Foto: Medija centar„Jednog dana, a taj dan možda nikada neće doći, pozvaću te da mi učiniš uslugu“ – Don Vito Korleone u filmu Kum.
Zapadnim Balkanom vlada bratstvo kriminalnih režima koji međusobno sarađuju, a svađaju narode međusobno.
To je jedan od načina na koji međusobno održavaju vlast.
U pitanju je kriminalno-politička hobotnica koju čine regionalni gospodari.
Imaju zajedničke poslove, uključeni su u trgovinu oružja, droge i pranje novca. Oni su od Zapadnog Balkana napravili slepo crevo Zapada i masno tkivo Istoka.
Ono što karakteriše ove zemlje jeste potpuna razorenost pravnih institucija i povodom unutrašnjih pitanja zavisnost od volje oblasnog gospodara. Država kao privatna prćija jednog dona.
Protivprirodni blud između kriminala i visoke politike koji vodi njihovom potpunom stapanju.
Mediji koji služe da informativno izoluju građane. Javne institucije kao akumulator za sigurne glasove i korupciju.
Država kao mafijaška organizacija.
Don okružen specijalnim konsiljerima koji medijskim inžinjeringom precizno kombinacijom novca, ucene i propagande uvek dostižu željeni izborni rezultat.
Tajno oružje, atomska izborna bomba koja uvek rešava stvari je kreiranje kontrolisanog sukoba i tenzije među narodima.
Garantovano diže međusobno rejting članova kartela, a u zapećak baca sve afere, ali i zahteve za slobodom i pravdom.
Ko još razmišlja o slobodi i pravdi, kad je mir ugrožen?! Kakav logički paradoks.
Ako ne povratimo slobodu i pravdu, mir će nam stalno biti ugrožen. Benefit je rast rejtinga, a nuspojave su mržnja posvađanih naroda i odlazak mladih željnih normalnog života (u Srbiji 51.000 godišnje).
Hobotnica nikada nije u stanju da ponudi rešenje, već samo hiperprodukciju problema. Insistira na pitanjima koja razdvajaju građane.
Budi najgore u ljudima. Mržnja rađa mržnju. Strah hrani agresiju. Razbijanje glave svešteniku u Crnoj Gori. Paljenje crnogorske zastave u Srbiji…
Te male usluge članova bratstva prljavih ponekad deluju samo kao bezazlena prepucavanja kojima se podiže malo temperatura balkanskom biračkom telu.
No, kao i u filmu kada krenete da publiku hvatate na scene nasilja i brutalnosti, tolerancija publike raste pa je potrebno konstantno pojačavati efekte.
Tako kada više nisu dovoljni državni udari, tenziju je potrebno dovesti do samog pucanja.
I to je upravo ono što se dešava u Crnoj Gori.
Ima jedan mali problem.
Igranje varnicama na buretu baruta zaista može da dovede do eksplozije! U ostalom tako su se Milošević i Tuđman igrali dogovorenog rata, pa znamo kako se završilo.
Dovoljna je jedna usijana glava podgrejana uporno širenom mržnjom i… prva žrtva. To je momenat kratkog spoja varnice i baruta i onda eksploziju sukoba ništa ne može zaustaviti.
Preterujem?
Kako je počeo krvavi rat u Bosni?
Ubistvom svata u Sarajevu koji je na svadbi nosio srpsku zastavu – Nikole Gardovića. U Hrvatskoj?
Sa po jednim mrtvim Srbinom i Hrvatom nakon puškaranja između policijskih snaga u Plitvicama.
U Crnoj Gori za sada požar sukoba gasi se mudrošću sveštenstva koje se opredelilo za gandijevske proteste kojima traži zaštitu imovinskih prava tamošnje eparhije i prava na slobodno ispovedanje vere, bez isticanja nacionalnih i stranačkih obeležja koja mogu da budu okidač sukoba.
Scena gde na prvi dan protesta vladika Joanikije staje između naroda i policije i rukuju se sa policijom jeste filmska scena. Antologijska poruka mira koja očigledno ne odgovara kracima balkanske hobotnice.
