Zadušnice. Palim sveće, zajedno sa stotinama ljudi u Hramu Svetog Save. Mir, i poneki uzdah. Od Zadušnica do Zadušnica sve je veći broj plamičaka kojima ljudi pokušavaju da osveže uspomene na bližnje.
Jer narod teško živi i mnogi umiru. Broj onih koji dižu ruke na sebe i svoje bližnje raste. Umire se i od hladnoće, i od gladi, zbog neurotizovanih vozača i zbog nemogućnosti da se kupe lekovi, ali i od bombi i heklera koji se sve češće oglašavaju na ulicama. Trotoare su zaposeli iznemogli sa pruženim rukama i tužnim pogledima.
Setni zadušničko-crkveni mir iznenada prekide anđeoska pesma. Predivno lepršavo-uzvišeno milozvučje dopiralo je iz sredine Hrama. Tamo je nekoliko grčkih sveštenika koji su obilazili Svetog Savu zapevalo svoju molitveno-pozdravnu pesmu. Većina je napustila sveće i okupila se oko sveštenika, koji su predivnim glasovima i vedrim licima zračili kao Sunce nakon što, konačno, pobedi noć. Nisam razumeo reči, ali mi se činilo da nam poručuju da nismo sami, da nas vole i da nam se raduju. Mislim da su se mnogi dok je pojanje trajalo osećali i kao Srbi i kao Grci. Jer svi su, to je bilo očigledno, ovaj neočekivani poklon doživeli kao heruvimsku poruku da se samo ljubavlju prema čovečanstvu i verom u sebe može generisati stalna i velika životna energija.
Posle su grčki pojci, sa svojim rancima, uz osmehe i pozdrave otišli iz Hrama, a mi se, nakon kratkotrajne bestelesnosti i blaženstva opet skvrčismo čim se u svojim domovima uz pomoć medija ponovo susretosmo sa našim političkim vukodlacima, koji, još uvek, izvore svoje snage traže i nalaze u razaranju institucija, ignorisanju građanskog morala i vekovnih kulturnih obrazaca ponašanja, i u cepanju narodnog tkiva, a sve po principu „Ko nije sa nama, taj je protiv nas!“, ili „Oni drugi su ljudski šljam, izdajnici, strani plaćenici i lopovi!“, ili „Ko nije za nas, taj je protiv Srbije!“, ili… I, tako, zajedno sa celom nacijom, nastavismo da cvrčimo u fragmentiranoj Srbiji, koja se već dugo dimi, po površini ugljeniše i skuplja kao parče mesa na usijanoj plotni.
Vukodlački-destruktivno tabloidno medijsko političarenje i neiskren odnos prema građanima, sa kraćim prekidima koje svojom iskrenošću, svetlim likom i istinskom ljubavlju prema građanima obeleži poneki samonikli heruvimski politički pojac, traje više od četvrt veka. Učinci naših političkih vukodlaka u toku tog perioda su poražavajući: mladi i normalno školovani beže iz zemlje glavom bez obzira, Srbija je opljačkana i grcajući u dugovima ubrzano stari i gubi stanovništvo, kontejneri i trotoari već su postali „radne hale“ u kojima svoj posao nalaze i mnogi penzionisani učitelji, nastavnici, glumci i radnici kojima su naši politički žreci rasturili preduzeća. Poraz gde god pogledate: duboke podele unutar nacije, osmeha i radosti sve je manje i među školarcima, izgubljene teritorije…
Većina je mrgodna, praska bez stvarnog povoda, sipljivo dahće ili škrguće zubima, strepi od svakog novog dana, i s tugom posmatra pljačku i pustoš koja ostaje iza svake polit-vukodlačke horde nakon što se preseli u „ostrvske rajeve“ i preobrazi u „normalne ljude“ koji, sa opljačkanim novcem, pokušavaju da žive neki svoj novi, ali ipak bedni, život. I samo vas ponekad, u svom tom beznađu, iznenadi po neki slučajni heruvimski politički pojac i podseti, pre nego što politički vukodlaci uspeju da ga uklone, da postoje i drugi načini života, koji mržnju prema bližnjima i neutaživu želju da se živi na račun drugog ne stavljaju u prvi plan, te da se najveća i najdugotrajnija razvojna snaga može stvarati generisanjem i održavanjem fuzionih društvenih procesa koji su zasnovani na pravdi, ljubavi prema bližnjima, toleranciji i poštenju.
Već je mnogima postalo jasno da će, ako naši birači brzo ne iznedre svoje heruvimske političke pojce, i ako takvu vrstu političara ne budu trajno uzgajali i množili, Srbija nastaviti da cvrči, da se ugljeniše, i da širi oko sebe neprijatne mirise koji nisu podsticajni ni za domaće, ni za strane „pčele radilice“, bez kojih nema proizvodnje „kreposnog razvojnog meda“, ni zametanja novih bioloških, ni razvojnih plodova, ali ni održivosti našeg društva.
Autor je profesor univerziteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
