Nemanja Pavlović je godinama sa porodicom gajio povrće u bašti, ali je zbog nedostatka vremena za poljoprivredne radove osmislio način da bašti omogući samostalan život.

Danas Nemanja uz jutarnju kafu otvara mobilnu aplikaciju i na taj način uzgaja paradajz u stakleniku pored kuće.

Stvorio je sistem koji čak i laicima pruža priliku da proizvode povrće bez mnogo muke i znanja – i to ne samo u baštama, već i u zgradama.

„Vaše je samo da posadite i uberete paradajz, krastavac ili neko drugo povrće i voće u automatizovanoj staklenoj bašti, a sve ostalo regulišete preko aplikacije za pametni telefon“, kaže Pavlović, inženjer elektrotehnike i idejni tvorac ovog izuma, za BBC na srpskom.

Prosečna starost vlasnika poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je 61 godina, a tek svako 14. gazdinstvo vodi neko mlađi od 40 godina, prema zvaničnim podacima iz 2018.

Broj mladih poljoprivrednika poslednjih godina ipak raste, a upravo oni traže inovativne načine proizvodnje.

„Planiramo da na ovaj način unapredimo poljoprivrednu proizvodnju i da aktivno učestvujemo u uvođenju poljoprivrede u budućnost“, kaže Darjan Lukić, grafički dizajner koji je zadužen za vizuelni identitet platforme.

Kako funkcioniše pametna staklena bašta?

„Ljudi se uglavnom začude i isprva ne veruju da je moguće da ne moraš da dolaziš do bašte da bi ona davala prinos.

„Mi ih dovedemo i pokažemo im kako sve funkcioniše, onda se i sami uvere da je moguće“, objašnjava on.

Pametni staklenik izgrađen je od metalne konstrukcije i staklenih prozora, koje je moguće otvarati ili zatvarati u skladu sa vremenskim uslovima.

Na tlu je folija koja štiti biljke od štetočina, a ispod nje se nalaze creva kojima dohrana i voda dolaze od rezervoara postavljenih nadomak staklenika do svake od biljaka u njemu.

Mozak ove pametne staklene bašte smešten je u sandučetu pored ulaza koje kreatori projekta nazivaju kabinetom – u kome se nalazi i baterija i ruter koji omogućava komunikaciju između bašte i mobilnog telefona.

„Imamo raspoređene senzore za temperaturu, svetlost i vlažnost vazduha i zemljišta, pa oni šalju informaciju kontroleru (sistemu) šta je biljkama potrebno“, kaže Pavlović.

Višnje koje niko ne želi: Još jedan poljoprivrednik posekao sav rod
The British Broadcasting Corporation

Bašta sama reguliše temperaturu, količinu svetlosti, prehranu za biljke i navodnjavanje.

„Na svakih 10 minuta bašta se `javlja` platformi i upisuju se svi ti podaci“, dodaje Pavlović.

Na osnovu tih informacija, prozori će se sami otvoriti ukoliko je temperatura previsoka, a zasena – mreža koja štiti biljke od prevelike količine svetlosti – navući će se ako do mozga stigne informacija da biljke dobijaju više sunčeve svetlosti nego što je poželjno.

Staklenik se prilagođava potrebama korisnika

Kada su konstruisali ovaj inovativni staklenik, želeli su da omoguće različite opcije drugačijim tipovima uzgajivača voća i povrća, pre svega mlađim poljoprivrednicima koji unose inovaciju u proizvodnju i žele veću fleksibilnost u odnosu na tradicionalni način rada.

Prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je 61 godina, pokazala je Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava Republičkog Zavoda za statistiku 2018.

Svako 14 gazdinstvo za svog nosioca ima muškarca ili ženu koji su mlađi od 40 godina, a najviše takvih gazdinstava ima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, prema podacima prikupljenim putem ove ankete.

Ipak, broj mladih poljoprivrednika porastao je sa pet odsto u 2017. godini na 15 odsto u 2021, pokazali su podaci objavljeni u prilogu koji je emitovala Radio televizija Srbije (RTS).

Jedna od mogućnosti koje nudi ovaj staklenik je gajenje biljaka od sadnje do branja plodova po unapred pripremljenom programu.

