Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOVNa kraju evropske radne nedelje prekinute još jednim arhaičnim verskim državnim praznikom, razmišljam o tri istorijske ličnosti od velikog značaja: Vladimiru Putinu, Si Đinpingu i… ko god da pobedi na Pesmi Evrovizije, piše glavni urednik Politico Jamil Anderlini u svom uvodniku.
Ovo je bila nedelja, dodaje, kada je Vladimir Veliki razmenio adolescentske uvrede sa ukrajinskim liderom Zelenskim o tome ko je najveći nacista, dok se zaklinjao na peti mandat kao predsednik Rusije.
Kako je napisala naša sada prognana bivša dopisnica iz Moskve Eva Hartog, ovaj bezobrazan događaj dao je fasadu legitimiteta produžetku njegove četvrtvekovne ukaljane vladavine.
„Odavde je to ponavljanje i degradacija“, napisao je jedan ruski politički analitičar sa sedištem u Londonu.
Sličan opis bi se mogao primeniti na odnose Kine i EU nakon sporne posete drugog želećeg cara.
Predsednik Si Đinping posetio je Francusku, Srbiju i Mađarsku da bi svojim veličanstvenim dobročinstvom osvetlio ove zbunjene male pritoke i njihove liliputanske vođe.
Ove destinacije su pažljivo odabrane da nanesu maksimalnu štetu evropskom i transatlantskom jedinstvu, uz obećanja imperijalne blagodati vazalnim državama koje su na pravi način izvršile neophodnu fleksiju i pretnjama povratkom onima koji se usude da okrenu nos na Sijevo vođstvo „zajednice zajedničkih sudbina čovečanstva“.
Ovaj koncept je centralni za „Misao Si Đinpinga o diplomatiji“, koja predviđa svetski poredak posle Pax Amerikana sa krupnim prinčevima koji vladaju sa nebeskog prestola u Pekingu, dok moć i veličanstvenost zrače u daleke varvarske zemlje.
Pre nego što je krenuo u Srbiju, da proslavi skori raspad NATO-a, i Mađarsku, da proslavi veliki uspeh pekinške strategije trojanskog konja za osvajanje jedinstvenog tržišta preko Budimpešte, Si je morao da podnese neke dosadne zahteve predsednici Evropske komisije Ursule fon der Lejen i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.
U suštini, Evropljani su tražili od Sija da obuzda ogroman višak kapaciteta kineske privrede stimulisan od strane države i posledični cunami izvoza na jedinstveno tržište koji ubija industriju.
Dovoljno je teško Briselu da natera sve da se uključe u zelenu tranziciju, ali to će biti potpuno nemoguće ako zelena tranzicija podrazumeva angažovanje spoljnih saradnika evropske industrije električnih automobila i slanje većine evropskih industrijskih poslova u Kinu.
Oni su takođe lobirali kod Sija da odustane od čvrste podrške Pekinga za Rusiju i njenu ratnu mašinu. Kina je zagazila u jaz izazvan zapadnim sankcijama i sada pruža mnogo od onoga što je Putinu potrebno da vodi brutalni rat protiv svog suseda.
Gotovo je slatko što Evropljani misle da bi učtiv i razuman zahtev promenio mišljenje Sina Nebeskog.
Što se tiče druge teme, nema nikakve šanse da će Komunistička partija Kine prilagoditi svoju podršku ruskoj agresiji.
Situacija u kojoj je bivši sovjetski „veliki brat“ sada molitelj „malog brata“, jednostavno je previše ukusna i korisna da bi se ugrozila.
Što se tiče kineskog prevelikog kapaciteta, zapravo ne postoji ništa što bi Si ili njegovi miljenici mogli da urade. Prekomerni kapaciteti i merkantilizam su sama suština kineske ekonomije. Ni car to ne može da promeni, čak i da je hteo.
Dakle, „ponavljanje i degradacija“ su verovatno najbolje čemu se možemo nadati kada su u pitanju odnosi Kine i EU u narednim mesecima i godinama.
Da bi odvratili mase od rastućeg trgovinskog rata i izdubljenja evropske industrije, bogovi Evrolanda vam donose smešni spektakl koji je takmičenje za Pesmu Evrovizije!
Relativno sam nov u ovom kulturnom fenomenu, ali planiram da se uključim, zajedno sa velikim delom sveta, da gledam šta Putin i Si bez sumnje smatraju dokazom A u svom argumentu da je dekadentni Zapad u krajnjem opadanju.
Šta god da mislite o sumnjivoj muzici, ja kažem da je Evrovizija simbol zapadne snage i slobode!
Do sledećeg puta, ugodan vikend, zaključuje Andrelini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
