To je da čovek ne poveruje. Pogledajte šta piše u kladioničarskoj listi jedne beogradske sportske kladionice u Grupi I kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji: „Kosovo (Srbija) – Hrvatska“, a onda odmah iza toga da neko ne pomisli da je u pitanju greška: „Ukrajina – Kosovo (Srbija)“.
Ludilu naših fudbalskih mozgova izgleda nema leka. Jer, FSS je zbog Kosova tužio UEFA, pa će 31. oktobra Sportski sud u Lozani raspravljati o zahtevu da se Kosovo izbaci iz Evropske fudbalske unije i FIFA.
A svi znamo da ne može čak ni čudo da se desi, pa da Sud u Lozani „poludi“ i sve „fudbalske mostove“ Kosova sa Evropom i svetom raznese. Jer dovoljno je da sudije advokatima FSS pokažu član 14 Sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, koji je u Briselu 2013. potpisao tadašnji premijer Ivica Dačić, pa da tužbu FSS odnese „mutna Miljacka“. U tom sporazumu od reči do reči piše da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne organizacije. Evropska unija je isto što i UEFA, dakle dobrovoljna organizacija koja nas ne prisiljava da u nju uđemo, niti nas UEFA i FIFA silom drže u svom članstvu.
Srbija, bolje reći njeni vlastodršci se na međunarodnoj sceni deklarišu kao pobornici ulaska u EU, a na domaćem terenu, u njihovim „nezavisnim“ a u stvari strogo kontrolisanim medijima, sve pršti od satanizovanja Evrope i evropskih vrednosti. Za njih je bez obzira na verbalno zalaganje za Evropu EU zaista zlo, jer u njoj je nemoguće nekažnjeno rušiti Savamalu, nemoguće zastarevanjem pravnog procesa doći do nevinosti, nemoguće praviti javnu humanitarnu organizaciju čije je poslovanje ne u sivoj nego u crnoj zoni. I naravno, nemoguće je zbog neprimerenog skandiranja šake fudbalskih huligana javno tražiti istrebljenje čitavih naroda, kao da takvih naci-imbecila nema i kod nas, čak i u vrhovima vlasti. Pa zar nisu i tim našim „naci-idiotima“ parole tipa: „Ubi, ubi, ubi Šiptara“, „Nož, žica – Srebrenica“ ili „Dajte nam salate da koljemo Hrvate“ važnije od svake utakmice.
Besmisleno je misliti kako kaže Dragan Velikić – da se narodi vole i mrze, jer nema tog prostora niti situacije gde se dva naroda mogu sresti. Čak i kad se ratuje, ratuju vojske a ne narodi.
Tužba protiv UEFA i FIFA samo je još jedan u nizu dokaza da se u Briselu fingiraju pregovori o normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao uostalom i pregovori o ulasku u EU. Ti pregovori služe da se zamagle i zamaskiraju političke ekonomske, kulturne i sportske nepodopštine na domaćoj sceni. Jer oni kojima su građani dali da upravljaju od države prave špekulaciju a od vlasti zanat. Naš vlastodržac misli samo o koristima koje premijerski položaj može doneti njemu i njegovim „potocima“ vlasti zaboravljajući da je izabran zbog obećanja da će brzo svima u Srbiji biti bolje.
Pitanje je samo dokle će glasači verovati lažima onih koji se zaklinju da nikada neće dati nešto što nije naše? Svojevrsni „otac nacije“ Dobrica Ćosić, kome se sve verovalo, na kraju života odrekao se romana „Vreme smrti“, napisavši da je ta njegova verzija srpske ratne epopeje 1914. lažna, da je sve izmišljeno i umetnički „lakirano“, sve plod njegove mašte. Dodao je uz to i poruku da više ne gubimo energiju oko Kosova koje više nije naše. Pa zašto bi onda danas verovali na reč „sinovima nacije“, odnosno njenim vlastodršcima, da se za Kosovo „bore“ iz čistog patriotizma a ne zbog koristoljublja i ličnog interesa, očuvanja vlasti i bogaćenja na račun građana, po cenu propasti nacije i potpunog devastiranja čitave Srbije?
Autor je glavni urednik emisije „Sportska galaksija“ na Jutjub kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
