foto (BETAPHOTO/Milan Ilić)„Ne dam ti ga se za pravo“, kažu Bokelji kako samo oni umeju, tiho, odlučno i šarmantno kada se ne slažu sa vama oko ovog ili onog. Ipak, ne znajući kakav će ishod uslediti sa davanjem za pravo, ja sam umesto već uobičajenih i očekivanih lovačkih i vojničkih priča, ili uopštenih mudroseirenja koje dolikuju mojim poznim godinama, za svoj 69. rođendan sebi dao za pravo da pošaljem neke sasvim drugačije poruke.
Kakve već, saznaćete u nastavku ovog teksta, ako ga već niste napustili, jer vas autor ovog „slavljeničkog“ teksta zavlači kao predsednik svojih glasača oko raspisivanja izbora. A to vam sigurno već ozbiljno ide na ganglije. Pa da počnem dok ne bude kasno.
Zoran Đinđić je Srpsku radikalnu stranku, a odnosi se i na Srpsku naprednu stranku, smatrao virusom, a ne političkim protivnikom, bolešću, a ne regularnim političkim rivalom. Smatrao je da neprijatelji Srbije mogu mirno da spavaju dok oni u ime ljubavi prema Srbiji, tradiciji i istoriji ustvari destruišu tradiciju, pristojnost, kulturu, obrazovanje, dakle sve one vrednosti koje jednu zajednicu drže na okupu.
Potvrda ovih reči ubijenog (streljanog) premijera dr Zorana Đinđića može se videti kud god da se okrenete. No, ima tu jedna stvar koja je veoma bitna. Nije ovo propadanje svega čega su se radikali dotakli rezultat njihove epske nestručnosti i nesposobnosti, već je nesposobnost i nestručnost suština te društvene bolesti. Neumeće da se učestvuje u političkoj utakmici u okviru pravila koja utakmicu definišu i prava koja učesnike te utakmice štite.
Ne postoji ni jedno pravilo koje radikali nisu izopačili ili obezvredili i time ga praktično ukinuli. Evo vizuelnog primera te i takve političke utakmice koju možemo zvati izbori, debata, parlament, institucionalna podrška. Ovako izgleda radikalsko shvatanje utakmice: Na teren su izašle dve ekipe, radikalska i opoziciona (sve opozicione snage). Dok su izlazile na teren u hodniku je opozicioni tim išutiran od navodno nepoznatih napadača, pa će utakmicu otpočeti sa nekoliko povređenih igrača.
Obezbeđenje je baš u tom trenutku moralo da tetki da lek, a kameri je pregorela baterija pa svedoka o ovom nema. Sudija je žestoko potkupljen i ucenjen, a utakmicu koju sa tribina prate radikalski navijači prenosi javni servis koji se uključuje samo kada radikali imaju loptu. Tabla sa rezultatom je u kvaru a politički komentator je nepristrastan mislilac poput voditelja ili gostiju Informera ili Pinka, izaberite sami.
Dok se istočna tribina sa sve gledaocima srušila, na Javnom servisu je bio prikazan splet narodnih igara u izvođenju gostiju sa Informera i njihovih gostiju. Tako izgleda ta bolest radikalske ideologije, a prvi čovek te ideologije pokazuje znake ozbiljnog pogoršanja. Laž i prostakluk digao je na nivo obaveznog javnog radikalskog govora, a varanje je kao dobar dan.
To se radikalsko šibicarenje može opisati ovom radikalskom taktikom. Prvo ti ukrade novčanik, potom sa tobom pregovara o tome da ti novčanik vrati sa manje novca i pod određenim uslovima, o kojima se ima dogovoriti njemu na korist, naravno. I sve će to tako dok im se može, a može im se… hmm, dokle… hmm.
Već nekoliko decenija moja generacije, plus minus, i kad je htela nije uspevala da od Srbije načini demokratsku i slobodnu zemlju u kojoj su pravila i prava pod visokim stepenom zaštite svih društvenih činioca.
Štiteći društvena pravila i prava, mi štitimo sebe kao pojedince i državu koja je naš zajednički dom. Nije ovo poslednja prilika za ovu veličanstvenu decu, već za tebe i mene, moj sugodišnjače. Pa evo slavljeničke poruke: Pozivam te generacijo (plus, minus) da iskoristiš ovu šansu i rame uz rame sa pobunjenim studentima i drugim pobunjenim delovima društva izađeš na ulice i pomogneš u upokojenju ove bolesti i izlečenju ovog društva. U ime budućnosti i u ime sećanja, do pobede!
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
