Država protiv Ustava i autonomije univerziteta

(http://www.mpn.gov.rs/javni-poziv-za-ucesce-u-javnoj-raspravi-o-nacrtu-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-visokom-obrazovanju/)

Ovim Nacrtom se u Zakon o visokom obrazovanju uvodi institut blagoslova Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC (S.A. Sinod) za upis na studije, zasnivanje radnog odnosa i prestanak radnog odnosa koji bi važio za Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu (PBFUB), pa samim tim i za Univerzitet u Beogradu (UB): 

Član 17.

U članu 74. posle stava 12. dodaju se st. 13., -15.,koji glase: 

„Visokoškolske ustanove koje ostvaruju akademske studijske programe u oblasti teologije jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica ovlašćene su da  opštim aktom propišu  kao neophodan uslov saglasnost nadležnog organa te crkve ili verske zajednice za učešće u konkursu za izbor nastavnika i saradnika, kao i saglasnost nadležnog  organa te crkve ili verske zajednice za izbor u zvanje nastavnika.  

Saglasnost nadležnog organa crkve ili verske zajednice za izbor u zvanje nastavnika predstavlja obavezan uslov za zasnivanje radnog odnosa.

Lice koje ima stečeno zvanje nastavnika i saradnika u visokoškolskoj ustanovi koja ostvaruje akademske programe u oblasti teologije jedne od tradicionalnih crkava ili verskih zajednica, gubi to zvanje ukoliko nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice povuče saglasnost datu u smislu člana 74. st. 8. i 9. ovog zakona. Postupak povlačenja saglasnosti crkve i verske zajednice za rad nastavnika uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove, tako da budu propisani razlozi za povlačenje saglasnosti, učešće predstavnika uprave visokoškolske ustanove u postupku i pravo na izjašnjavanje nastavnika o čijoj se saglasnosti odlučuje.“

Član 19.

U članu 93. posle stava 8. dodaje se novi stav 9. koji glasi:

„Nastavniku kome je povučena saglasnost za službu učenja na osnovu člana 74. stav 15. ovog zakona prestaje radni odnos .“

Član 20.

U članu  97. posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

„Visokoškolske ustanove koje ostvaruju akademske studijske programe u oblasti teologije jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica ovlašćene su da opštim aktom propišu pored opštih uslova za upis kandidata na osnovne, master akademske studije i doktorate saglasnost nadležnog organa crkve ili verske zajednice, imajući u vidu osobenosti vezane za svrhu i prirodu teološkog obrazovanja, u skladu sa zakonom.“ 

Član 23.

U članu 109. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi:

„povlačenja saglasnosti nadležnog organa crkve ili verske zajednice za studije na toj visokoškolskoj ustanovi.”

Prema ovom Nacrtu, na UB se praktično uvodi lex specialis kojim se otvoreno diskriminišu oni koji nameravaju da se upišu, zaposle ili su već zaposleni na PBFUB. Da bi učestvovali na konkursu za radno mesto, kao i da bi se zaposle na PBFUB, kandidatima je neophodan blagoslov S.A. Sinoda. Sa druge strane, povlačenjem blagoslova S.A. Sinoda, zaposleni gubi posao. Isto tako, uslov za upis na osnovne, master i doktorske studije je da kandidat dobije blagoslov S.A. Sinoda.  

Ovaj predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju je u direktnoj suprotnosti sa načelom autonomije univerziteta koja je zaštićena Ustavom (član 72) i važećim Zakonom o visokom obrazovanju (član 6) kao i drugim članovima važećeg Zakona o visokom obrazovanju (član 74, član 75, član 97), Zakonom o radu i Statutom UB.

Tako, na primer, u članu 75. stav 7. Zakona o visokom obrazovanju određeno je da se način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja, propisuju opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove, dakle, u ovom slučaju Statutom UB, koji, opet, u članu 138. stav 4. upućuje na Pravilnik o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika na UB. S obzirom da u ovom Pravilniku nisu sadržane odredbe o otkazu ugovora o radu nastavnika, merodavan je Zakon o radu RS.U konkretnom slučaju, Nacrt predviđa da povlačenje blagoslova S.A. Sinoda dovodi do prestanka radnog odnosa do koga dolazi po sili zakona (član 176. Zakona o radu). 

Republika Srbiji koja je sekularna država. Ustav RS član 11. glasi:

„Republika Srbija je svetovna država.

Crkve i verske zajednice su odvojene od države.

Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.“

U sekularnoj državi, silom samog Ustava, isključivo sudske odluke mogu imati svojstvo pravnosnažnosti. Čak ni odluke upravnih državnih organa ne postaju pravnosnažne – one mogu biti samo konačne. Takođe, svojstvo izvršnosti mogu imati samo sudske odluke i upravni državni akti.

 Odluka S.A. Sinoda, ma kakva bila, ne može ni u kom slučaju biti akt koji Zakon o radu određuje u članu 176. tačka 2, kao jednu od osnova za prestanak radnog odnosa po sili zakona, budući da S.A. Sinod nije državni organ, niti drugi organ koji vrši javna ovlašćenja. Takođe, S.A. Sinod nije niti osnivač PBFUB niti poslodavac zaposlenih na tom fakultetu. 

Ne manje važno, davanje saglasnosti ili njeno povlačenje bilo koga van univerziteta za upis na studije, konkurisanje za posao ili zaposlenje na univerzitetu jeste direktna i otvorena negacija autonomije univerziteta zajemčene članom 6. Zakona o visokom obrazovanja i članom 72. Ustava kao i slobode naučnog stvaralaštva zajemčene članom 73. Ustava.

Jedno od ključnih pitanja koje se sada postavlja pred UB jeste da li je i, ako da, u kojoj meri  spreman da zaštiti svoju autonomiju, jedno od temeljnih načela njegovog funkcionisanja, koje vodi poreklo iz srednjevekovnog akta Authentica Habita (Bolonja, 1158) koji je garantovao obrazovanim ljudima slobodno kretanje i imunitet od lokalnih magistrata. Da li će fakulteti UB i profesori i saradnici koji rade na njima dozvoliti da im vanuniverzitetska institucija koja je inače i Ustavom RS odvojena od države određuje kriterijume i pravila za upis studenata, konkurisanje, izbor i zapošljavanje nastavnika i saradnika na jednom od fakulteta članica UB jer po ovom Nacrtu očigledno je da bi univerzitet trebalo da se odrekne svoje autonomije. 

Ako bi ovaj Nacrt u daljoj proceduri bio prihvaćen kao novi, dopunjeni i izmenjeni Zakon o visokom obrazovanju, onda ne vidim zašto i neko drugo vanuniverzitetsko telo ne bi moglo da ima sličan uticaj na upis studenata i zasnivanje i prestanak radnog odnosa univerzitetskih nastavnika i saradnika. Na primer, zašto republički javni tužilac ne bi mogao da utiče na izbor profesora i saradnika i njihovo zaposlenje na Pravnom fakultetu UB? Ili zašto to ne bi mogao da čini Ustavni sud RS? Ovakvim izmenama zakona se otvaraju vrata i za uticaj drugih vanuniverzitetskih institucija. Nisam sasvim siguran da su u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja svesni svih problema i protivrečnosti koje mogu proizići iz ovakvog Nacrta ukoliko on, nakon javne rasprave, bude predložen za dalju skupštinsku proceduru.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu