„Čemu uopšte služi jedan plan detaljne regulacije“: Autorski tekst Dejana Atanackovića

Na stranu sad Šapićeva predstojeća politička i pravna sudbina, ovim pismom želim da se obratim budućoj vlasti, prijateljima i bivšim kolegama iz Skupštine grada koji su sada u kampanji na raznim lokacijama u Beogradu i u direktnom razgovoru sa građanima.

Peticiju protiv izgradnje spomenutog mosta potpisalo je 10.000 stanovnika Blokova 70 i 70a. Povodom toga, početkom godine organizatori peticije obratili su se pismom odborničkim grupama u Skupštini grada Beograda.

Racionalno i detaljno obrazložili su svoje razloge. Napominjem da je reč o ljudima koji apsolutno podržavaju razvoj biciklističkog saobraćaja, pešačkih staza, koji se aktivno zalažu za biciklističku infrastrukturu, koji nude predloge i pozivaju na dijalog, ukratko, daleko od toga da je reč o protivljenju biciklističkom mostu kao takvom. Protive se nečemu drugom – nepromišljenom i indiferentnom odnosu vlasti koja je donela plan detaljne regulacije kojim se u potpunosti zanemaruju evidentni propusti i problemi koje će taj projekat mosta, na mestu na kom je planiran, doneti ljudima koji žive u tom kraju, dakle onima kojih se to najdirektnije tiče.

A doneće povećanje automobilskog saobraćaja, gužvu, zagađenje, buku, jer sasvim je izvesno da će Omladinskih brigada postati još jedan parking prostor za Adu Ciganliju, kao što uostalom i stoji u planu detaljne regulacije. Samim planom gradskih vlasti predviđeno je da se na tom mestu masovno ostavljaju automobili, a što je, sa stanovišta stanovnika Blokova, potpuno suprotno smislu jednog biciklističkog mosta kojim bi trebalo da se utiče na smanjenje zagađenja, na zaštitu životne sredine, na zaštitu od buke i gužve.

Predviđena je tim planom garaža koja bi trebalo da ima 140 mesta, ali prepoznatljivom promućurnošću odlazeće gradske vlasti, ona je planirana na površini gde već postoji prostor za parkiranje za oko 70 vozila, tako da će se tom garažom efektivno dobiti ne 140 već 70 mesta, što je svakako nedovoljno za potrebe koje bi nastale. Sem toga, prebrojte jednom kad budete dokoni 70, pa i 140 automobila na Adi, da biste videli koji je to procenat od ukupnog broja parkiranih vozila.

Postoji takođe i bojazan – i na to je ukazivalo i udruženje Ministarstvo prostora – da li će se i na koji način sprečiti, da most koji je predviđen za bicikle i pešake ne bude zloupotrebljen za prevoz motornim vozilima.

Konačno, tu je i onaj verovatno najveći problem, a to je opasnost od bilo kakve gradnje na tom području, jer to je područje odbrambenog nasipa, gde gradnja potencijalno ugrožava zaštitu od poplava, a znamo koliko su, brigom bivšeg predsednika opštine Novi Beograd, nasip i područje vodoizvorišta već uveliko devastirani divljom gradnjom.

Stanari blokova takođe poručuju: dajte da se te 2,6 milijarde dinara, odobrene u budžetu za 2023. godinu, za jedan sezonski most – jer to je most koji bi se uglavnom koristio kada vremenske okolnosti to dozvoljavaju – upotrebe pametnije, da se, na primer, obnove i prošire kapaciteti obrazovnih institucija, škola i vrtića. Građani saopštavaju ono što su njihove realne potrebe, i traže javnu i stručnu raspravu. Traže da se otvori pitanje lokacije mosta, da se analizira šta je to što se dobija, šta se gubi, a šta je realno potrebno.

Čemu uopšte služi jedan plan detaljne regulacije ako se njime ne ulazi u detalje životnih potreba, ako se njime ne identifikuje društveni i javni interes? Služi korupciji, služi namirivanju ortaka, služi zadovoljavanju ličnih sujeta, služi da se na nekom drugom mestu, na nekoj televiziji daleko od stvarnosti, stiču populistički poeni.

Pritom, u skladu sa uobičajeno muljavim raspolaganjem javnim novcem, sada se, uz već odobrena sredstva u budžetu, podiže kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj u nesaopštenom iznosu za „projekat vrednosti 15-17 miliona evra“, i zapravo se tek sada raspisuje tender za tehničku dokumentaciju u iznosu od 1.1 milion evra za most za koji su u februaru ove godine već odobrena sredstva u iznosu od 22 miliona evra.

Pozivam zato pretendente na buduću beogradsku vlast da izađu u susret zahtevima stanara blokova, pa i da već sada kampanja Srbije protiv nasilja uključi razgovor sa stanarima Blokova o toj temi, da se razmotri neka druga pogodnija lokacija za postavljanje biciklističkog mosta, ali naravno u dogovoru sa svima kojih se to direktno tiče.

Trideset opozicionih glasova, nasuprot pedeset sedam iz vladajuće koalicije, usprotivilo se Planu detaljne regulacije kojim se predviđa izgradnja tog mosta. Odjek tih trideset glasova, a to je otprilike ono što se udružilo u koaliciju Srbija protiv nasilja, morao bi danas da se čuje.

Jer moramo da postavimo jedan civilizacijski standard na koji će se svaka buduća vlast obavezati: ako je jedan projekat direktno ugrožavajuć za ljude koji žive u delu grada gde se projekat realizuje, onda je ugrožavajuć za sve. Ne može da bude dobar ni za koga. Neko će reći, pa koristan je za sve one koji će prelaziti taj most. Ali nije tako. Na takav se način samo legitimizuje invazivna intervencija, bilo kad i bilo gde, pod vašim prozorom, kroz vašu ulicu, u vašem parku, mimo javnog interesa, i tome se treba već danas suprotstaviti, kroz glasnu kampanju podrške svim građanima koji godinama brane svoj kraj i brinu o svom životnom okruženju.

Autor je književnik, vizuelni umetnik i odbornik u Skupštini grada Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.