Da li je Srbija spremna za ekološku kataklizmu?

Evropska komisija je objavila 47 strateških projekata bez litijuma i Srbije, dok su predstavnici vlasti potrčali (i na kraju ubedili) da ubede Brisel da i projekat Jadar uvrsti na svoj spisak. Dosadašnje predstavljanje Srbije kao nekog litijumskog Eldorada može da prođe samo kod neinteligentnih ili naivnih ljudi jer se litijum ne nalazi samo u našoj zemlji, iako predstavnici vlasti pokušavaju tako da predstave. Da krenemo od činjenica:

1. Da li su rudnici litijuma ekonomski šansa za Srbiju?

Država već godinama pokušava da ubedi građane tvrdeći da je litijum istorijska šansa za Srbiju. Kao ekolog, zastupam stav da rudnici litijuma ne treba da se otvaraju u Srbiji zbog neminovnog uništavanja životne sredine koja je nadoknadiva jer trenutno ne postoji nijedan rudnik litijuma u svetu koji ispunjava ekološke standarde. Vlast planira otvaranje oko 40 rudnika litijuma u trouglu Loznica – Vranje – Bor tvrdeći da će Srbija preko litijuma da doživi ekonomski preporod iako svi dokazi pokazuju suprotno.

Ekonomski stručnjaci tvrde da bi Srbija od Rio Tinto rudnika litijuma u Loznici ostvarila svega 17,4 miliona evra godišnje (2,6 evra po stanovniku), dok bi posledice uništavanja životne sredine bile katastrofalne. Taj novac će biti još manji (da ne kažem da ćemo biti u minusu) jer Srbija trenutno ulaže na stotine miliona evra u prateću infrastrukturu kroz subvencije. Nelogičnost je da će rudnici trajati od 40 – 70 godina a da će se rudna renta od 3 posto plaćati samo prvih 12 godina!?

U slučaju ekološke katastrofe Srbija bi snosila troškove koji mogu da se mere od nekoliko stotina do nekoliko milijardi evra. Primera radi, Rio Tinto je nedavno kažnjen sa svega dva miliona dolara po osam optužbi (priznali krivicu), jer je ispuštala štetne supstance u vodene tokove kod jezera Tio u Kanadi. Ali nas i dalje ubeđuju da će poštovati ekološke standarde.

U tekstu (po mom mišljenju naručenom) za Financial Times (27. 12. 2021.) predstavljeno je da će Srbija godišnje da poveća BDP za 10 milijardi evra (22% BDP) iako se sa ovakvim stavovima ne slaže nijedan ozbiljan ekonomski stručnjak jer se cifre baziraju na podacima države kojoj niko ne veruje. Vlada Srbije planira da subvencioniše kompaniju InoBat (koja do sada nema nikakvog iskustva sa masovnom proizvodnjom baterija), fabriku električnih baterija sa 419 miliona evra, iako već postoji u okolini Subotice moderna fabrika baterija koja je Stratup investicija od jedne milijarde evra, bez subvencija države, koja već uveliko radi i uvozi litijum sa drugih kontinenata. U 2025. godini, cena litijuma je pala za preko 80% u odnosu na 2023. godinu (izvor Međunarodna agencija za energetiku).

2. Kako se dobija litijum i da li postoji rudnik litijuma bilo gde u svetu koji ispunjava ekološke standarde?

U svetu ne postoje rudnici litijuma koji ispunjavaju ekološke standarde. Rudnici litijuma se zato i otvaraju u pustinjama ili daleko od naseljenih mesta što u Srbiji nije slučaj.

Zemlje u kojima se nalazi litijum:

* Iz pustinja (salamura, slana jezera): Čile – Pustinja Atakama, Argentina – Solane u Andima, Bolivija – Salar de Ujuni, Kina – Slana jezera u Tibetu, SAD – Solane u Nevadi, Meksiko – Solane u pustinji.

* Iz rude stena (spodumen, pegmatiti, jadarit, lepidolit): Australija – Glavni izvor spodumena, Kanada – Spodumenske rude, Portugal – Pegmatiti, Srbija – Jadarit, Zimbabve – Spodumen, Brazil – Spodumen i lepidolit, Kina – Spodumen i pegmatiti

* Iz geotermalnih izvora (filtracija iz termalnih voda): SAD – Kalifornija (Salton Sea geotermalno polje), Nemačka – Dolina Rajne (pilot projekat koji je u eksperimentalnoj fazi koji nije dostigao ekološke standarde očuvanja životne sredine).

