Foto: FreeImages / Cierpki

Rusija je imperija koja je jedina zadržala sve svoje kolonije. Multinacionalna je i multikonfesionalna, Evropa koja je drugačija od većeg dela Evrope, tržište za oko 200 miliona ljudi nakon što je Ukrajina definitivno napustila rusku zonu uticaja. Zemlja koja je 100% suverena, sa ogromnim prirodnim resursima i neproporcionalnom vojnom moći za zemlju srednjeg nivoa dohotka i razvoja. Rusija nikome ne polaže račune i ona jeste svetski igrač. Koji kao i svaka sila gleda svoje interese.

Srbija je kroz istoriju imala bliske veze sa slovenskom i pravoslavnom Rusijom. Dok smo bili deo Otomanske i Habzburške imperije, mnogi su gledali na nju kao pravoslavnu majku, treći Rim. I danas postoje dve oblasti u Ukrajini koje su prepune srpskih toponima, iako su se Srbi davno asimilovali. Srpski revoluciju su pomagali Rusi, jednako koliko su odlučili o njegovom neuspehu. Rusi su nam pomogli i u balkanskim ratovima, ali i bili na strani sanstefanske Bugarske 1878. godine, a ne Srbije, kao što su 1885. godine bili mišljenja da Srbija treba platiti odštetu Bugarskoj za agresiju koju je izvršila. U Velikom ratu bila je na našoj strani, ali su nam na kraju više pomogli zapadni saveznici. U vreme Sovjeta donela nam je komunizam i bila na korak od agresije na Jugoslaviju. Nova Rusija je 90-ih bila krajnje suzdržana kada je reč o srpskoj politici, što i nije za zameriti. Slično je bilo i na Kosovu gde se povukla 2003. godine. Sve u svemu, gledali su svoja posla, kao i sve druge sile, a kada su nam interesi bili slični tada je slovensko-pravoslavno bratstvo bilo praćeno i nečim osim reči.

Međutim, pitanje je šta su srpski interesi? Da li se možemo grejati na ruskoj vatri ili samo zapaliti kuću? Koliko je nama Rusija uopšte bitna?

Kada je reč o izvozu Srbije, učešće Rusije u 2017. godini je 6,43%. Od Rusije nam je mnogo bitnija Bosna i Hercegovina sa 8,85%, a ne zaostaje Crna Gora sa 5,29%. Učešće EU je 66,84%, a EU i CEFTA je 84%. Drugim rečima u EU i CEFTA (koju čine zemlje koje će biti članice EU) izvezemo 13 puta više.

Kada je reč o uvozu, situacija je nešto drugačija i tu je učešće Rusije nešto veće i iznosi 8%, a pojavljuje se i Kina koja učestvuje u uvozu sa 8,96%.

Sa ove dve zemlje imamo najveći deficit. Dakle, Rusija je značajnija kao zemlja iz koje uvozimo, iako je uvek lakše promeniti zemlje uvoza nego zemlje izvoza. Koliko mi imamo interes da kupimo ruske energente, toliko oni imaju još veći interes da ih prodaju.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama u periodu 2010-2018, Holandija sa 2,4 milijarde (14,8%) i Austrija sa dve milijarde (11,5%) su vodeći investitori. Rusija je investirala 1,5 milijardi (9,1%). Evropska unija čini 75% investicija u Srbiji.

Kada je reč o donacijama, obliku međunarodnog milosrđa na koji se ne bi trebalo oslanjati, ali koji nam govori o „bratskim“ odnosima koji nisu samo na rečima, od 2000. godine EU je donirala 4,31 milijardu, dok je Rusija donirala barem 100 puta manje.

Nažalost, praksa partnerstava sa Rusijom je gorka. Ne zbog toga što su nam Rusi želeli zlo, nego što smo imali nesposobne vlade koje su prodale NIS u bescenje, kao i rudne rente, za maglovita obećanja koja nikada nisu ispunjena. Rusi su gledali šta je za njih dobro, a to što su naišli na nekoga ko ne zna da radi svoj posao nije njihov problem. To se odlično uklapa u tezu da Rusija gleda svoje interese, a ne promoviše interese Srbije. Što je i logično svakome osim iracionalno zaljubljenih.

Takođe, svi veliki ugovori su najčešće klasični kupoprodajni aranžmani gde mi svojim parama plaćamo Ruse da nam nešto prodaju ili da urade određene usluge. Često putem ruskih kreditnih linija koje nisu naročito povoljne, posebno kada se porede sa kreditnim linijama EU. Iz prostog razloga što je kapital u Rusiji mnogo ređi resurs nego u EU.

I mimo ekonomije ostaje činjenica da je Rusija anektirala Krim, kao i da je priznala dve otcepljene pokrajine Gruzije, Abhaziju i Južnu Osetiju. Takođe, aktivno potpomaže separatiste u Pridnjestrovlju i u Donbasu. Jako je teško napraviti principijelnu paralelu sa podrškom Kosovu u Srbiji bez tihe jeze.

Rusija kao protivteža NATO je takođe upitna u našoj zvaničnoj politici neutralnosti. Srbija je ostrvo u NATO i naša sloboda zavisi isključivo od sposobnosti da učestvujemo u Partnerstvu za mir. Rusija tu ne može da nam pomogne, a iskustva kako izgleda sukob sa NATO koji je za njih zanemarljivog intenziteta, a za nas put u skoro potpunu katastrofu imali smo 1999. godine. Razmišljanja koja bi nas vodila u pravcu evropske Sirije su štetna i neodgovorna.

Sve u svemu, Rusija je bitna. Sa njom treba da imamo odnose nivoa koji imaju Nemačka i Austrija, na primer. Ni manje ni više od toga. Ne treba da budemo antiruske perjanice jer nema razloga, ali zarad odnosa sa Rusijom ne treba da žrtvujemo nijedan dan našeg puta ka Srbiji na Zapadu. Ne zbog emotivnih, nego zbog racionalnih razloga. Vrlo je verovatno da bi nas takve i Rusija više cenila nego danas.

Autor je ekonomista, narodni poslanik u Skupštini Srbije i član Predsedništva Stranke moderne Srbije

Povezani tekstovi