Foto:FoNet/ Aleksandar Levajković

Posle nestalog novinara, policija je u sadejstvu sa predsednicom Skupštine Srbije, posle osamnaest godina pronašla i dve fotelje, crvene i crne boje, nestale iz skupštinskog zdanja 5. oktobra 2000. godine. Na žalost učinak napredne vlasti je takav da su nađene samo fotelje, ali ne i ubice Olivera Ivanovića i Slavka Ćuruvije. Baš kao što nisu pronađene ni ubice sa skutera smrti, niti oni koji su u centru Beograda u po bela dana digli u vazduh džip sa sve vozačem. Uspeh naše policije je utoliko veći, jer je poznato da su svi raspoloživi resursi ljudi u plavom bili angažovani na sprečavanju blokada puteva, koje zbog visokih akciza na gorivo organizuje mrska nam opozicija, sa ciljem da obori ovu prepoštenu i narodu milu vlast.

Poseban značaj celom slučaju dao je dežurni napredni tabloid i poznato partijsko glasilo, za dezinformisanje javnosti, objašnjavajući nam koliko je policijskih snaga bilo angažovano na uklanjanju blokada puteva. Umesto da rade nešto korisno, recimo da tragaju za ubicama Olivera Ivanovića, policajci privode, hapse i tuku učesnike protesta. Uz ovakvu policiju koja ovako revnosno atakuje na opoziciju, za sada oni koji su zaseli u fotelje vlasti ne moraju da brinu da će fotelje zameniti optuženičkom klupom. Mada sve veći broj nezadovoljnih građana jasno poručuje da će ako vlastodršci ovako nastave, policija uskoro tragati za foteljašima i njihovim saučesnicima a ne za foteljama. Za to vreme dezinformatori javnosti nas ubeđuju da je policija pored traganja za foteljama, morala da pendreči i hapsi učesnike protesta, jer je navodno zbog blokade puteva preminula i jedna beba. To je svakako bolje nego da su zbog blokade pameti partijska glasila objavila da je spasena beba koja je u stvari poginula u padu helikoptera, zajedno sa posadom i medicinskom ekipom, ne zbog skupog goriva, već zbog skupe želje da se neko slika kao spasilac i dobročinitelj.

Kad ovome pridodamo činjenicu da su baš u vreme nalaženja fotelja, po Srbiji razvoženi testovi za malu maturu u pratnji elitnih jedinica policije, što predstavlja novo vanredno angažovanje čuvara reda i poretka, jasno je o kolikom pregalačkom uspehu je reč. Tužna je zemlja u kojoj je veća kontrola na maloj maturi, nego što je kontrola doktorata koje napredni pregaoci, nošeni željom da prigrabe što veću fotelju, s lakoćom brane kao da su ih prepisivali a ne pisali,

Ali sve je lakše sada kada je predsednica Skupštine pronašla dve crveno crne fotelje. Pa fotelje su to, a ne autobuska stanica u Novom Sadu, pa da tek onako nestanu. Obećala je predsednica Skupštine da će pronaći i 55 umetničkih sika koje su nestale tog 5. oktobra, kao što je prošle godine pronašla i Lubardinu sliku Industrijalizacija, misteriozno nestalu a potom još misterioznije nađenu u stanu svog partijskog kolege u Kraljevu. I to baš u trenutku kada je prepoštena Maja rešila da crnu fotelju Predsednice Skupštine zameni za crvenu fotelju ministra kulture.

Naravno da je pronalazak crveno crnih fotelja poslužio i za osvrt vlastodržaca na dostignuća 5. oktobra kao i na dešavanja vezana za taj istorijski dan, kada su građani na veličanstven način odbranili svoju izbornu volju, kazavši šta misle o tadašnjoj vlasti koju je činila i Maja Gojković. Uz obavezno podsećanje i neizostavnu pridiku da nikog iz DOS-a nije interesovalo da pronađe vredne predmete iz Skupštine i prenebregavanje činjenice da je veći deo odnetih slika i drugih predmeta vraćen odmah po obnovi zdanja Savezne skupštine. Možda bi bilo pronađeno skoro sve što je tog dana odneto iz Skupštine, da čitava Srbija nije bila zaokupljena traženjem Ivana Stambolića, masovnih grobnica u Petrovom Selu, ratnih zločinaca, hladnjača sa leševima u Perućcu koji su ostali kao svedočanstvo zastrašujuće politike crveno crne koalicije, čiji deo je bila i Maja Gojković, a protiv koje su ustali građani Srbije 5. oktobra.

Nije mala stvar posle 18 godina naći crvenu i crnu fotelju u zemlji u kojoj su za mandata crveno crne koalicije netragom nestajali ne samo nameštaj i pokućstvo, već pre svega ljudi, delovi teritorije, generacije najboljih i najškolovanijih, devizna štednja, penzije, nada napaćenih građana. Iza te dve fotelje crvene i crne boje, ostali su ratovi, zločini, izgubljeni životi, ratni i posleratni profiteri, kriminal, siromaštvo, uništene generacije, redovi za hleb, mleko i vize. Ostala je razorena, izolovana i opustošena zemlja.

Zato je dobro što su fotelje nađene. Jer te fotelje i oni koji su iz tih fotelja donosili odluke koje su satrle ovu zemlju su i pomogle da neki časni, hrabri i čestiti građani Srbije pronađu izgubljenu veru i nadu koja ih je pokrenula tog 5. oktobra.

Moraćemo ponovo.