Studentski park
Foto: B. C.Na sajtu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija navedeno je: „formirana je lista istraživača koji su rangirani po izvrsnosti. Konačna lista naučno izvrsnih istraživača formirana je sa 10% prvorangiranih istraživača koji dobijaju dodatak na izvrsnost. Dodatak za izvrsnost obuhvata ukupno 10% istraživača zaposlenih isključivo na radnim mestima u naučnim zvanjima za svako naučno zvanje zasebno. Izvrsnost se izražava kao uvećanje kroz korektivni koeficijent“.
Na prvi pogled lepa vest, i reklo bi se: evo konačno nešto dobro da uradi i ovo ministarstvo. Lepo je nagraditi one koji se po rezultatima izdvajaju.
Međutim, i površna analiza ove aktivnosti našeg Ministarstva i ovog puta otkriva njen politički pečat. On sa sobom nosi još jednu bitku u okviru „političkog rata“ srpskih vlasti protiv srpskih fakulteta.
Ministar zadužen za nauku je član Srpske akademije nauke i umetnosti. On mora da zna da su u celom svetu univerziteti i fakulteti nosioci fundamentalnih i primenjenih istraživanja. Univerzitetska nastava se razlikuje od nastave u osnovnim i srednjim školama po tome što ona proističe iz nauke. Ukoliko na fakultetima nema nauke, onda to i nisu fakulteti. Napredovanje univerzitetskih nastavnika moguće je samo ukoliko iza sebe imaju i naučni opus čiji je nivo definisan pravilnicima pojedinih fakulteta. Recimo, na Hemijskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, uslov za izbor u zvanje redovnog profesora je 40 publikacija u međunarodnim časopisima sa SCI liste.
U okviru njih precizno je definisan broj u vodećim časopisima i potreban broj radova u kojima je kandidat prvi autor, autor za korespondenciju ili poslednji autor. Za odbranu doktorske teze neophodno je da se iz nje prethodno objave minimalno dva SCI rada, od kojih jedan mora biti iz kategorije vodećih svetskih časopisa. Uslov za izbor u docentsko zvanje je jednogodišnji naučni boravak u nekom renomiranom univerzitetu ili institutu u svetu.
Po ovakvim kriterijumima Hemijski fakultet na Univerzitetu u Beogradu nije usamljen. Rezultat takvog pristupa i takve naučne strategije, zacrtane još sredinom devedesetih godina, dale su rezultat. Univerzitet u Beogradu je među prvih 2 % svetskih univerziteta. Samo su Hemijski fakultet i Fakultet za fizičku hemiju pri poslednjoj evaluaciji dali pet istraživača u grupu najcitiranijih naučnika u svetu.
Zbog čega nema nagrađivanja profesora i asistenata, naučnika sa srpskih fakulteta prema izvrsnosti? Svojevremeno, kada je ministar bio profesor Domazet, nagrađivani su svi „izvrsni“ istraživači, nevezano od toga da li su svoja istraživanja izvodili na institutu ili na fakultetu. I to je bilo sasvim prirodno i normalno.
I ranije je bilo pokušaja ove vlasti da se unese seme razdora između fakulteta i instituta. U politikanstvu SNS-a uvek dobro dođe sukob u protivničkim redovima. A srpski intelektualci su najveći protivnik srpskih populističkih vlastodržaca. Svi ti pokušaji su odbijani, i danas ne postoji ni zrno razdora između institutskih i fakultetskih naučnika. I ovog puta, niti će kolege sa instituta da likuju, niti će profesori fakulteta da se ljute. Jer, mi znamo zbog čega je to ova vlast uradila.
Autor je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
