EPA-EFE/GEORGI LICOVSKIPravoslavni Bogoslovski fakultet počeo je sa radom 15. decembra 2020. godine u sastavu državnog Univerziteta u Beogradu. Vlada Narodne Republike Srbije donela je 15. februara 1952. godine odluku o njegovom odstranjivanju sa Univerziteta. Ona je realizovana 1. jula 1952. godine, kada je osnovan Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve.
Pošto je crkva nedržavna institucija, Fakultet je postao privatnopravna visokoškolska organizacija. Uslovi za povratak u sastav Beogradskog univerziteta nastali su nakon demokratskih promena 2000. i 2001. godine, da bi 9. januara 2004. godine Vlada poništila rešenje o odstranjivanju, čime je obezbeđen kontinuitet njegovog državnog pravnog karaktera koji nije prekinut ni kad su krajem prošlog veka u Srbiji počeli da se osnivaju privatni univerziteti. Prvi među njima bio je Univerzitet ,,Braća Karić“, kasnije nazvan Alfa BK Univerzitet.
Ali, državni Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu počeo je da se sâm privatizuje kad je Srpska pravoslavna crkva zatražila da se izbor nastavnog osoblja uslovi njenim blagoslovom, što je novelom Zakona o visokom obrazovanju iz 2021. godine i usvojeno.
Novelirane odredbe člana 47. st. 1 – 16 tog zakona predviđaju da se bliži uslovi izbora nastavnika za studijske programe u oblasti teologije tiču: 1) saglasnosti nadležnog organa crkve za izbor u zvanje, kao obaveznog uslova za zasnivanje radnog odnosa; 2) gubitka stečenog zvanja kad nadležni organ crkve povuče blagoslov zato što su aktivnosti, stavovi ili ponašanje nastavnika u suprotnosti sa uverenjima, učenjem ili autoktonim pravima crkve ili ako podrivaju njen ugled; 3) obaveze da se postupak opozivanja saglasnosti, učešća predstavnika fakulteta u tom postupku i prava na izjašnjavanje nastavnika o kome se odlučuje, uredi fakultetskim opštim aktom.
Ove odredbe urušavaju Ustav koji predviđa: da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1); da je sloboda misli savesti i uverenja zajamčena i da svako ima pravo da ostane pri svom uverenju ili ga promeni po sopstvenom izboru (član 43. stav 1); da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta (član 60. stav 3); da visokoškolske ustanove u skladu sa autonomijom samostalno odlučuju o svom uređenju i radu (član 72); da je naučno stvaralaštvo slobodno, a da se u obrazovanju podstiče duh tolerancije i dijaloga, uzajamno poštovanje, razumevanje i saradnja (član 81). – Sve ovo Ustavnom sudu nije smetalo, pa je ćutao iako je mogao da neustavne zakonske odredbe stavi van snage i po vlastitoj inicijativi, što predviđa član 50. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.
Navedene novelirane odredbe Zakona o visokom obrazovanju razjedinjuju bogoslovsko obrazovanje od obrazovanja u ostalim državnim visokoškolskim ustanovama. Ubrzo po uvođenju blagoslova prof. dr Bogoljub Kubat, šef katedre za Verski zavet, dobio je otkaz radnog odnosa. Od ostalih kolega, samo je prof. dr Aleksandar Popović izjavio da je ,,blagoslov duboko pogrešan i neustavan“.
Teolog Vukašin Milićević rekao je da Bogoslovskim fakultetom sada ne upravlja Nastavno-naučno veće već pojedinci iz crkvene hijerarhije, dok teolog Blagoje Popović tvrdi da ,,fakultet nije ni pod kontrolom Srpske pravoslavne crkve, već episkopa bačkog pa tek onda patrijarha“.
Postoje dve mogućnosti da se kolizija vlasničke strukture Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otkloni. Prva je da Ustavni sud stavi van snage novelirane odredbe Zakona o visokom obrazovanju, kako bi taj fakultet ostao prava državna visokoškolska ustanova. Druga je da Pravoslavni bogoslovski fakultet bude svrstan u red privatnih visokoškolskih ustanova, s obzirom na član 11. Ustava koji predviđa da je Republika Srbija svetovna država, da je crkva odvojena od države i da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna.
Ove dve mogućnosti su produkt mešavine crkvenih i naučnih interesa, a ona je vidljiva jer patrijarh Porfirije pruža podršku predsedniku Republike i kad je ne zaslužuje. Tako je bilo i kad je, uz mentorsku pomoć episkopa Irineja Bulovića, saopštio Putinu da se u Srbiji događa studentska ,,obojena revolucija“.
Stoga je očito da između ova dva crkvena verodostojnika postoji ,,neka tajna veza“ koja je patrijarha uvela u poslušnički položaj. A to ne odgovara ni Crkvi ni građanima, jer razjedinjuje Sveti arhijerejski sabor koji nema jedinstven stav o studentskim protestima, a njih većina građana i vernika podržava.
Gospodine Porfirije Periću, budite kakav je nekad bio patrijarh Pavle a kakav je sada vladika Grigorije, jer su oni, baš kao Sveti Sava i vladika Atanasije, uvek bili na strani istine, pravde i poštenja.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