U našem okruženju litijum se nalazi u okolini Zagreba, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji. U Evropskoj uniji, litijum se nalazi u Portugalu (Barroso i Montalegre), Španiji (Galicija i Ekstremadura), Francuskoj (Masa central, Alsace), Nemačkoj (dolina Rajne, Saksonija), Češkoj (Činovec), Velika Britanija (Kornvol), Austrija (Koruška), Italija (Alpi), Finska (Keliber), Grčkoj i Sloveniji. U EU rudnici litijuma nisu aktivni osim u Portugalu gde je zbog protesta pala Vlada Portugalije zbog uništavanja životne sredine. Nigde u Evropi se ne otvaraju novi rudnici gde će se prerađivati litijum.

3. Koje litijumske kompanije su podnele zahteve za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji?

Država je do sada izdala 69 lokacijskih dozvola za istraživanja. Kompanije koje planiraju da otvaraju 40 rudnika litijuma (do sada je poznato 16 lokacija rudnika) širom Srbije, na teritoriji od preko 22.000 km2 gde živi preko dva miliona ljudi su: Rio Sava (ćerka firma Rio Tinta) na lokacijama Loznica, Bor, Bogatić; Euro Lithium Balkan na lokacijama Valjevo, Ub i Mionica; Balkan Research na lokacijama Jagodina, Gornji Milanovac, Rekovac i Požega; Ultra Lithium na lokacijama Kragujevac, Koceljeva, Blace, Trnava, Preljina, Lađevci, zatim kompanije za koje još nisu objavljene lokacije: LithiumLi Balkan; Ultra Balkans; Balkan Gold; LithiumLi Exploration; Rare Mineral Resources; GeoMin Consulting; Centurion metals.

4. Zašto EU forsira otvaranje rudnika litijuma u Srbiji umesto u svojim zemljama?

Litijumske kompanije ne otvaraju rudnike litijuma jer poštuju ekološke standarde EU zbog kojih im nije dozvoljeno da uništavaju životnu sredinu. Zato EU forsira otvaranje rudnika litijuma u Srbiji po svaku cenu, pokušavajući da se odvoji od zavisnosti nabavljanja sirovina iz Kine, ne računajući da je upravo Kina najveći pojedinačni akcionar Rio Tinta sa 28%. Zašto bi svaka normalna zemlja uništavala svoju životnu sredinu kada može da uveze litijum iz zemlje u okruženju poput Srbije, koju inače smatraju zemljom trećeg sveta.

Zanimljiva je činjenica da određeni lideri opozicije nisu striktno protiv rudnika litijuma, gde su mnogi odbili da potpišu Društveni sporazum (kojim bi se obavezali da u slučaju da dođu na vlast neće dozvoliti otvaranje rudnika litijuma), dok su svi lideri opozicije koji su potpisali, isti sporazum ubrzo i prekršili! Činjenica da Član 74. Ustava Republike Srbije – Pravo na zdravu životnu sredinu „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i dužnost da je čuva i unapređuje. Svako je odgovoran za zaštitu životne sredine u skladu sa zakonom“ izgleda ne obavezuje ni vlast ni opoziciju. Studenti, kao nova politička snaga, jedini su koji su striktno protiv rudnika litijuma i kojima mogu da verujem.

U Registru lobista nemačkog Bundestaga se može videti da je konsultantska kuća bivšeg nemačkog šefa diplomatije iz redova Zelenih – Joške Fišera angažovana od strane kompanije Rio Tinto, a da ministarstvima privrede i spoljnih poslova upravljaju nemački Zeleni. Važnu ulogu u pregovorima sa Srbijom je imala Franciska Brantner, koja je potpredsednica Zelenih. Građani treba da znaju da iza litijumskih kompanija, pored ostalih nemačkih partija stoje i nemački Zeleni, koje ekologija u Srbiji ne interesuje previše a koji imaju ogroman uticaj na lažne zelene političke opcije u Srbiji poput Zeleno levog Fronta (Nebojša Zelenović – Zajedno za Srbiju i Ne davimo Beograd).

* Postavlja se pitanje kako su litijumske kompanije došle u Srbiju?

Vladeta Janković, ministar u Vladi bivšeg premijera Vojislava Koštunice je izjavio da je bio prisutan na sastanku kada je tročlana delegacija kompanije Rio Tinto još 2004. godine otvoreno ponudila jednu milijardu evra mita tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici koji je ponudu odbio. Zatim su se pre dve godine, na medijima pojavili predstavnici vlasti koji su tvrdili da ako oteramo kompaniju Rio Tinto, ko će da im vrati jednu milijardu evra?! Nezvanično, pominje se da su još tri litijumske kompanije dale isti iznos kao Rio Tinto.

