Dok du lideri proruskih jednostrano proglašenih država na istoku Ukrajine raspisali referendume o pristupanju Rusiji, zapadne zemlje poručuju da rezultate neće priznati.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u intervjuu za američki televizijski kanal PBS rekao da njegov „dragi prijatelj“, kako ga je nazvao, Vladimir Putin navodno nastoji da što pre okonča rat.
Ukrajinska kontraofanziva uplašila je separatiste u Donbasu, zbog čega još jednom mole Rusiju da pripoji okupirane ukrajinske teritorije, što će omogućiti Kremlju da započne novu rundu rata, izjavio je ukrajinski šef Luganske oblasti Sergej Gajdaj.
U Izjumu, gradu u Harkovskoj oblasti, nastavljena je ekshumacija tela iz masovne grobnice pronađene posle povlačenja ruske vojske.
Ekshumirano je 146 tela, većinom civila, rekao je Oleg Sinegubov, načelnik oblasne vojne administracije Harkova.
Prema njegovim rečima, neki od poginulih „imaju znake nasilne smrti, ima leševa kojima su vezane ruke i tragova torture, a mrtvi su imali i minsko-eksplozivne povrede i ubodne rane“.
BBC nije u mogućnosti da nezavisno proveri izjave zaraćenih zvaničnika.
- Ukrajinska kontraofanziva – u mapama
- Da li je rat u Ukrajini na prekretnici
- Podignute zastave i napuštene pozicije – ukrajinska kontraofanziva u fotografijama
- Rusima stiže oružje iz Severne Koreje, pišu američki mediji
Ranije je Evropska unija pozvala na osnivanje međunarodnog suda koji bi procesuirao ratne zločine u Ukrajini, da bi Dimitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, ruskog predsednika, negirao odgovornost te države.
„Ovo je isti scenario kao u Buči. Sve se razvija po jednom scenariju. Ovo je laž i, naravno, branićemo istinu u celoj ovoj priči“, rekao je on.
Više o ukrajinskim tvrdnjama o masovnoj grobnici pročitajte ovde.
Dan 209.
- Lideri otcepljenih ukrajinskih regiona, samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i proruska administracija Hersonske oblasti, raspisali su referendume o pripajanju Rusiji
- U oslobođenom Izjumu ekshumirano 146 tela, većinom civila, navode lokalni zvaničnici
- Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan povodom ruske invazije izjavio da Putin želi da okonča sukob što pre – više o tome pročitajte ovde
- Britanska premijerka najavljuje za sledeću godinu vojnu pomoć vrednu više milijardi evra
- Ukrajinske snage ponovo kontrolišu istočnu obalu reke Oskil liniju fronta sa ruskim trupama na severoistoku države
- Rusi gađali Zaporožje i elektranu u blizini Nikolajeva, tvrde lokalne ukrajinske vlasti
- U napadu ukrajinske artiljerije na Donjeck, koji je pod kontrolom proruskih separatista, poginulo je najmanje 13 ljudi, kažu proruske vlasti
Samoproglašene republike sa istoka Ukrajine raspisale referendum o pripajanju Rusiji
„Narodni saveti“ samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i proruske administracije Hersonske i Zaporoške oblasti, istovremeno su doneli odluku o održavanju „referenduma“ o priključenju Rusiji 23-27. septembra.
„Referendumi“ su se dugo očekivali, ali su najavljeni tek sada u trenutku ukrajinske kontraofanzive na okupiranim teritorijama.
Tri dana pre invazije na Ukrajinu, lideri otcepljenih ukrajinskih regiona, samoproglašenih DNR i LNR zatražili su od Putina da prizna njihove samoproglašene republike.
Putin je to uradio i potom je započeo rat.
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- „Hajde da sačekamo septembar“: Kako ruska propaganda priprema stanovnike Luganska za „referendum“
Jedna od prvih reakcija iz Moskve stigla je od zamenika predsednika Saveta za nacionalnu bezbednosti Rusije – Dmitrija Medvedeva koji je pozive samoproglašenih DNR i LNR komentarisao na Telegramu.
On je napisao da će posle održavanja referenduma i ulaska novih teritorija u sastav Rusije „zadiranje na teritoriju“ te zemlje omogućiti Moskvi da „iskoristi sve snage samoodbrane“.
Sergej Gajdaj, ukrajinski načelnik Luganske oblasti, komentarišući večernji poziv između Pušilina i Pasečnika izjavio je da su „okupatori ponovo počeli da pričaju o ‘izborima bez izbora’, jer su ih oružane snage Ukrajine oterale u ćorsokak“.
Po njegovom mišljenju, Rusiji je potreban formalni zahtev za pristupanje samoproglašenih teritorijalnih entiteta da bi se opravdala nova runda rata.
„Dugo pričam o ovoj pretnji. Okupatori mogu brzo da održe lažni referendum o priključenju Rusiji, a onda će oslobođenje Luganske oblasti, iz ugla Rusije, biti direktan napad na Rusiju. To će omogućiti da se sprovede opšta mobilizacija, objavi rat“, rekao je Gajdaj.
Iz Kijeva poručuju da će Ukrajina nastaviti da oslobađa okupirane teritorije.
„Ni lažni ‘referendumi’ ni hibridna ‘mobilizacija’ neće ništa promeniti.
„Rusija je bila i ostala država agresor koja nezakonito zauzima deo ukrajinske teritorije. Ukrajina ima puno pravo da oslobodi svoje teritorije i nastaviće to da čini, ma šta rekli u Rusiji“, poručio je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba.
Poruke zapadnih lidera: Referendume nećemo priznati
Prve reakcije lidera zapadnih zemalja na „referendume“ bile su očekivane.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da zemlja neće priznati njihove rezultate, a poljski predsednik Andžej Duda kaže da „referendumi koji organizuje Rusija ne vrede ništa“.
Portparol Bele kuće je rekao: „Referendumi koje organizuje Rusija uvreda su principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.
„Pošto Rusija promoviše lažne referendume na okupiranim teritorijama Ukrajine, dozvolite mi da kažem jasno i glasno: mi ih nikada nećemo priznati“, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas.
Šest meseci rata
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
