„Srbija zamenila Rusiju za Kinu“?: Politico o poseti Si Đinpinga Beogradu

Dolazak kineskog lidera u Beograd u drugom delu njegove evropske turneje izazvao je neviđeni entuzijazam u Srbiji, državi koja se često smatra jednom od najčvršćih saveznika Kine u Evropi.

Vučić je istakao i da je, kada je reč o saradnji sa Pekingom, „nebo granica“.

Srbija se ističe kao pionir kineskih investicija u Evropi, kao što je izgradnja Pupinovog mosta 2013.

Od tada su investicione inicijative porasle, uključujući obimne infrastrukturne projekte kao što su autoputevi, Železara Smederevo i Rudarski basen Ziđin.

Međutim, ova ekspanzija je koštala Srbiju, koja je nagomilala teret duga od oko 3,7 milijardi evra, zbog uobičajene prakse da se kineske investicije povezuju u kreditne šeme.

To je takođe jedina evropska nacija koja je nabavila kineski HK-22 „Hong Qi“ ili sistem protivvazdušne odbrane Crvene zastave, što je podiglo obrve zbog poteškoća da ih integriše u svoje evropske sisteme naoružanja.

Si je došao u Beograd posle dva dana u Francuskoj sa predsednikom Emanuelom Makronom, a pre puta u Budimpeštu gde se danas sastaje sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom koji je kao Vučić, još jedan trn u oku Zapada.

Zamena Rusije za Kinu

Sijev dolazak je dočekan strogim bezbednosnim merama koje su praktično blokirale srpsku prestonicu, sa više od 6.500 policajaca stacioniranih na ključnim lokacijama duž rute posete, dajući kineskom vladaru veličinu i formalnost koji su u skladu sa njegovim ciljem da unapredi značaj na Zapadu.

Kineske zastave vijorile su se širom Beograda, a oko 50 autobusa prevozilo je ljude iz raznih krajeva zemlje do glavnog mesta događaja u novobeogradskoj opštini.

Opozicione stranke objavile su u sredu ujutru saopštenje za javnost u kojem se navodi da su zaposleni u srpskim državnim kompanijama dobili uputstva da izostanu s posla i pridruže se velikoj masi koja je dočekala Sija.

Provladin informativni list Politika objavio je članak na naslovnoj strani koji je Si napisao u utorak, opisujući odnos između dve zemlje kao „gvozden“ – termin koji je stekao popularnost u mnogim socijalističkim zemljama tokom 20. veka zbog povezanosti sa industrijalizacijom i Radnička klasa.

„Kina i Srbija imaju slične stavove o mnogim važnim međunarodnim i regionalnim pitanjima“, rekao je Si u tekstu. „Suočavajući se sa međunarodnom situacijom isprepletenom promenama i turbulencijama, trebalo bi da kontinuirano jačamo koordinaciju… i zajedno se zalažemo za ravnopravan i uređen multipolarni svet“.

On je naglasio da je multipolarnost ključni aspekt kineske spoljnopolitičke strategije, fraza koja često služi kao veo za eksplicitni cilj sadašnjeg rukovodstva da ospori dominaciju SAD u globalnoj politici.

Srbija, poznata po bliskim vezama sa Rusijom i čestim kritikama briselske politike, pokazuje se kao koristan instrument u ovoj potrazi, uprkos svojoj skromnoj veličini i ekonomskom uticaju.

„Poseta je pokazala da je Srbija zamenila Rusiju za Kinu“, ocenio je Vuk Vuksanović, stručnjak za kinesko-srpske odnose i viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku za Politico, dodajući da se i njen glavni partner cenka sa Zapadom.

„Invazije Rusije punog obima na Ukrajinu stavila je srpsko-ruske odnose pod pomno praćenje, tako da vlada vidi korist u češćem igranju na kinesku kartu, jer se smatra da je manje provokativna“, nastavio je.

„Balkan, a posebno Srbija, postali su još interesantniji za Kinu sada kada je jedan krak Inicijative Pojas i put kroz Rusiju i Belorusiju efektivno odsečen invazijom na Ukrajinu u punom obimu“, zaključio je Vuksanović.