5. Ko su stručnjaci koji su angažovani za litijumske kompanije?

Kompanija Rio Tinto je do sada angažovala 10 fakulteta i oko 100 univerzitetskih profesora. Prvo što Rio Tinto radi je potpisivanje ugovora o poverljivosti. Sukob interesa predstavlja činjenica da Rio Tinto kao investitor finansira izradu Studije uticaja na životnu sredinu gde su sve do sada urađene negativne studije sklonjene od javnosti, preteći tužbama stručnjacima ako progovore (primer: Biološki fakultet). Drugi problem je što ti isti profesori u medijima zastupaju stavove u korist litijumskih kompanija, predstavljajući se kao stručnjaci – univerzitetski profesori, krijući da su plaćeni od strane litijumskih kompanija (primer: Mašinski fakultet se ogradio od javnih nastupa Aleksandra Jovovića koji se medijski predstavlja kao njihov profesor).

6. Koliku štetu su do sada za sobom ostavili rudnici litijuma širom sveta?

* Zagađenje vode i zemljišta: Litijum uključuje korišćenje opasnih hemikalija (natrijum-hlorida, sumporne kiseline, žive, arsena), koje kontaminiraju izvore pijaće vode i čini zemlju neplodnom za poljoprivredu (primer: u Atakami pustinjama izazvalo je pad nivoa podzemnih voda, što je uticalo na poljoprivredu).

* Uništavanje plodnog zemljišta koje posle rudnika litijuma širom sveta već izgleda kao krateri na Mesecu i koje nije moguće nikada oporaviti.

* Uništavanje ekosistema i uticaj na biodiverzitet – nestanak biljnih i životinjskih vrsta (negativna studija Biološkog fakulteta).

* Socijalni uticaji: Rudnici litijuma zahtevaju premeštanje lokalnih zajednica (prinudno preseljenje), što dovodi do gubitka zemljišta i imovine.

* Potrošnja vode – Rudarenje litijuma povećava potrošnju vode i negativno utiče na poljoprivredu i vodosnabdevanje (primer Bolivije: izazvali su velike ekološke probleme i nestašicu vode).

Istraživanja su pokazala da je protiv Rio Tinta rudnika litijuma čak 60% stanovništva (85% mlađi od 40 godina), dok svega 24,8% (od toga 45% penzioneri i 53% ljudi sa završenom osnovnom školom) podržava. Otvaranjem planiranih 40 litijumskih rudnika, Srbija rizikuje ekološku kataklizmu, gde će šteta biti nenadoknadiva, a zemlja trajno uništena. EU dobija litijum, a Srbija pustoš, razorenu zemlju i nestašicu vode.

U Srbiji otvaranjem samo jednog rudnika litijuma u Loznici, stručnjaci tvrde da će, pored uništavanja plodne zemlje, takođe doći do ekološke kataklizme jer će velike količine sumporne kiseline (planirano 250.000 tona godišnje) pomešane sa vodom negde morati da završe (iako kompanija tvrdi da će da bude čvrst otpad), kao na primer u zemljištu, podzemnim vodama ili reci Jadar koje se ulivaju u Drinu, koja se zatim uliva u Savu, pa u Dunav, čime se ugrožava snabdevanje vodom za sve stanovnike zapadne Srbije i Beograda. E sada zamislite to puta 40 rudnika jer se otvaranjem rudnika litijuma u Loznici otvaraju se vrata i za sve ostale rudnike litijuma na 40 planiranih lokacija.

Iz dosadašnjeg iskustva, posle objavljivanja ovakvog teksta možemo da očekujemo da će Rio Tinto da reaguje sa demantijem ili tužbom, pokušavajući svojim saopštenjima kriznog PR tima da ubedi ljude u suprotno. Autor ovog teksta je uvek otvoren za TV duel sa gde bi mogli da suočimo stavove i pružimo odgovore na pitanja koje građane najviše zanimaju a koji nisu klasičan PR materijal za široke narodne mase.

Ne želeći da širim paniku, moramo da postavimo ključna pitanja: Šta će se desiti kada dođe do ekološke kataklizme? Da li Srbija ima plan B za evakuaciju stanovništva? Da li nam se sprema nova seoba Srba? Šta će se desiti ako se desi scenario trovanja izvora vode i plodne zemlje sumpornom kiselinom? Ko će od toga da profitira? Ko će da snosi posledice? Da li će krivci da dobiju nanogice kao što je sada običaj za teška krivična dela uz novčane kazne dok će se šteta meriti milijardama evra? Ili će se pravdati floksulama „nismo znali“, „tako su nam rekli“ i slično…

Autor je stručnjak za ekologiju

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.