Nešto više od 6.5 miliona birača ima priliku da glasa za 250 poslanika Narodne skupštine čiji mandat traje četiri godine

Do 17 sati na izbore u Srbiji je izašlo 37,2 odsto glasača, prema proceni organizacija Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) i Ipsos.

U Srbiji se danas održavaju parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, prvi opšti u Evropi od izbijanja pandemije korona virusa.

Nešto više od 6.5 miliona birača ima priliku da glasa za 250 poslanika Narodne skupštine čiji mandat traje četiri godine.

Na listiću je ukupno 21 partija i koalicija, a blok opozicionih partija predvođenih Savezom za Srbiju bojkotuje izborni proces.

Vladimir Dimitrijević, predsednik Republičke izborne komisije naveo je da do 14 sati toj instituciji nisu prijavljene nikakve nepravilnosti u izbornom procesu, dok predstavnici organizacija CRTA i CESID tvrde da je bilo takvih slučajeva na više mesta širom Srbije.

Izbori u Srbiji - izlaznost do 17h. [ 37,2 odsto birača je izašlo na glasanje ] [ 6.584.376 birača registrovano u Srbiji ],[ 8.433 biračka mesta ], Source: Izvor: CESID, Image: zlaznost izbori u srbiji 2020

Glasanje i mere zaštite od korone

Izbori pod maskama – kako protiče glasanje

Na 71 odsto biračkih mesta članovi biračkih odbora koriste zaštitnu opremu (maske i rukavice) dok na 25 odsto sporadično, saopštila je CRTA.

Birači koriste maske na 53 odsto biračkih mesta, a na 44 odsto sporadično.

Nepravilnosti na glasačkim mestima

Iako je RIK objavio da na dosadašnjem izbornom procesu nema većih nepravilnosti, iz različitih delova Srbije stižu prijave da je ipak bilo problema.

Uz kašnjenje sa otvaranjem, biračkih mesta, gužvi, loše postavljenih paravana, primećeni su i problemi sa kontrolnim listićama koji uopšte nisu ubačeni u glasačku kutiju.

Iz organizacije CESID kažu da izborne komisije na pojedinim mestima ne proveravaju lične karte, ne nanose sprej, niti proveravaju prst glasača UV lampama.

CRTA navodi da je na jednom biračkom mestu u Zrenjaninu zabeležen slučaj „bugarskog voza“ i slučaj je prijavljen policiji.

„Prijavili su policiji u Zrenjaninu slučaj ‘bugarskog voza’, utvrdili da se kontinuirano događalo da birači dolaze na jedan punkt pre i posle glasanja, gde dolazi do razmena nekakvog materijala, sada je na policiji“, kazao je Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije CRTA.

U Kragujevcu se biračko mesto nalati u zgradi gde je i Kovid ambulanta, ali nadležni navode da ona ima odvojeni ulaz, prenosi agencije Beta.

U mestu Rakita tokom noći su nepoznati počinioci obili prostorije biračkog mesta i ukrao glasačke kutije, prenose Južne vesti.

Ispred ulaza na jedno biračko mesto na Novom Beogradu došlo je tuče dvojice muškaraca, ali su obojica brzo privedena u policijsku stanicu.

U mestu Kucura kod Vrbasa u opštinskoj izbornoj komisiji uložen je prigovor zbog javne isplate novca za glas u kafani koja se nalazi u strogom centru, prenosi Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Sukob u Demokratskoj stranci

U danu kada se glasa u Srbiji, došlo je do sukoba na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke koja bojkotuje izbore.

Pet sati pošto je potpresednica Demokratske stranke Dragana Rakić na Tviteru saopštila da joj neformalno „obezbeđenje“ ne dozvoljava da uđe na sednicu Glavnog odbora stranke, saopšteno je da je izveštaj lidera demokrata Zorana Lutovca usvojen jednoglasno.

Pored koškanja pred ulazom i sporenja koji je spisak učesnika validan i da li postoji kvorum u sali u zgradi Madlenijanuma u beogradskoj opštini Zemun, političku pobedu odnela je struja okupljena oko Lutovca.

