Deset šuma koje spadaju među najzaštićenije na svetu postale su neto emiteri ugljenika, pošto su oštećene ljudskom aktivnošću i klimatskim promenama.
Ovaj zabrinjavajući uvid potiče iz studije o gasovima koji zagrevaju planetu a koji se emituju i apsorbuju u šumama sa Uneskovog spiska Svetske baštine.
Otkriveno je da je u poslednjih 20 godina 10 zaštićenih šuma emitovalo više ugljenika nego što je apsorbovalo.
Šume sa liste dobara Svetske prirodne baštine prostiru se na teritoriji koja je dvaput veća od Nemačke.
Isto istraživanje pokazalo je i da mreža od 257 šuma sa spiska Svetske baštine iz svih krajeva sveta svake godine kolektivno uklanja 190 miliona tona ugljenike iz atmosfere.
- Svetski političari tajno lobiraju za promenu izveštaja UN o klimi, otkrivaju procureli dokumenti
- Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama
- Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
„To je skoro polovina godišnje emisije ugljenika iz fosilnih goriva u Velikoj Britaniji“, kaže doktor Tales Karvaljo Rezende, iz Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO), koji je koautor ovog projekta.
„Sad imamo do sada najdetaljniju sliku vitalne uloge koju ove šume igraju u ublažavanju klimatskih promena.“
Ali šume se suočavaju i sa nizom pritisaka, uključujući ilegalnu seču, ekspanziju zemljoradnje i šumske požare – koji su sve verovatniji zbog klimatskih promena.
Kombinujući podatke dobijene preko satelita sa informacijama iz nadzora sa lica mesta, istraživači su izvršili procenu apsorbovanog i emitovanog ugljenika u šumama Svetske baštine između 2001. i 2020. godine.
Ali kao što je uspelo da izračuna milijarde tona apsorbovanog ugljenika u svoj toj „biomasi“ drveća i vegetacije, istraživanje je pokazalo i pod kakvim pritiskom se nalaze neke od ovih lokacija.
Lokacije proučavane u ovoj studiji imaju neke od najviših nivoa zvanične zaštite.
Proglašene su globalno značajnim u smislu njihove prirodne vrednosti po svet i nalaze se pod pažljivim i stalnim nadzorom.
„Ali one se i dalje nalaze pod velikim pritiskom“, kaže doktor Karvaljo Rezende.
„Glavni pritisci su nadiranje zemljoradnje i ilegalna seča – pritisci koje je izazvao čovek.“
„Ali pronašli smo i pretnje povezane sa klimatskim promenama – konkretno šumske požare.“
„Vrzino kolo“
Poslednjih godina su ono što je UNESKO nazvao „neprikosnovenim požarima“, najistaknutiji u Sibiru, SAD i Australiji, proizveli desetine miliona tona uljen dioksida.
„To je vrzino kolo“, kaže doktor Karvaljo Rezende.
„Više emisija ugljenika znači više šumskih požara, a to znači više emisija ugljenika.“
A šumski požari nisu jedina pretnja uzrokovana klimatskim promenama.
Lokacije Svetske baštine koje su bile neto emiteri ugljenika 2001-2020
- Tropske prašume Sumatra, Indonezija
- Rezervat biosfere Rio Platano, Honduras
- Nacionalni park Josemiti, SAD
- Međunarodni park mira glečer Voterton, Kanada i SAD
- Planine Barberton Makondžva, Južna Afrika
- Park Kinabalu, Malezija
- Basen Uvs Nur, Rusija i Mongolija
- Nacionalni park Veliki kanjon, SAD
- Šira oblast Plavih planina, Australija
- Nacionalni park Morn Trua Pitoni, Dominika
„Zabrinjavajuća poruka“
Uragan Marija uništio je procenjenih 20 odsto šumskog prekrivača u Nacionalnom parku Morn Trua Pitoni, u Dominiki, 2017. godine.
„Ova studija nosi zabrinjavajuću poruku“, kaže doktor Karvaljo Rezende.
„Čak i najbolje i najzaštićenije šumske oblasti na svetu ugrožene su globalnom klimatskom krizom.“
„I zato su sada preko potrebni koraci za smanjenje globalne emisije ugljenika kako bismo bili sigurni da će ove šume – da će sve šume – moći da nastave da služe kao skladišta ugljenika i, naravno, kao jednako važne lokacije biodiverziteta.“
Pratite Viktoriju na Tviteru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
