Više od 1.000 ljudi prešlo je u Jermeniju iz Nagorno-Karabaha, nekoliko dana nakon što je Azerbejdžan zauzeo enklavu sa većinskim etničkim Jermenima, saopštile su vlasti u Jerevanu.
Azerbejdžan je početkom ove nedelje povratio oblast u kojoj živi oko 120.000 etničkih Jermena i kaže da želi da ih ponovo integriše kao „ravnopravne građane“.
Jermenske separatističke snage na toj teritoriji pristale su da se razoružaju u sredu, posle munjevite azerbejdžanske vojne ofanzive.
Dok vlasti u Bakuu tvrde da žele da Jermeni ostanu na spornoj teritoriji Nagorno-Karabah, u Jerevanu upozoravaju da bi Jermeni mogli da se suoče sa etničkim čišćenjem.
Oni koji u se do sada iselili, dobili su stanove koje finansira vlada, saopštio je Jerevan.
Uporedo sa iseljavanjem Jermena, u Jerevanu se održavaju demonstracije protiv vlade Nikola Pašinjana koga smatraju odgovornim za dešavanja sa sunarodnicima u Nagorno-Karabahu.
- Sukobi u Nagorno-Karabahu trajali 24 sata: Dogovoreno primirje, jermenske snage pristale da polože oružje
- Krvoproliće, redovi za hleb i nepoverenje: Dugi istorijat sukoba u Nagorno-Karabahu
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- Šta se krije iza dugogodišnjeg sukoba Jermenije i Azerbejdžana
U televizijskom obraćanju u nedelju, jermenski premijer Pašinjan rekao je da mnogi u Nagorno-Karabahu „odlazak iz domovine vide kao jedini izlaz“ osim ako Azerbejdžan ne obezbedi „stvarne uslove za život“ i „efikasne mehanizme zaštite od etničkog čišćenja“.
Ponovio je da je njegova vlada spremna da „s ljubavlju dočeka našu braću i sestre“.
Ali David Babajan, savetnik etničkog jermenskog lidera Nagorno-Karabaha Samvela Šahramanjana, rekao je za Rojters da očekuje da će skoro svi otići.
„Naš narod ne želi da živi kao deo Azerbejdžana – 99,9 odsto radije napušta naše istorijske zemlje“, rekao je on.
„Sudbina našeg jadnog naroda ući će u istoriju kao sramota i sramota za jermenski narod i za ceo civilizovani svet
„Odgovorni za našu sudbinu jednog dana će morati da odgovaraju pred Bogom za svoje grehe“, rekao je on za Rojters.
Nagorno-Karabah, planinski region u Južnom Kavkazu, međunarodno je priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga već tri decenije kontrolišu Jermeni.
Enklavu podržava jermenska vlada, ali i njihov saveznik Rusija, koja u toj oblasti drži stotine vojnika već godinama.
Otkako je azerbejdžanska vojska pokrenula operaciju ranije ove nedelje, poginulo je petoro pripadnika ruskih mirovnih snaga, najmanje 200 Jermena i desetine azerbejdžanskih vojnika.
Uprkos javnim obećanjima jermenskih zvaničnika, došlo je do straha među stanovnicima Nagorno-Karabaha, a od kada su separatisti prihvatili primirje i predali oružje, dozvoljen je prolaz samo jednog konvoja pomoći sa 70 tona hrane.
Lideri etničkih Jermena tvrde da hiljade ljudi nemaju hranu i krov nad glavom, pa spavaju u podrumima, školskim zgradama ili pod otvorenim nebom.
- Kako žive Jermeni na granici sa Azerbejdžanom
- Novi sukobi na Kavkazu: Šta se zna o borbama na granici Jermenije i Azerbejdžana
- Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu
Jermenski premijer je u obraćanju naciji sugerisao i da Rusi nisu pritekli u pomoć tokom najnovijeg konflikta.
Njegove reči izazvale su kritike upućene Moskvi, za koje neki veruju da je zapravo predala Nagorno-Karabah Azerbejdžanu, ali su iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova te tvdrnje opisali kao „smešne“.
„Jerevan i Baku su zapravo razrešili ovu situaciju. Došlo je vreme za izgradnju međusobnog poverenja“, rekao je Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
