Foto: Privatna arhiva/Dragana RakićOvih dana mnogi lekari, medicinske sestre, profesori, direktori škola, biblioteka i ostalih javnih institucija kucaju na vrata naših domova sa biračkim spiskovima pod miškom i agituju.
Nije u pitanju agitacija da se ljudi vakcinišu, ili da se učlane u lokalnu biblioteku, već da izađu na izbore za savete mesnih zajednica i podrže SNS kandidate.
Drugih kandidata gotovo da ni nema, jer naprednjaci ništa ne prepuštaju slučaju.
Oni se potrude da izbore dobiju i pre nego što ih raspišu.
Tako je i sa ovogodišnjim izborima za članove mesnih zajednica.
Dobro je poznato da SNS koristi celokupnu državno-stranačko-kriminalnu mašineriju kako bi pobedila građane koji su se u okviru različitih građanskih inicijativa kandidovali ili planiraju da se kandiduju na izborima za savete mesnih zajednica.
Kada naprednjaci načuju da neko ko nije „njihov“ planira da se kandiduje, odmah prave taktiku kako da ga se otarase.
Nekad je dovoljno samo poslati „dobronameran“ savet da ćeš zbog kandidature izgubiti posao.
Ako si baš, baš tvrdoglav, naprednjaci se ne libe da ti u crnim džipovima dođu na kućni prag i izlome tek zasađen voćnjak, kao što je to bio slučaj na prošlim izborima u jednom selu nadomak Vršca.
Doduše, postoje i elegantniji metodi da se unapred eliminiše svaka vrsta konkurencije i izbegnu neprijatnosti sa pretnjama, zastrašivanjem i uništavanjem privatne imovine konkurenata.
Lokalna naprednjačka vlast u maloj opštini Vladimirci kraj Šapca dosetila se da uopšte ne sprovodi izbore za mesne zajednice!
Oni jednostavno iz redova naprednjaka imenuju stranačke poverenike po selima koji vrše funkciju predsednika mesne zajednice.
Ovakav nezakonit izbor predsednika mesne zajednice čak je ozvaničio i opštinski parlament.
Aktuelni režim ne samo da je posvećen ometanju kandidatura građana na izborima za mesne zajednice i onemogućavanju građana da učestvuju u kontroli izbornog procesa, već on i na ovim izborima koristi sve naprednjačke izborne mehanizme kao što su pritisak na birače, kupovina glasova ili „bugarske vozove“.
Zloupotreba vlasti od strane vladajuće partije ide dotle da SNS bez srama proglašava pobedu na izborima za mesne zajednice iako na ovim izborima stranke ne bi smele da učestvuju, već isključivo građani.
Po zakonu, na izborima za mesne zajednice političke partije nemaju šta da traže, jer su ovi izbori stvar građana koji sami, bez spoljnog pritisaka, između sebe biraju ljude, svoje komšije, koji su u najvećoj meri spremni i sposobni da se bore za dobrobit svog komšiluka, a ne one koji neće raditi ništa ili će samo izvršavati partijska naređenja.
Proglašavajući stranačku pobedu na izborima na kojima stranke ni ne učestvuju, jasno se oslikava namera SNS-a da ima totalitarnu vlast i njihova želja da „vladaju“ čak i mesnim zajednicama iako one formalno nisu organ vlasti.
Višegodišnja vladavina SNS-a razorila je i obesmislila mnogo toga u našoj državi, pa i izbore za mesne zajednice i to je svima jasno.
Pa ipak, ostaje nepoznanica: šta to motiviše ljude koji imaju svoje profesionalne karijere i ugled u lokalnoj zajednici poput lekara ili profesora sa višedecenijskim radnim stažom da učestvuju u ovakvim lakrdijama kakvi su izbori za mesne zajednice?
Zašto ovakvi ljudi pristaju da agituju i učestvuju u nečemu što vodi u totalno gušenje sloboda i gaženje političkih prava građana?
Kako profesorka književnosti sa 30 godina staža može pre podne našoj deci da predaje Antigonu, da priča o herojskoj borbi Antigone protiv autokrate Kreonta, a posle podne da se preobrazi u SNS jurišnicu koja sa biračkim spiskom ide po zgradama i beleži ko će izaći na izbore za mesne zajednice, a ko neće?!
Da li je jedini razlog za politički angažman ove vršačke profesorke obećano joj mesto direktorke gradske biblioteke?
Da li je istina da pojedinci koji vaspitavaju i obrazuju našu decu dobrovoljno pristaju da budu oružje u rukama Kreonta samo zarad ostvarenja najsitnijih ličnih ambicija?
Da bismo se izborili za državu koja će podsticati građanske inicijative koje imaju za cilj veće učešće građana u političkom i društvenom životu, a gde je naročito važna participacija na nivou mesnih zajednica, moramo zasukati rukave.
Preko su nam potrebni profesori koji i pre podne i posle podne veruju u ono što predaju svojim učenicima.
Nismo svi rođeni da budemo hrabri i beskompromisni borci za pravdu poput Antigone, ali zato možemo da podržimo one koji to jesu.
Ovaj autokratski režim srušiće hrabri pojedinci i pobunjen narod baš kao u Sofoklovoj tragediji.
Autorka je zamenica predsednika Demokratske stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
