Glasaću za naprednjake ako…

Namirisao sam vanredne izbore, možda je vreme da se angažujem, više zbog ubeđenja da nam neće biti gore, nego zbog sendviča i vrućeg čaja. Uzgred i penzija mi je vraćena na stanje od pre četiri godine, pa ako sam za bolje prekosutra izdvojio dvesta četrdeset hiljada dinara, i zato dobio pismenu zahvalnicu, lično od predsednika države, red je da i ja malo poguram. Evo, da navedem šta me je još motivisalo da prestanem biti spavač:

Živim u Subotici i ponosim se činjenicom da ćemo imati najveće i najskuplje pozorište u Srbiji. Mogao bih oko toga da cepidlačim, na primer, da nikada neće biti dovoljno novca za tu vreću bez dna koju nam je u amanet ostavio g. Kasa, Bog da mu dušu prosti, ali sada dete treba ljuljati.

Na Paliću će biti izgrađen akva-park! Deset bazena, prateći objekti, sve za dve godine, sve za milijardu dinara, za sve koji bi da se okupaju makar i ritualno zbog počinjenih grehova. Idemo dalje!

Nedavno sam se mesecima vukao po Gradskoj bolnici, brojeći stepenice i zauzete liftove, nema ih dovoljno, merio rastojanja od šaltera do šaltera, od specijaliste do specijaliste i konstatovao: nefunkcionalna građevina, šteti i pacijentima i zaposlenima, a organizacija… U red mora da stanete, a zatim sledi višesatno sedenje na neudobnim klupama i čekanje da se lekar pojavi. Posla je preko glave, pacijenata sve više, medicinskog osoblja sve manje, a padobranaca da vam i ne kažem… I kao da me onaj od gore čuo, onaj što sve čuje, što sve vidi, što sve zna, i vredno radi šest dana u nedelji, odnedavno i nedeljom da nešto narod ne bi z.

Najkraće: U subotičku bolnicu biće uloženo dvadeset miliona evra! Kada radovi budu završeni, a ja slomim i drugi kuk, neću cupkati na jednoj nozi oko osam stotina metara od ordinacije mog lekara pa do odeljenja za rehabilitaciju. Tamo ću hodnikom, zaštićen od nevremena, u kolicima, blagi zvuci muzike, saksije cveća… Ako u bolničkoj sobi tresnem o pod, senzor će javiti sestri, onaj nesrećnik opet krenuo kući, prolupao od tabletica. Dobiću novu porciju pa ako ne pomogne i ponovo krenem kući, alarm će javiti vežite ga da ne poleti sa četvrtog sprata.

I nije to sve. Obilaznica oko grada duža je za 12 kilometara, radi se i na sanaciji jezera, radi se na sve strane pa broj nezaposlenih opada, a i broj zaposlenih opada, odlaze trbuvom za kruvom rekli bi Bunjevci… Dosta li vam je dobrih namera? Nije, od dobrih namera nikada nije dosta ali meni je dovoljno da prelomim. Kada bude završen akva-park, kada grad dobije obnovljenu zgradu bolnice, kada bude završen takozvani Ju krak oko Subotice, i da ne budem samo lokalpatriota, kada uđemo u Evropsku uniju – glasaću za naprednjake. Kosovo ne spominjem, svi ga spominju u kontekstu nije naše, ali ga ne damo pa ja tu nemam šta da dodam, osim da reči lete, da spisi ostaju, ali da dela govore, a delima alternativne istine ne mogu ništa.

Autor je novinar u penziji