Foto: Medija centar

Uglavnom su nam teme bile o pitanjima opasnosti koje su se nadvile nad Evropom i predstojećim evropskim izborima. Svi razgovori su se završavali čekanjem rezultata švedskih izbora kao lakmus papira o tome šta nas sve čeka od maja 2019.

Pre neki dan Marin le Pen je pozvala desne populiste da se „ujedine protiv liberalnog establišmenta na izborima za Evropski parlament“. Bivši Trampov savetnik i ideolog trampizma Stiv Benon se viđa sa desnim populistima koje ubeđuje da su migranti njihov najveći problem, a posetio je i naš region. Borba za BREXIT u Britaniji i dalje traje. Italijanski ministar Salvini se viđa sa Orbanom, prave koaliciju i zalažu se za izgradnju „Evrope tvrđave“.

Desni populisti su uspeli da izazove imigracije nametnu kao pitanje nacionalne bezbednosti i ključno pitanje izbornih kampanja u EU. Uspešno ih povezuju sa pitanjima smanjenja socijalnih davanja i ugrožavanjem nacionalnih i kulturnih identiteta. Sve vreme se bave razgradnjom globalnog konsenzusa o rodnoj ravnopravnosti postignutog na Svetskoj konferenciji UN u Pekingu. Sve ovo je gurnulo Evropu u desni diskurs i nametnulo teme u kojima dominiraju strah, rasističke predrasude i sve veća agresivnost prema najranjivijim društvenim grupama i njihovim političkim zagovornicima. Desni populisti se ozbiljno spremaju za evropske izbore nadajući se da bez njih neće biti nove Evropske komisije.

Marševi desničara sa nacističkom ikonografijom, stvaranje paravojnih formacija za „odbranu“ od izbeglica i Roma trebalo bi da zabrinu celokupan progresivni svet. Normalizacija laži političara, postistine i industrija plasiranih lažnih vesti sluđuju javnost i poručuju joj: liberalna demokratija i institucije ne funkcionišu. Potrebno ih je zameniti čvrstom rukom novog, pravednog, militarizovanog poretka koji će nas vratiti u vreme tradicionalnih društvenih normi. Jača pritisak crkvenog klera na položaj žena kroz zahteve da se iz škola izbace naučna saznanja o polu, rodu, seksualnosti i ženskom pravu na sopstveno telo. Incidenti sa izbeglicama pumpaju se u medijima podstičući atmosferu ugroženosti. U takvoj atmosferi mnogi su spremni da žrtvuju slobodu i demokratiju zarad lažne sigurnosti. Zabrinjavajuća retradicionalizacija koja urušava društveni dijalog, ugrožava žene i sve manjine kršeći osnovna ljudska prava danas je uobičajen način vođenja vladinih politika u mnogim evropskim zemljama.

Iako su švedske socijaldemokrate postigle relativan uspeh, predstoje im teški pregovori. Svuda gde su snage radikalne populističke desnice postale relevantne, socijaldemokrate su prisiljene na velike ustupke neoliberalnoj desnici koja bira i može svakog časa naći izgovor za koaliciju sa populistima. Ponavlja se i greška stalnih podela na levom spektru. Pre neki dan je i Janis Varufahis pozvao na stvaranje „Nove internacionale“, što tumačim kao grešku i otpis evropskog S&D pokreta u celosti.

Na Korčulanskoj školi, jednoj od pomenutih prilika, posvetili smo blok budućim evropskim izborima i borbi protiv orbanizacije. Plaši to što za sada nema novih ideja i što će PES i S&D ekipa raditi skoro sve kao prošli put. Novi kontekst zahteva i nove metode pa sam pokušao da lobiram za nove ideje. Ključno pitanje na koje S&D kolege treba da odgovore je kako ustrojiti buduću EU ali i vlastite zemlje unutar nje. Što se tiče reforme EU, mi danas na stolu već imamo Orbanov, kao i predlog predsednika Makrona. Nijedan od njih ne odgovara na pitanja pravednijeg uređenja SVETA u uslovima globalizovanog kapitala i usitnjenog polja rada. Rezultat reforme EU ne može biti ni vraćanje na klasične autokratski vođene nacionalne države, niti pretvaranje Evrope u centralizovanu naddržavu u kojoj konce vuku velike i razvijene zemlje nauštrb zemalja periferije. Neophodno je tražiti progresivni odgovor koji će se baviti izazovima sa kojima se susreće prosečan čovek: ekonomskim, ekološkim, socijalnim, kao i pitanjima ukidanja osnovnih ljudskih prava na: mir, život bez nasilja i straha, normalno plaćeni i socijalno osiguran rad, krov nad glavom, pravo na kvalitetnu hranu i vodu, zdravstvenu zaštitu, znanje i kulturu, privatnost, izbor stila života, informisanost i demokratsko građansko udruživanje. Potrebna nam je EU koja svet vodi svojim primerom, i koja privlačnošću svojih vrednosti i demokratskih institucija privlači birače.

Građenje socijaldemokratske alternative podrazumeva pravljenje različitih vrsta progresivnih koalicija. Nađimo način da se svi progresivni ljudi okupe na istoj strani: S&D, nova levica, zeleni, DIeM, ALDE, američke demokrate, Balkan, sindikati, akademici, kulturni radnici, društveni pokreti, i pokušaju ne da odbrane EU već da kreiraju novu progresivnu EU. Socijaldemokrate na nivou EU treba da naprave listu od maksimalno pet prioriteta i krenu da grade koalicije svih progresivnih društvenih snaga. Populističku desnicu može da zaustavi samo svakodnevni aktivistički rad progresivnih snaga povezanih jasnom vizijom izgradnje alternativnog pravednijeg društva.

Želeći da na konstruktivan način i na vreme ukažem na smer u kom ja očekujem da se stvari kreću i kao neko ko živi pod vlašću desnih populista, nikako ne bih voleo da se ljudima u čitavoj Evropi desi ovo što mi danas živimo. Pobeda S&D u Švedskoj i očekivana pobeda demokrata u Americi mogu biti inspiracija da se pripreme dobre stvari za sledeće EU izbore. Kao neko ko je oduvek bio za priključenje EU, veoma me zanima kako progresivne snage vide novu ojačanu EU. Važno je da se progresivne snage u Srbiji i regionu ujedine i odmah krenu u akciju. Potražimo zajedničke tačke slaganja. Istaknimo i izgradimo vidljive ljude koji bi taj proces nosili. To je jedina šansa da ne dozvolimo da desničari ponove istoriju prošlog veka. Progresivci, pamet u glavu i krenite sa ujedinjenjem već danas.

Autor je predsednik UO Centra modernih veština