Protesti Skoplje — Protesti protiv francuskog predloga

„Ovo je istorijski sporazum.“

Rečenica je to koju su stanovnici Severne Makedonije često mogli da čuju u poslednje dve decenije.

Ohridski sporazum bio je istorijski jer je završen sukob Nacionalne oslobodilačke armije i makedonskih snaga bezbednosti, čime su unapređena prava Albanaca u ovoj državi, dok je Prespanskim rešeno pitanje imena i višedecenijski spor sa susednom Grčkom.

Najnovijim francuskim predlogom, koji i pojedini visoki evropski zvaničnici smatraju istorijskim, mogao bi da se otkoči zastoj u makedonskim pregovorima o članstvu u EU i reši sukob sa Bugarskom oko istorije i jezika.

Međutim, deo stanovništva, ali i opozicione političke scene ne veruje više u istorijske trenutke, te francusko rešenje smatra ucenom, smatra Petar Arsovski, politički analitičar iz Skoplja

„Predlog dolazi u trenutku u kome je Severna Makedonija dugo u čekaonici EU i to stvara frustraciju kod većeg dela javnosti, a i retorika Bugarske nije dobra.

„Dolazi u trenutku kada su ljudi najranjiviji“, kaže Arsovski za BBC na srpskom.

U glavnom gradu Severne Makedonije se od subote 2. jula svako veče održavaju masovni protesti koji imaju podršku opozicione makedonske stranke VMRO-DPMNE.

Demonstranti traže da se francuski predlog za rešavanje spora sa Sofijom odbije.

„Oni se protive jer se plaše da će prihvatanjem predloga doći do ‘bugarizacije’ države.

„I da će Bugarska u budućnosti ponovo vratiti veto na pristupanje Severne Makedonije u EU“, smatra Dimitar Bečev, predavač Univerziteta Oksford u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Šta je francuski predlog?

Prvobitna verzija nastala je u završnici šestomesečnog francuskog predsedavanja Savetom Evrope sa ciljem da reši spor između Bugarske i Severne Makedonije.

Naime, Bugarska je blokirala proces evropskih integracija Severne Makedonije tvrdnjom da joj krade istoriju i da je makedonski jezik dijalekat bugarskog.

Tražila je da Severna Makedonija formalno prizna da njen jezik ima bugarske korene, da u ustavu prizna bugarsku manjinu i ukine, kako se navodi, „govor mržnje“ protiv Bugarske.

Predviđalo se i bugarski uslovi postanu deo pregovaračkog procesa Severne Makedonije sa Evropskom unijom, a da će upravo EU biti garant za njihovo sprovođenje.

To se liderima Severne Makedonije nije dopalo, pa su predlog odbili, a nezadovoljstvo predlogom saopštili na Samitu EU u Briselu 23. juna.

Dimitar Kovačevski, makedonski premijer je pored nezadovoljstva dinamike evrointegracija tražio i garancije da Bugarska neće nametati nove uslove.

Usput je predstavio uslove države pod kojima bi francuski predlog možda i mogao da se prihvati.

Jasna formulacija makedonskog jezika u pregovaračkom okviru, uz jasnu zaštitu makedonskog identiteta, kao i to da istorijskim pitanjima nije mesto među kriterijumima u pregovaračkom okviru, a da pregovori moraju da počnu pre ustavnih promena za uključivanje nacionalnih manjina u preambulu Ustava.

U međuvremenu do Skoplja stiže nova izmenjena verzija – prihvatljivija liderima Severne Makedonije, ali ne i opoziciji i delu birača.

Dan posle, bugarski parlament dao je zeleno svetlo Vladi za ukidanje veta na otvaranje pristupnih pregovora EU i Severne Makedonije.

Šta je novo?

Prava Bugara u Severnoj Makedoniji garantovaće se kroz ustavne promene, Skoplje je dužno da održava dobre odnose sa Sofijom i u procesu pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji ne tumači se kao da je Bugarska priznala makedonski jezik, sadržaj je izmenjenog francuskog rešenja.

Arsovski kaže da se prethodnom nacrtu zameralo i to što je Bugarska htela da obaveze definisane bilateralnim protokolom budu deo pregovaračkog okvira, što je za Severnu Makedoniju bilo neprihvatljivo.

„Novim predlogom te obaveze ostaju van pregovaračkog procesa i početak pregovora nije uslovljen ustavnim promenama, već se sa pregovorima može krenuti odmah, ali da bi se otvorila konkretna poglavlja u okviru klastera, ustavne promene su neophodne“, kaže Arsovski.

Potencijalni problem je što Bugarska i dalje ne prihvata da postoji zaseban makedonski jezik, već ga i dalje tretira ga kao dijalekt sopstvenog, dok to nije slučaj sa EU.

„Tačno je, ona pristaje da se taj jezik zvanično koristi u toku pregovaračkog procesa, što će učiniti unilateralnom izjavom, čime će se on tretirati kao i drugi jezici EU, ali u biti, ona ne priznaje taj jezik“, objašnjava sagovornik BBC-ja.

Vlast zadovoljno tvrdi da su njihovi predlozi usvojeni, opozicija smatra da su „promene simbolične“.

„Francuski predlog uključuje naša zapažanja i jasno izražene stavove, položaj u kojem se danas nalazimo daleko je povoljniji za nas, naša pozicija i strategija su dali rezultate.

