Misao je sazrevala dugo i mučno.
Uzvišen zadatak poveren je najsvesnijim od svesnih rodoljuba, uvek ornih da tuđim mlatilom mlate Alajbegovu, Kumovu i ostale slame.
Valjalo je smisliti nešto što će jednim udarcem oboriti s nogu ostatke onih koji još nisu pali na teme pred najvećim sinom i najbrižnijim roditeljem.
Valjalo je, dakle, smisliti lepšu, ugledniju i stariju od najstarije i najuglednije nagrade za roman.
Zasukalo se rukave.
Zaselo se jednom, dvaput, sutra posle besplatnog ručka opet.
Proučavane su knjige svetih otaca i praotaca.
Tarabićevo proročanstvo pride.
Prizivani su duhovi predaka.
Išlo se kod vračare u Stragare i u obitavalište starca Itibija u besputnim planinama na najjužnijoj tački otadžbine.
Poslednju reč imali su, kao i uvek, oni koji nikad neće dobiti najstariju i najugledniju nagradu za roman, pa su istu dobrovoljno ispljuvali i odrekli se je za sva vremena i nevremena.
Od nekoliko hiljada predloženih naziva u najuži izbor ušla su dva: Dražina bajka i Ljotićeva straža. (Naziv Ratkov zavet privremeno je odbačen, s obrazloženjem da je dotični još živ.) Da stvar ne bi propala pre slavnog početka, nađeno je srednje rešenje: Pobednik.
Kako mu samo ime kaže, pobednik pobeđuje i kad gubi.
I kad na glavi dubi.
I kad se izgubi u vaseljeni.
Obojica pomenutih su, s naprednjačke tačke gledišta, pobednici.
I da je među njima bilo nekih nesuglasica, u ovoj nagradi oni su konačno pomireni i sjedinjeni.
Jednoumno je odbačena primedba da je Pobednik iznutra šupalj, pa bi se šupljikavost mogla pripisati i budućim dobitnicima.
Kako bi najnovija nagrada što pre postala najstarija, predloženo je da se dodeljuje i posmrtno.
Tako očas može napabirčiti više primalaca od postojeće.
Mrtva usta ne govore.
Niko neće moći da je odbije.
Neće moći ni da se ljuti što su onaj mufljuz i onaj dupeuvlakač udostojeni najvišeg priznanja pre njega.
U opticaju je i ideja da se umesto jedne potkraj svakog januara dodeli bar pet nagrada.
Što zbog povećanja broja uglednika, što radi izbegavanja nesporazuma.
Za pet-šest godina Pobednika bi, tako, dobili svi koji nikad neće dobiti najstariju i najugledniju nagradu za roman. Gradska kasa ne bi ni trepnula. U njoj vazda ima dovoljno za svaku bedastoću.
Autor nije ni nagrađivan ni kažnjavan po književnim pitanjima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
