foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Dokle smo stigli za ovih par meseci pobune? Očigledno je da smo došli do vađenja noža na dekanku iz Niša, Nataliju Jovanović i prebijanje nekoliko studenata u Novom Sadu. Za to vreme, onih par stotina hiljada građana, koji su se 15. marta obznanili u Beogradu, mirno i strpljivo čekaju da studenti i prosvetari razdvoje more na dva dela i povedu ih u bolju budućnost.
Dok tiha većina, kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić svoje sledbenike naziva, sedi kod kuće i upija sve što joj kažu naprednjački tumači stvarnosti, te čeka glavni poziv njihovog mračnog gospodara sa Andrićevog venca.
Studenti u blokadi zajedno sa prosvetarima pokušavaju svim snagama, mada ne mogu više ni oni toliko, da ljuljaju bedeme ovom carstvu mraka, koje u svojoj naopakosti, što ga više diraš postaje sve silovitije. Stoga i ne čudi što se ovih dana, pa čak i proteklih nedelja, neoradikalske falange zbijaju i kreću u agresivne blickrig napade, te ne prezaju više ni od razbijanja vilica, posezanja noževa, kamenica i ostalih stvari za suzbijanje drugačijeg viđenja ovog sveta.
Na lokalu se sve više zakuvavaju situacije, štandovi Srpske napredne stranke više ne mogu da prožive jedno popodne, a da ne budu okruženi ogorčenim narodom, dok predstavnici vlasti se sve češće dočekuju jajima i kletvama gde god da se pronađu.
Zborovi se šire, ljudi u tome zdušno učestvuju i osećaju se po prvi put pitanim da o nečemu odlučuju. Međutim, prekoputa nas je, ipak, šejtanska organizacija koju ne interesuju pravila, ljudska prava, demokratija, zakoni i ostale baljezgarije, već su joj posao završavanje posla belosvetskoj bulumenti za dolar, rublju i evro više, ali i održavanje sopstvenih velikaša na pozicijama moći.
Ima jedna velepoznata video-igra „Cyberpunk 2077“, u kojoj vodiš lika kroz distopijsko okruženje u budućnosti u kojoj vladaju diktature korporacija koje su u sprezi sa podzemljem i političkim establišmentom.
To u svoj svojoj šljaštećoj bedi može da zaliči i na našu zemlju, pošto i u njoj imamo direktne konekcije naprednjačkih velmoža, svakojakih bašibozuka i tajkunskih pećina.
Uprkos svemu šta se dešava, neoradikalske elite su pronašle novi način da održe svesrpsko ludilo u životu – umesto spoljašnjih osvajanja nesrpskih naroda, ono se sada usmerava ka unutrašnjim neprijateljima.
Kako se ekonomska situacija pogoršava, a klasne nejednakosti postaju sve vidljivije, vlast poseže za starim metodama kontrole: širi paranoju i strah, proglašavajući svuda oko nas neprijatelje – od ustaša i balija do Šiptara, stranih agenata i tajnih službi. Tako se zombifikovani nacionalizam, koji je srećom vojno poražen tokom devedesetih, još jednom koristi, ali sada za unutrašnje obračune, kako bi mase ostale zaslepljene i ne bi postavljale suvišna pitanja.
Neoliberalni poredak, čiji smo sastavni deo, razume se, ne mari za to da li će vlastodršci biti autoritarne vođe ili umivene demokrate, već samo da kapital teče nesmetano. Zato su promašene molbe ka svetu da obrate pažnju na pomahnitalost našeg predsednika.
Vučić je godinama vešto balansirao i prilagođavao se globalnim trendovima, pa sada osluškuje svaki signal iz inostranstva, dok za to vreme pokušava da otpuši krvotoke (čitaj: ulice, blokade, raskrsnice) za protok resursa, koji su neophodni za održavanje njega i njegove klike na vlasti.
U međuvremenu, naprednjačkoj eliti odgovara da studenti ostanu, koliko-toliko, izolovani, da javnost što pasivnije posmatra kako vlast nasilno upada u prostorije nevladinih organizacija, hapsi nepodobne mlade ljude, te da i opozicija, koliko god bila nesposobna, bude predstavljena kao neko zlo koje nikada ne sme doći na vlast.
Cilj ovih đavola je jasan: rascepkanost i razjedinjenost svih koji bi mogli da pruže otpor njihovoj korporativno-pljaškaškoj aždaji. Paralelne borbe su zaista legitimne, ali bi umrežavanje i bolja koordinacija donele mnogo veću snagu u suprotstavljanju ovom čudovištu.
U suprotnom, čeka nas sve više batina, hapšenja, proterivanja, tamničenja, otimanja i dehumanizovanja, jer je jasno da režim neće stati sam od sebe, niti će spolja biti zaustavljen, pošto spolja ima ili otvorenu ili prećutnu podršku
. Studenti i studentkinje pružaju otpor i ne posustaju, ali i dalje izostaje oštriji odziv svih nas. Da, zborovi su sjajna stvar, tu nema dileme, ali dok zbor da prave i istinske rezultate, naprednjački desperadosi nam već lupaju na vrata.
Zato se svi nadaju nekom novom proleću koje, ruku na srce, ne može tek tako poput elementarne nepogode da se desi, već mora da bude temeljno organizovano.
Autor je slobodni novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