„Ovo je bilo najvažnije pitanje za nas i zato želim da budem kristalno jasan – makedonski jezik je apsolutno ravnopravan sa ostalim jezicima EU bez ikakvih fusnota, zvezdica i objašnjenja“, glasio je komentar premijera Dimitra Kovačevskog.

Predlog je prihvatljiv i predsedniku države koji u njemu vidi kompromisno rešenje, ali ne i istorijski trijumf koji će definisati buduće generacije Makedonaca.

„Predlog uopšte ne podriva makedonski identitet, jer formuliše makedonski jezik“, dodao je Stevo PPendarovski.

Skoplje, 2. jun 2018. — Hristijan Mickoski, lider opozicione stranke VMRO-DPMNE protivi se francuskom predlogu

Da bi se sa pregovorima konačno krenulo, francusko rešenje treba da usvoji dvotrećinska većina u makedonskom Sobranju.

To, međutim, neće ići lako, jer se najveća opoziciona stranka u državi VMRO-DPMNE odlučno protivi predlogu Pariza.

Smatra da će Bugarska u toku pregovora težiti promeni makedonske istorije i identiteta.

„Neću prihvatiti ultimatum koji je na uštrb dostojanstva naroda, zato pozivam na sveopšti protest ispred zgrade Vlade“, poručio je Hristijan Mickoski, lider te stranke.

Otklon prema sadržaju francuskog predloga iskazali su i nekadašnji političari poput Nikole Dimitrova, bivšeg ministra spoljnih poslova koji je potpisao Prespanski sporazum sa Grčkom.

Poziv da se izađe na ulice i izrazi nezadovoljstvo deo stanovnika glavnog grada je prihvatio, pa se od subote 2. jula na ulicama Skoplja čuju povišeni tonovi uz parole – „Ostavke, ostavke“, „Makedonija, Makedonija“, „Nikad Severna, samo Makedonija“, „Ultimatum – ne hvala.“

Kamenice, metalne šipke, jaja, molotovljevi kokteli, razbijene kante za smeće, oštećeno policijsko vozilo, 47 povređenih policajaca i 11 privedenih demonstranata bilans je protesta u utorak 5. jula.

Posete evropskih zvaničnika

Tog istog dana, ali pre kamenica i demonstracija, Skoplje je posetio Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta.

Pokušao je da privoli opoziciju i umiri sumnjičavi deo makedonskog društva uverenjem da cela EU podržava predlog kojim bi se započela prva faza pristupnih pregovora na koje ova država čeka 17 godina.

„Kompletno zakonodavstvo biće na makedonskom jeziku, a ukoliko kažete da, odmah će uslediti međuvladina konferencija u Briselu.

„Razumem da ste zabrinuti za pitanje identiteta, ali možete računati na moju podršku, sistemski ću stajati iza vaših prava“, poručio je Mišel na konferenciji.

O prvoj međuvladinoj konferenciji govorio je Olaf Šolc, nemački kancelar još tokom junske posete uoči Samita u Briselu.

„Pristupni pregovori, obećani pre dve godine, treba da počnu, ja ću se založiti za to.

„Sa moje tačke gledišta, prva međuvladina konferencija može odmah da počne, svi uslovi su ispunjeni: Severna Makedonija, kao i Albanija, zaslužuje da ovi konkretni razgovori i pregovor započnu i da se dalje ne odlažu“, rekao je tada Šolc.

Posle Skoplja, nemački kancelar posetio je i Sofiju.

Ovo nije prvi put da evropski visoko pozicionirani zvaničnici posećuju Severnu Makedoniju u trenutku kada se država nalazi na političkim raskrsnicama i odlučuje o važnim nacionalnim interesima.

Pre četiri godine, po potpisivanju Prespanskog sporazuma, a pre nego što će stanovnici ove države izaći na referendum da odluče o novom imenu, grad na Vardaru posetila je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel.

Bila je to njena prva, zvanična poseta ovoj zemlji.

Ujedno i način da podrži ovaj korak, uz poruku da je u pitanju potez stabilizacije, značajan kako za EU, tako i za Nemačku.

Početak pregovora EU sa Skopljem od novembra 2020. blokira bugarski veto zbog spora oko jezika i istorije, a Brisel je i napredak Tirane na putu ka EU vezao za napredak Severne Makedonije.

Zato je Edi Rama, premijer Albanije pozvao Skoplje da prihvati francuski predlog, a slična poruka doputovala je i iz Beograda.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije poručio je da bi trebalo razmisliti o francuskom rešenju, jer treba gurati državu napred.

„Šta je za vas alternativa? Pitaće Bugare za nešto, pitaće druge za nešto drugo. Uvek će se naći nešto.

„Na kraju krajeva, da li će neko otvoriti klaster više ili klaster manje nije suštinsko pitanje, nije ni najvažnije“, izjavio je Vučić.

Arsovski smatra da će usvajanjem predloga pregovori zaista početi, ali da to ne znači da će svi problemi sa Bugarskom nužno i da nestanu.

„Iako je već bilo nemačkog i portugalskog predloga, sve je to ostajalo na nivou spekulacije.

„Prvi put da se došlo do nekog predloga kojim se konačno vidi presek stanja između Severne Makedonije i Bugarske“, smatra politički analitičar iz Skoplja.

Bečev, pak, tvrdi da se problem između ovih država ne može rešiti.

„One moraju da nastave da žive sa sopstvenim različitostima, umesto što pokušavaju da nađu zajednički jezik, a posebno Bugarska koja pokušava da nametne sopstvenu verziju“, dodaje Benčev.

Možda vam ova priča bude zanimljiva