Allen Observatory

Allen Observatory
Ima li koga tamo? Potragu za odgovorom vlade ne finansiraju

Čelnik jedne od američkih nacionalnih opservatorija kaže da potraga za inteligentnim oblicima života u svemiru mora da bude shvaćena ozbiljnije.

Doktor Entoni Bizli je rekao za BBC da bi vlade trebalo da podrže istraživanja u oblastima koje državni fondovi izbegavaju godinama.

Njegova podrška programu potrage za vanzemaljskim oblicima života, SETI, (Search for Extarterrestrial Intelligence), označava značajnu promenu u stavovima prema oblasti za koju se do nedavno smatralo da se nalazi na na ivici nauke.

Bizli se na to obavezao na sastanku Američkog udruženja za unapređenje nauke u Sijetlu.

Direktor američke Nacionalne opservatorije radio astronomije u Šarlotsvilu u Virdžiniji je rekao da je došlo „vreme da se SETI oživi i adekvatno integriše u ostala polja astronomije“.

Istovremeno je jedan privatni finansijer SETI istraživanja objavio da će teleskopi VLA opservatorije u Novom Meksiku biti korišćeni kako bi se otkrili znaci vanzemaljskih oblika života u drugim svetovima.

VLA je opservatorija sa više antena i koristi neki od najbolje opremljenih teleskopa na svetu.

Doktor Endru Simion, vođa naučnog tima koji radi na projektu Brejktru Lisen (Breakthrough Listen) na Univerzitetu u Kaliforniji, Berklijevom SETI istraživačkom centru, učešće VLA opservatorije u istraživanjima znači da bi šanse za otkrivanjem vanzemaljskih oblika života bile više za „10 ili čak 100 puta“.

„Sada smo spremni za najsveobuhvatnije istraživanje čitavog neba (za otkrivanje vanzemaljskih oblika života) do sada“, rekao je za BBC.

Simion kaže da je i kredibilitet, koji učešće VLA donosi u igru, podjednako važan.

„Voleli bismo da vidimo da se SETI, od male grupe naučnika i inženjera u Kaliforniji, izolovanih od akademije, razvije u program koji će biti podjednako sastavni deo astronomije i astrofizike kao i druga polja ispitivanja.“

Projekat Breakthrough Listen se finansira iz privatnih fondova. Istraživači tragaju za znakovima komunikacije između vanzemaljskih oblika života kroz svemir. Ovaj desetogodišnji projekat je započet 2016, a finansira ga milijarder Jurij Milner sa iznosom od 100 miliona dolara.

Britanski kraljevski astrolog, profesor Lord Ris, predsedava međunarodnom savetodavnom grupom ove organizacije. Za BBC je rekao da, uzevši u obzir da najsnažniji akcelerator čestica na svetu Veliki hadronski sudarač, vredan više milijardi funti, nije još uvek postigao cilj otkrivanja subatomskih čestica izvan trenutne teorije fizike, vlade bi trebalo da razmotre skromno finansiranje SETI programa sa nekoliko miliona funti.

„Osećao bih se mnogo samouverenije kada bih iznosio argumente za SETI nego za akcelerator čestica“, rekao je on.

„SETI istraživanja su sigurno isplativa, uprkos velikim šansama protiv uspeha, jer su ulozi toliko visoki“.

Nasa je nekada finansirala potragu za vanzemaljskim oblicima života sa 10 miliona dolara godišnje. Ali, finansiranje je ukinuto 1993. godine posle uvođenja propisa senatora Ričarda Brajana, koji je smatrao da je to bacanje para.

„Ovo će, nadamo se, biti kraj sezone lova na Marsovce o trošku poreskih obveznika“; govorio je u to vreme.

Od tada nije bilo značajnog javnog finansiranja SETI programa u Sjedinjenim Državama ili bilo gde drugde u svetu, iako takozvane astrobiološke potrage za dokazima prostih organizama iz hemijskih otisaka u atmosferama drugih nebeskih tela dobijaju sve veću podršku.

U to vreme, otkriveno je prvih nekoliko planeta koje kruže oko udaljenih zvezda, ali nije bilo poznato da li je to uobičajeno. Sada znamo da jeste – gotovo 4.000 njih je otkriveno do danas.

Upravo taj razvoj, kaže Simion, ubedio je mnogo uvaženih naučnika da bi potragu za oblicima života u drugim svetovima trebalo shvatiti ozbiljnije.

„Ljudska bića su oduvek gledala u noćno nebo i pitala se ‘ima li nekoga tamo?’

„Sada imamo kapacitet da odgovorimo na to pitanje, a možda i da dođemo do otkrića koje bi bilo u rangu najvećih naučnih otkrića u istoriji čovečanstva“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.