Hrana za glavu

Pokušaću da objasnim čitaocima šta sam kao koautor Predloga zakona imao na umu prilikom rada na formulaciji pravila o položaju i ovlašćenjima Poverenika.

1. Javnost ima opravdani interes da zna o poslovima organa javne vlasti – ovo je osnovna ideja na temelju koje smo 2002. u Centru za unapređivanje pravnih studija (CUPS) formulisali odredbe Modela zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ), iz 2004. izrađen je u potpunosti po uzoru na odredbe Modela zakona. ZSPIJZ definiše ovlašćenja Poverenika kao samostalnog i nezavisnog organa, čija je uloga da se brine o zaštiti prava javnosti da zna i to u postupku po žalbi tražioca informacije, a protiv odluke organa javne vlasti koji nije udovoljio zahtevu za pristup informacijama. U skladu sa najvišim uporednim standardima, pravna zaštita tražiocu obezbeđena je i u tzv. trećem stepenu, odnosno u postupku pred Vrhovnim sudom, a protiv odluke Poverenika.

2. Opravdani interes javnosti da zna o poslovima organa javne vlasti pretpostavlja da postoje i interesi koji su njemu direktno suprotni, kao što je interes zaštite privatnosti pojedinca ili interes zaštite nacionalne i javne bezbednosti. U cilju sveobuhvatne zaštite privatnosti, a posebno podataka o ličnosti, CUPS je sačinio Model zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na temelju koga je kasnije izrađen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) iz 2008. Naša ideja je bila da se Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja poveri i posao zaštite podataka o ličnosti. Ova ideja reflektuje se u pravilima ZZPL o posebnim ovlašćenjima Poverenika, te na osnovu samog Zakona on postaje Poverenik za informacije od javnog značaj i zaštitu podataka o ličnosti.

3. Jedinstvena zakonska regulativa o tajnosti informacija još nije usvojena. Umesto nje, na snazi je preko 400 propisa koji na nepotpun, protivrečan i neprecizan način regulišu ovu materiju. Opasnosti koje ova situacija sa sobom nosi reflektuju se u oblasti zaštite bezbednosti zemlje i stanovništva, svakodnevnog kancelarijskog rada organa državne uprave i drugih organa javne vlasti, integracije zemlje u međunarodne organizacije, ali i u oblasti ostvarivanja prava javnosti da zna.

4. Svesni ovih opasnosti, članovi radne grupe CUPS-a, među kojima i gospodin Poverenik, izradili su Model zakona o tajnosti informacija, na temelju koga je izrađen Predlog zakona o tajnosti podataka. Osnovni cilj autora Predloga bilo je stvaranje skladne normativne celine između ovog zakonskog teksta i ZSPIJZ i ZZPL, uz obezbeđivanje njihove efikasne primene. Tako se već u članu 8. Predloga eksplicitno određuje da se podatak može označiti kao tajan samo ako u konkretnom slučaju ne preteže opravdani interes javnosti da za njega zna.

5. Pravilo iz člana 25. Predloga nalaže ovlašćenom licu organa javne vlasti da skine oznaku tajnosti sa podatka za koji je Poverenik u postupku po žalbi utvrdio da javnost ima opravdani interes da za njega zna. Odluka Poverenika je konačna, te organ mora da omogući tražiocu nesmetan pristup informaciji koja je bila označena kao tajna. Unošenje ovog pravila bilo je nužno potrebno jer je do sada postojala pravna mogućnost da se organ u čijem je posedu tajni podatak pozove na odredbe brojnih propisa o tajnosti informacija i uskrati informaciju javnosti, čak i u susretu sa odlukom Poverenika ili Suda. Ako Predlog bude usvojen, organi javne vlasti neće imati na raspolaganju ovu pravnu mogućnost, te će time i položaj Poverenika biti učvršćen.

6. U članu 38. Predloga određuje se krug lica koja imaju pravo na pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere, a u cilju vršenja poslova iz njihove nadležnosti, među kojima je i Poverenik. Pošto se nadležnost Poverenika po ZSPIJZ odnosi na sve informacije u posedu organa javne vlasti, on po članu 38. ima pravo pristupa praktično svim tajnim podacima, i po tome se njegov položaj bitno razlikuje od položaja drugih organa čije su nadležnosti u odnosu na ove podatke uže određene.

Da bi ostvario pristup tajnom podatku, od Poverenika, kao i od ostalih lica iz ove grupe, traži se da ispuni određene tehničke uslove, a naime da podnese zahtev za pristup, na osnovu koga mu se izdaje legitimacija („odobrenje“) za pristup. Ova legitimacija ne može se uskratiti Povereniku, te se zbog toga postupak njegovog izdavanja ne može smatrati kao ograničavanje ovlašćenja, već samo kao način vršenja ovlašćenja Poverenika. Da ovih pravila nema, Povereniku bi ostalo golo zakonsko ovlašćenje za pristup podacima, bez mogućnosti njegovog ostvarenja.

7. Jedino privremeno ograničenje prava Poverenika na pristup podacima, sadržano je u članu 40. Predloga i odnosi se na pet precizno definisanih kategorija podataka koji su označeni najvišim stepenom tajnosti (strogo poverljivo i državna tajna) i to na: istražnu radnju ili akciju do njenog okončanja, metod pribavljanja podataka i primenu postupaka i mera u konkretnom slučaju, kao i na prikrivenog islednika, pripadnika službe bezbednosti i treće lice, na primer lice koje obezbedi informaciju koja može da dovede do hvatanja optuženog za ratni zločin, i to samo dok je to neophodno potrebno radi zaštite života i drugih životnih interesa ovih lica i članova njihovih porodica.

Radi se o podacima kojima pravo pristupa u određenom periodu vremena nema niko osim organa vlasti ili ovlašćenog lica u čijem su posedu i to, pre svega, zbog prirode ovih podataka i neprocenjive štete koja bi bila izazvana njihovim otkrivanjem. U krug ovih podataka ne mogu da uđu podaci koji su označeni kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela ili druge nezakonite radnje ili postupanja (prisluškivanje, uhođenje i sl.).

8. Ovo rešenje iz člana 40. ograničava pravo Poverenika na pristup informacijama, ali se istovremeno čini da interes javnosti da zna u ovim slučajevima ne bi bio neopravdano ograničen. Prvo, sam ZSPIJZ dopušta ograničenje pristupa ovim kategorijama podataka. Drugo, Povereniku se uopšte ne ograničava pravo da odlučuje po žalbi tražioca informacije kada se radi o ovim podacima. Treće, mehanizmi zaštite od mogućih zloupotreba pravila iz člana 40. uključuju i pravo Poverenika da od predsednika Vrhovnog (kasacionog) suda traži poništaj odluke o privremenom ograničenju njegovog prava. Predsednik Suda ima ovlašćenje da usvoji zahtev Poverenika, poništi odluku o ograničenju i omogući mu pristup navedenim tajnim podacima.