanja, 6. maja, odlučeno da će se izbori održati u nedelju, 21. juna – izbori u Srbiji se uvek održavaju u nedelju.

Aleksandar Vučić

Fonet
Iako se ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića pojavljuje u kampanji, ovo su ipak parlamentarni izbori

Da li na ovim izborima biramo i predsednika?

Ne, na predstojećim izborima odlučuje se sastav Narodne skupštine, Skupštine Vojvodine i parlamenata više lokalnih samouprava.

Glasa se za izborne liste, a ne za konkretnog kandidata, a poslanički mandati se dodeljuju srazmerno broju glasova koje su te liste dobile.

U nedelju možete dobiti jedan, dva ili tri glasačka listića u zavisnosti od toga da li pored izbora poslanika narodne skupštine glasate i za lokalnu i pokrajinsku vlast.

Više o parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima – takođe sažeto – možete pročitati u tekstu ovde.

Bojkot

BBC
Jedan deo opozicije se odlučio za bojkot

Zar se ovi izbori ne bojkotuju?

Zavisi koju opozicionu stranku pitate.

Iako je kampanja bojkota bila glasna, a pratili su je protesti, štrajkovi glađu i druge akcije, broj stranaka koji će izaći na izbore mnogo je veći od onih koji će ih bojkotovati.

Čak i oni koji su bili među najglasnijima oko ideje bojkota, poput Pokreta slobodnih građana, naći će se na glasačkim listićima.

Izbore će bojkotovati:

  • Savez za Srbiju – Demokratska stranka, Dveri, Narodna stranka, Stranka slobode i pravde, kao i nekoliko manjih pokreta i udruženja
  • Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“
Izbori 2020: Kratka istorija višestranačja u Srbiji
The British Broadcasting Corporation

Ko izlazi na izbore?

Međutim, za izbore je proglašena 21 izborna lista:

  • Srpska napredna stranka
  • Socijalistička partija Srbije
  • Srpska radikalna stranka
  • Savez vojvođanskih Mađara
  • SPAS Aleksandra Šapića
  • Pokret za obnovu kraljevine Srbije
  • Lista Ujedinjena demokratska Srbija, na kojoj su LSV, DHSCV i neki manji pokreti i partije
  • Lista Samo pravo, okupljena oko Muamera Zukorlića
  • Demokratska stranka Srbije – Metla2020
  • Lista okupljena oko predsednika Opštine Čajetina Milana Stamatovića
  • Stranka demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina
  • Zavetnici
  • Narodni blok, koji predvodi bivši ministar Velimir Ilić
  • Pokret slobodnih građana
  • Suverenisti (Dosta je bilo)
  • Albanska demokratska alternativa
  • Grupa građana: 1 od 5 miliona
  • Nek maske padnu – Nova stranka i Zelena stranka
  • Ruska stranka
  • Koalicija za mir, okupljena oko Čedomira Jovanovića
  • Pokret Levijatan

Pregled najvažnijih činjenicama o listama koje ćete moći da birate pročitajte u tekstu ovde.

Ima li tu nekih novih lica?

Zavisi kako na to gledate, jer postoje neka lica koja su relativno nova na političkoj sceni, ali su zato dobro poznata javnosti od ranije.

Sergej Trifunović

Fonet
Sergej Trifunović se nalazi na čelu pokreta Slobodnih građana od početka 2019. godine

Sergej Trifunović – glumac i lider Pokreta slobodnih građana.

Trifunović je poznat po ulogama u filmovima Munje, Kad porastem biću kengur, Bure baruta i seriji Crni Gruja, kao i po radu humanitarne organizacije Podrži život.

Za predsednika Pokreta slobodnih građana izabran je 26. januara 2019. godine, mesec dana nakon ostavke Saše Jankovića.

Iako je Trifunović učestvovao na brojnim političkim protestima još od devedesetih godina, ovo je prvi put da učestvuje na izborima i predvodi neki pokret.