Na drugoj strani su nekadašnji stranački funkcioneri Balša Božović, Radoslav Milojičić Kena i drugi, koji su se protivili da se današnja sednica održi jer je na dnevni red stavljena i smena sekretara stranke Dragana Jajića.

Glumac i jedan od demokrata Branislav Lečić optužio je Lutovca da „deli stranku“.

Biračka mesta, njih 8.433, otvorena su u sedam ujutru, a biće zatvorena u 20 časova, kada se završava i izborna tišina.

Nešto više od 6.5 miliona birača ima priliku da glasa za 250 poslanika Narodne skupštine čiji mandat traje četiri godine.

Na listiću je ukupno 21 partija i koalicija. Blok opozicionih partija predvođenih Savezom za Srbiju bojkotuje izborni proces.

U februaru 2020, cenzus za ulazak u parlament snižen je sa pet na tri odsto, osim za stranke nacionalnih manjina.

Izbori bi trebalo da budu održani i na 90 biračkih mesta na Kosovu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Od međunarodnih organizacija, izbore u Srbiji pratiće ograničena posmatračka misija Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Evropska mreža za organizacija za nadgledanje izbora (ENEMO).

Evropski parlament ovaj put nije poslao posmatrače u Srbiju, a kao razlog se navodi pandemija korona virusa.

Od domaćih posmatrača izbore će nadgledati predstavnici vladine Agencije za borbu protiv korupcije i nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID).

CRTA je saopštila da je obučeno više od 1.700 posmatrača koji će na izborni dan biti raspoređeni na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 500 biračkih mesta.

Republička izborna komisija dužna je da zvanične rezultate saopšti najkasnije do 25. juna u 20 časova.

Ekonomski podaci o privredi Srbije su u porastu, ali to ne znači da građani bolje žive.

Šta kažu stranci?

Evropski poslanici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, posrednici u međustranačkom dijalogu o poboljšanju izbornih uslova uoči glasanja su pozvali su na „kredibilne transparentne i mirne izbore“ koji su, kako su rekli, ključni za evropske integracije zemlje.

„Nadamo se da će rezultati tačno odraziti demokratsko takmičenje gde učesnici mogu da imaju ravnopravne uslove“, navode evropski poslanici.

Oni su pozvali i „sve učesnike da poštuju zdravstvene i bezbednosne mere uvedene na dan izbora“.

Ursula Gaček, šefica Misije ODIHR istakla je da je važno da proces glasanja ne ugrozi zdravlje ljudi s obzirom na pandemiju i pozdravila je „konstruktivan pristup Srbije prema izbornom procesu“.

Preporuke za glasanje u doba pandemije

Iako poslednjih dana u Srbiji raste broj zaraženih Kovidom-19, zvaničnici nisu uveli obavezne zaštitne mere za sve uključene u izborni proces.

Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ je za agenciju Beta rekla da se preporučuje držanje distance od jednog metra, zadržavanje na biračkom mestu ne duže od 15 minuta, kao i korišćenje maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava.

Dodatnu zabrinutost izazvala je i činjenica da se oko 40 biračkih mesta u Beogradu nalazi u vrtićima u koje će deca doći već u ponedeljak ujutru, samo 12 sati po zatvaranju biračkih mesta.

Roditeljski portal Bebac apelovao je na nadležne da se zbog zdravstvene bezbednosti dece izmeste biračka mesta iz vrtića.

Slavko Gak, gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu tvrdi da će svi vrtići na kojima su biračka mesta biti detaljno dezinfikovani tokom noći.

„Zbog specifičnosti situacije izazvane epidemijom sve spoljašnje i unutrašnje prostorije i površine vrtića koje se budu koristile biće dezinfikovane pre povratka dece po preporuci Gradskog zavoda za javno zdravlje“, rekao je Gak.

Bojkot

Današnje izbore bojkotuje deo opozicionih stranaka okupljenih oko Saveza za Srbiju u kojem se nalaze Stranka slobode i pravde, pokret Dveri i Narodna stranka.