„Pre sađenja biljaka, naš inženjer poljoprivrede (Goran Rajn) napravio je program i na taj način sistem zna šta je biljkama potrebno, na primer, desetog dana od sadnje“, objašnjava Pavlović.

Tu je i opcija unošenja minimalnih poželjnih vrednosti za vlažnost vazduha i zemljišta, temperaturu i količinu svetlosti u stakleniku, a senzori reaguju čim parametri padnu ispod tih granica, te će ih sistem automatski vratiti na optimalan nivo.

Oni sa više znanja, vremena i želje da se bave povrtarstvom mogu, sami da utiču na uslove u kojima gaje biljke, tako što će ručno pokretati funkcije u aplikaciji.

„Za one koji žele da znaju više i da sami biraju način na koji će gajiti biljke, tu smo da ih obučimo i da im pomognemo da saznaju više o aplikaciji i biljkama koje će gajiti“, kaže Pavlović.

Ovaj moderni staklenik je dizajniran i tako da ga vlasnik može premestiti ukoliko želi ili za tim postoji potreba.

„Posle nekog vremena na određenom zemljištu se naseljavaju paraziti koji upropašćavaju biljke“, navodi agronom Goran Rajn.

Zemlju i biljke je moguće zaštiti dezinsekcijom, objašnjava.

„Ali oni koji ne žele da gaje povrće i voće na taj način mogu da pomere staklenik na neko drugo mesto gde nema parazita“, dodaje on.

Od master rada do zrelog paradajza

Zamisao da se napravi automatizovana staklena bašta došla je upravo kao rešenje problema sa kojim su se susreli Pavlović i članovi njegove porodice – manjak slobodnog vremena.

„Ideja je nastala pre dve godine – tada je moja porodica imala staklenu baštu u dvorištu napravljenu od starih prozora u kojoj smo sadili paradajz i krastavce.

„Kako smo svi u porodici zaposleni, nismo imali kad da se bavimo staklenikom, pa mi je palo na pamet da razvijemo nešto što će moći da funkcioniše i kada mi nismo tu“, kaže ovaj 31-godišnji inženjer elektrotehnike.

Video u kome se vidi kako pčelarka Erika Tompson pomera košnice bez zaštitne opreme.
The British Broadcasting Corporation

Pavlović se priseća da je o upotrebi znanja koje je stekao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za potrebe poljoprivrede počeo intenzivnije da razmišlja posle razgovora sa profesorom.

„Taj profesor je uvek pokušavao da nas natera da razmišljamo praktično – da ne učimo samo teoriju, već da koristimo znanje za pronalaženje rešenja za realne probleme „, prepričava on.

Njemu je ova ideja poslužila kao tema za master rad, kojim je diplomirao, ali je poslušao i profesora, pa nije odustao od praktične primene ovog projekta.

Međutim, put od ideje do realizacije bio je dugačak – trebalo je osmisliti samoodrživu baštu.

„Par meseci sam učio neophodne programske jezike kako bih mogao da isprogramiram ceo sistem, a otac i ja smo iscrtali i izgradili staklenik“, ističe on.

Onda je usledilo testiranje prototipa koje je trajalo i duže od njegove izgradnje.

„Posle godinu dana ispravljanja grešaka u sistemu i desetina hiljada dinara potrošenih na sprženu elektroniku, došli smo do stanja da čitav sistem radi konstantno i bez problema“, kaže Pavlović.

Dok je uz očevu pomoć privodio kraju rad na prototipu, shvatio je da mu je neophodna znanje stručnjaka iz drugih oblasti.

Bili su mu potrebni programeri, inženjeri i dizajneri – koji bi bili spremni da se upuste u projekat na dobrovoljnoj bazi.

Tada na scenu stupaju prijatelji.

Pridružio mu se programer Danijel Kočić, koji pomaže u izradi i održavanju programa, a Darjan Lukić je ubrzo počeo da se stara o stvaranju brenda i izgledu aplikacije.

„Čim mi je Nemanja pokazao o čemu se radi, odmah sam rekao da računa na moju pomoć“, priča Lukić.