Pokret slobodnih građana se u početku nalazio u „bojkot taboru“, ali je do promene struje došlo u gotovo poslednjem trenutku.

Momci iz Fondacije Levijatan

Levijatan
Osnovana pre nekoliko godina kao inicijativa prijatelja i istomišljenika, Fondacija Levijatan danas deluje širom regiona.

Levijatan se u javnoj sferi pozicionirao kao udruženje koje se bavi zaštitom prava životinja, ali sada izlazi na izbore.

Međutim, polje delovanja Levijatana se u poslednjih pet godina proširilo sa brige za životinje na borbu protiv migranata, protivljenje vakcinaciji i upadanje u privatne posede. Njihove akcije obeležili su brojni incidenti.

Put do glasačkog listića pratila su dva odbijanja i navodi o spornom prikupljanju potpisa podrške.

Jedan od pet miliona

Fonet
#1od5miliona je jedan od najpoznatijih političkih heštegova u Srbiji

Najmlađa lista ovogodišnjih izbora je svakako 1 od 5 miliona.

U prvih dvadeset imena ove liste, samo jedan kandidat je stariji od 30 godina, što je dovoljno da se kvalifikuju kao nova lica na političkoj sceni.

U pitanju su uglavnom studenti koji su više od godinu dana, svake subote, protestovali na ulicama Beograda.

Demonstranti su, između ostalog, zagovarali ideju bojkota izbora, ali je ovo udruženje 28. januara donelo odluku da ipak učestvuje na izborima iako „izborni uslovi nisu bolji“, kako je rekla predstavnica 1 od 5 miliona, Valentina Reković.

Postoje i stari igrači – pokret Dosta je bilo – ali se na listi nalaze pod novim imenom – Suverenisti.


Koliko su ljudi na listama nalik meni?

Prosečan kandidat na izborima za Skupštinu Srbije 2020. godine je visokoobrazovan muškarac iz Beograda, star 44 godine, prema analizi koju je sproveo Institut za evropske poslove.

Analiza je uzela u obzir četiri kategorije: ravnopravnost polova, starosnu i obrazovnu strukturu i geografsku raspodeljenost, saopštio je Institut.

Žene su u manjini na svim listama, osim na listi Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju, gde je jednak broj kandidata i kandidatkinja.

Prosečan kandidat Srpske radikalne stranke ima 49 godina, a na listama SPS-JS, Metla 2020, Narodni blok i Suverenisti prosečna starost je 48 godina.

Ubedljivo najmlađa lista je Grupa građana 1 od 5 miliona, koja se većinski sastoji od studenata, te je prosečna starost kandidata ove liste 23 godine.

Na najvećim ponuđenim listama kandidati ispod 30 godina ne pojavljuju se u značajnom procentu, navodi se u analizi.


Ovo me stvarno ništa ne zanima, kada će prestati da dosađuju sa izborima?

Predizborna atmosfera u Kuli
The British Broadcasting Corporation

Izborna tišina počinje u ponoć 18. juna i trajaće sve do zatvaranja biračkih mesta 21. juna u 20 časova.

Tokom ta nepuna tri dana, po pravilu bi trebalo da bude mirno.

Ali već u nedelju 21. juna u posle 20 časova, iako više neće trajati izborna kampanja, izbori će ponovo postati tema broj jedan u zemlji.

Slede rezultati, prvo preliminarni, i stranke koje osvoje većinu će verovatno glasno obeležiti postignut rezultat.

Republička izborna komisija objavljuje rezultate u roku od 96 časova od trenutka završetka glasanja.

Rezultati se zvanično objavljuju u Službenom glasniku Srbije, ali moći ćete da ih pročitate i na drugim mestima.

U roku od deset dana nakon objavljivanja rezultata, RIK vrši dodelu mandata kandidatima sa izbornih lista prema redosledu na izbornoj listi, počevši od prvog kandidata sa liste.

Ukoliko vas politika ne zanima, a stigli ste do kraja teksta, sada znate osnovne informacije o izborima.

Ostalo je na vama.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.