Kao razloge za bojkot ono su naveli „loše izborne uslova u kojima građani nemaju mogućnost da budu informisani i da glasaju slobodno i bez pritisaka.“

Pored toga, opozicione partije koje bojkotuju izbore navode da izlazak na glasanje u ovom trenutku predstavlja zdravstveni rizik za birače.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da bojkot nije dobra ideja, jer su „izbori značajan test demokratije, a političari moraju da iznesu političke platforme i da razgovaraju o viziji za budućnost“.

Tanja Fajon je izrazila žaljenje zbog odluke Saveza za Srbiju da bojkotuje izbore.

„Veoma je važno da posle izbora u parlamentu postoji istinski dijalog. A do te situacija se neće doći kada je opozicija na ulici ne radi u skupštini“, kazala je ona za BBC.

„Srbija je duboko podeljeno društvo – veliki broj ljudi se plaši da izrazi stav“, dodala je ona.

Šta kažu istraživanja

Istraživanja javnog mnjenja sprovedena prethodnih nedelja predviđaju novu pobedu vladajuće Srpske napredne stranke, a kako stoje stvari, u parlament će sigurno ući i njen partner iz Vlade, Socijalistička partija Srbije takođe članica vlade.

Agencije za istraživanje javnog mnjenja uglavnom se slažu u ocenama da bi u parlament mogle da uđu još tri stranke.

To su lista SPAS, koju predvodi Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd, Pokret slobodnih građana glumca Sergeja Trifunovića i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju Ujedinjenih nacija (MKSJ) u Hagu osuđen na deset godina zatvora za progon Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci.

U novi saziv parlamenta ući će i predstavnici vodećih stranaka nacionalnih manjina za koje važe druga pravila i niži cenzus.

Većina agencija za istraživanje očekuje da izlaznost na izborima bude oko 45 odsto.

Kako se biraju poslanici i vlada?

Od 1990. i ponovnog uvođenja višestranačja u Srbiji, ovo su tek treći redovni parlamentarni izbori.

Mnogo češće – osam puta – Srbija je imala vanredne izbore.

Poslanici se biraju kroz sistem proporcionalnog predstavljanja na listi stranaka.

To znači da političke partije prave liste kandidata za poslanice. Birači na izborima glasaju za cele liste, a ne za pojedinačne kandidate.

Po objavljivanju konačnih rezultata parlamentarnih izbora, predsednik Srbije daje mandat za formiranje nove Vlade predstavniku stranke koja je osvojila najviše glasova.

Novi saziv parlamenta Srbija bi trebalo da dobije do 25. jula – 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora.

Zakonski rok za formiranje vlade je 90 dana od konstituisanja parlamenta.

Kandidat za mandatara vlade na sednici skupštine poslanicima iznosi program i predlaže sastav vlade.

Članovi parlamenta se zatim izjašnjavaju o predlogu za sastav nove vlade, a da bi ona bila izabrana potrebno je da za glasa barem 126 poslanika i poslanica.

Na pokrajinskim izborima u Vojvodini bira se 120 poslanika, takođe po proporcionalnom izbornom sistemu.

Glasači mogu da biraju između devet stranaka i lista.

Na lokalnim izborima, birači biraju predstavnike lokalnih samouprava i skupština u većini opština u Srbiji – sem u nekoliko u kojima su u poslednje tri godine održani vanredni izbori.

Izborna tišina i nepravilnosti tokom glasanja

Od petka u ponoć na snazi je izborna tišina koja traje do nedelje u 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta.

Tokom izborne tišine zabranjena je izborna propaganda, održavanje predizbornih skupova na javnim mestima i objavljivanje procene izbornih rezultata.

Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

Ako se ta odredba ne poštuje, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje se na tom izbornom mestu ponavlja.

Svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da Republičkoj izbornoj komisiji podnese prigovor zbog povrede izbornog prava, i to u roku od 24 časa od trenutka kada je došlo do nepravilnosti.

Republička izborna komisija odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati i, ukoliko je usvojen, poništava osporenu odluku ili radnju odnosno rezultate glasanja na biračkom mestu.