foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)Ne znam tačno kako da se nazove pojava – talas „sveznalica“, koji su preplavili naše društvo. Zbog njih ne napredujemo koliko bi trebalo, zbog njih se gušimo u neznanju, zbog njih postajemo indolentni, odustajemo od borbe, zbog njih se danas moramo dokazivati javno, iako to nije baš „ukusno“.
Eto, ja sam letos u Arilju bio u prilici da moram da se dokazujem pred starešinom ariljske crkve, da sam Ariljac, a ne Beograđanin, jer je on merio koliko meseci sam u Arilju, a koliko u Beogradu, iako sam dobronamerno i stručno ukazivao na neke greške oko crkve (nikako se nisam dodirivao njihove službe, naravno). Kasnije sam morao da javno opišem ove razgovore u jednom tekstu, radi svog mira. (Da li sam ja Ariljac?)
U drugim slučajevima, bio sam prinuđen da bih dokazivao svoju struku, da pominjem svoje diplome, uspehe u svojoj profesiji, što nije baš prijatno, znam to dobro, ali su me „neznalice“ naterale na ovu nepriličnu radnju.
Sada se u Arilju odlučuje da se čaršija uzdužno sredinom preseče nizom drvoreda. Žele da od čaršije, naše tradicionalne, jedinstvene, neponovljive, naprave „aveniju“, Videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu da se potkuje.
Zašto ja ovako grubo reagujem?
Zbog toga, što kao stari Ariljac, znam dobro lepotu korzoa uveče u čaršiji, koja je stvorena zbog naroda, trajala je stotinama godina, bila lepa iako skromna, sa klupama ispred kuća u čaršiji, dućanima otvorenim zbog naroda, međusobnim simpatijama omladine. Mogao bih dugo opisivati, koliko ja ona tipična, tradicionalna, ušla nam u srce i sećanja.
Ali, postoje ljudi, koji su u vlasti, kojima je srce prazno od te topline, koju sam naveo. Oni, nestručnjaci odlučili su da čaršiju pretvore u neku avenijicu pariskog stila.
Mislite da su ti ljudi arhitekte, urbanisti? Umetnici ili konzervatori? Ne, oni i ne znaju da ove struke postoje. Znam, da preterujem, ali i znam da u Arilju postoje ljudi, koji sa slažu sa mnom. Ali zavladale su „sveznalice“. Oni „znaju“ koje kuće su stare i koje valja srušiti, da bi se izgradile nove, koje će verovatno i doneti „malo love“.
Tako odoše kuće: Bjeličića, Todora Jovanovića, Melovića, uskoro i kuća Zorana Grujovca, prelepa bivša kafana Mila Bjekića i tako dalje. Tako oni razmišljaju i o našem Konaku serdara Jovana Mićića. Oni sve znaju! Ako baš i ne znaju sve, neka pitaju stručnjake, šta da rade. Ali njih je sramota da pitaju, oni su „sveznalice“.
A da pitaju, da kucaju na prava vrata, dobiće ovakav odgovor: Ne dirajte izgled stare čaršije, koja treba i MORA da zadrži stari, autentični profil i izgled od starine. Mora se sačuvati ta velika vrednost. Ne treba vam avenija, treba vam čaršija. To će vam odgovoriti stručnjaci. Jedino će drugačije odgovoriti, ako je i tu zavladala korupcija.
Pa dokle će da traje ta borba stručnjaka i sveznalica – neznalica?
Trajaće sve dok se ne promene oni, koji sve znaju.
Autor je akademski slikar i pisac
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