Shvatili su i da im je potrebno inženjersko iskustvo, pa su se obratili Goranu Vučićeviću koji je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i stručnjak je za automatizaciju, pa je i on ubrzo postao član ove volonterske družine.

Timu koji danas broji pet članova poslednji se priključio Goran Rajn, inženjer poljoprivrede i master zaštite bilja koji je diplomu stekao na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

„Stiže mi podugačka poruka na Linkdinu od nepoznate osobe i rešio sam da je pročitam“, prepričava Rajn.

Pavlović mu je u poruci objasnio koncept i cilj projekta, a napomenuo je i da bi rad bio volonterski.

„Meni je to bilo zanimljivo, jer volim da eksperimentišem, i pristao sam da im se pridružim“, kaže Rajn.

Zelena energija i organsko povrće

Nezavisnost sistema koji je osmislila grupa mladih inženjera upotpunjena je upotrebom solarne energije.

Na krovu staklenika nalazi se solarni panel i preko njega se puni baterija koja napaja baštu strujom, pa korisnici neće imati dodatne troškove za električnu energiju.

Pavlović kaže da sistem može da funkcioniše 48 sati „bez ijednog zraka sunca“ ukoliko je baterija puna.

Prototip koji je izgradio uz očevu pomoć na placu u banatskom mestu Omoljica, Pavlović upotrebljava za uzgoj ogranskog paradajza.

„Nismo želeli da ga prskamo i prinos je odličan – glavna korist za korisnike bi trebalo da bude sveže i zdravo povrće koje su sami proizveli“, kaže on.

Ipak, ovaj inženjer dodaje da zajedno sa kolegama planira da uvede sistem prskanja biljaka protiv štetočina za kompanije i pojedince koji preferiraju drugačiji način uzgoja.

„Zamislili smo to tako da staklenik sam zatvori sve prozore i zaključa vrata, poprska biljke pomoću ugrađenih prskalica na vrhu i posle nekoliko sati kada prođe štetno dejstvo hemikalija na čoveka, sam otkuljuča vrata bašte“, objašnjava Pavlović.

Da li je bolje povrće iz staklenika ili bašte?

Prinos koji ćete imati od povrća i voća i vreme koje prođe od sadnje do ubiranja plodova najviše zavisi od životnog ciklusa biljke, ističe Rajn.

Paradajz koji ima kapacitet da naraste do određene veličine neće biti duplo veći ako ga gajite u plasteniku ili stakleniku, kaže on.

Ipak, staklenici mogu zaštiti biljke od nepovoljnih vremenskih uslova i pomoći poljoprivrednicima da od kultura koje gaje izvuku najviše.

Popisom poljoprivrede iz 2012. godine utvrđeno je da 542 poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji poseduju staklenike, ali da se od raspoloživog kapaciteta koristi 32 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

„Staklene bašte su zamišljene kao prostor u kojem će postojati najoptimalniji mogući uslovi za opstanak i razvoj biljaka.

„Ako biljci obezbedite idealne uslove, ona će maksimalno ispuniti genetski potencijal, ali preko tog genetskog potencijala ne može,“ objašnjava Rajn.

Šta dalje?

Kada su se uverili da prototip automatizovane staklene bašte funkcioniše, osnovali su firmu Zelenio (Zellenio) i planiraju da svoj proizvod ponude zaineteresovanim poljoprivrednim gazdinstvima i kompanijama.

„Za mesec ili dva bi trebalo da završimo čitavu platformu i počnemo sa komercijalnim aktivnostima“, kaže Pavlović.

Žensko udruživanje na selu: Zadruge kao korak bliže ka uspehu
The British Broadcasting Corporation

Pored toga, planiraju da adaptiraju ovaj moderni staklenik kako bi se on mogao postaviti i u urbanim sredinama.

„Kada smo bili u Amsterdamu, primetili smo da na krovovima zgrada postoje male bašte i želimo da ponudimo isto kod nas, samo na malo drugačiji način.

„Tako će ljudi koji žive u zgradama moći da imaju iste benefite kao i oni koji u dvorištu ili na njivi gaje povrće“, zaključuje grafički dizajner Lukić.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.