Požar insceniranog sukoba ima višestruku funkciju.
Zaklanja sve afere prijatelja, braće, kumova…
Vođama koje igraju po unapred ispisanom scenariju obezbeđuje uloge heroja i državnika.
Međunarodnom faktoru je opomena da je operacija uklanjanja balkanskih donova suviše rizičan poduhvat na ovako trusnom području.
Ne menja se šef vatrogasne službe dok požar gori!
A i piroman je uvek najbolji vatrogasac, jer zna gde je žarište požara. Naravno… sam zna gde ga je podmetnuo!
Moguće je da je u pitanju i fingirani sukob i otvaranje terena za igrokaz priznavanja Kosova.
Potrebno je pratiti ko doliva benzin, a ko pokušava da stiša požar.
Pripremljene falange treba da razbiju opoziciono telo iz dva pravca.
Prvi je apel onih koji se predstavljaju kao liberalna savest društva, a u 21. veku podržavaju kršenje imovinskih prava, prava na pravično suđenje i slobode veroispovesti, pa samim tim i Evropske konvencije o ljudskim pravima.
To su oni koji veruju da ljudska prava ne smeju da se traže za pripadnike sopstvenog naroda.
Pa, i oni su ljudi, iako su Srbi!
Drugi su oni koji nacionalne interese brane paljenjem zastave i željom da urade drugom narodu, ono što njihovi mentalni sabrati žele da urade njihovom.
Tako pravdaju jedni druge i bude pasivnost zdravih delova društva koji odustaju od promene.
Jedino razumno rešenje je insistiranje na zaštiti osnovnih prava i međunarodnih ugovora.
Upravo zato tražimo od Republike Srbije da tužbom Evropskom sudu za ljudska prava inicira zaštitu imovinskih prava pravoslavne crkve u Crnoj Gori i time konkretnim, celishodnim i konstruktivnim delima podrži mirne proteste u Crnoj Gori.
Time se štite osnovne vrednosti liberalno-demokratske ustavnosti, nacionalni interesi, mir Crne Gore, ali i spokoj celog regiona.
Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti izradilo je nacrt tužbe koju dostavljamo Republici Srbiji kako bi je besplatno iskoristila kao osnov za tužbu.
Tražimo podršku 10.000 građana koji će potpisati zahtev Vladi Republike Srbije na peticije.srbijaupokretu.org da uputi ovu tužbu Sudu u Strazburu.
Želimo da predstavnici naše države koriste ustavne i međunarodne mehanizme kojima štite prava i smiruju tenzije i time odagnu sumnje da od potencijalnog sukoba žele da prave rijaliti kojim dižu sopstveni rejting.
Deluje monstruozno da je neko spreman da se igra sudbinama ljudi i čitavih naroda zarad opstanka na vlasti.
No, ne treba zaboraviti da podgorički don ne zna šta je to silazak sa vlasti, a beogradski don mogućnost silaska sa vlasti teoretski dozvoljava samo u slučaju sopstvene, nasilne smrti. Morbidno!
Ali, ako drugonavedeni vlast stavlja ispred sopstvenog života, a u pitanju je ličnost sa narcisoidnim poremećajem koji se svaki dan pojavljuje na TV-u kako bi posle mogao da sluša sopstvene pohvale samom sebi, a prvonavedeni se više ni ne seća kako izgleda život bez vlasti, šta su za njih sudbine naroda.
Izneti predlog je idealni test i šansa da se delima demantujte ovaj tekst.
Nema potrebe sipati teške reči, raspaljivati sukob, pa čak ni paliti badnjak.
Nije državnik najmlađe dete u selu, pa da izigrava položaonika kad god se pojave kamere.
Neka Republika Srbija podnese tužbu Evropskom sudu za ljudska prava! Iz perspektive Ustava koji je dužan da poštujete, a rečnikom iz njegovog omiljenog filma: „Ovo je ponuda koju ne možete da odbijete.“
Autor je predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
