Hrišćanske "vrline" Milorada Vučelića 1Foto: Privatna arhiva

„Šta se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava. Kad mrtvi fazani lete, a ni jedan ne pada“ – da citiram Džonija Štulića, kao što to često radi naš i patrijarh Porfirije.

Gospodine Porfirije Periću, zašto toliko ponižavate verujuće ljude u svom narodu, zašto im vređate hrišćanska, moralna, ljudska osećanja? Kao patrijarh, poglavar ste ne samo crkve kao institucije, već i svih Srba koji se osećaju hrišćanima.

Dali ste orden Svetog Save osobi koja je celog života bila na strani antihrišćanskih vrednosti, prvo kao komunist i ateist a potom kao ratni huškač, osobi koja je među odgovornima za slom srpske države krajem dvadesetog veka i svih ljudskih vrednosti, osobi koja je od strane revnosnih vernika viđana u crkvi par puta, za neke državno-crkvene praznike, ali mnogo puta na raznim drugim mestima kako ispija skupa pića sa tompusom između zuba. Osobi koja je većinu svog života provela premeštajući zadnjicu sa fotelje na fotelju i radila protiv svog naroda a u sopstvenu korist.

Koje i kakve to zasluge (i da Vas citiram : „za afirmaciju hrišćanskih vrednosti i vrlina“) ima gospodin Vučelić?

Ako gospodin Milorad afirmiše hrišćanstvo i promoviše hrišćanske vrline, onda autor ovog teksta živi u dubokom neznanju šta je hrišćanstvo i šta su vrline, pa bi bilo lepo od Vas, gosp. Porfirije Periću, da nama koji smo možda u zabludi otvorite oči i saopštite činjenice i detalje, a ne da dobijemo samo šturo saopštenje.

Naravno da to niste i ne biste učinili jer i nemate šta da kažete o zaslugama dotičnog.

Verujem da bi se i sam gospodin Vučelić iznenadio Vašom odlukom, govorim u potencijalu. Ali, nije se iznenadio, naravno.

Kupovina indulgencija nije samo postojala u katoličkoj crkvi, postojala je i postoji još uvek i u našoj pravoslavnoj crkvi. Dokazao je to i blaženopočivši patrijarh Irinej, a Vi nastavljate istim putem.

Očekivali smo, a govorim u ime svih vernika jer vidim reakcije istih, da smo nakon patrijarha Pavla dobili još jednog patrijarha zaista dostojnog tog mesta. Kako smo se samo prevarili.

Ne samo da ste pokazali da niste dovoljno zreli za taj položaj, što i nije greh, često svi mi u životu otkrijemo da nismo dozreli nekom zadatku, a na kraju, niste Vi sami sebe izabrali, ali ovo je već peti put da pokazujete nedoraslost položaju patrijarha, pa bi možda bilo lepo i da priznate to, priznate greške i bar obećate i narodu i Bogu da ćete se truditi da budete bolji i raditi na sebi. Ali Vi srljate u sve veće greške.

Hajde da tu nezrelost i stavimo po strani, to se uvek da popraviti. Mnogo je veći problem što i Vi niste dovoljno jaki da se iščupate iz kandži politike i što postajete najobičniji poslušnik vlasti. Umete li da kažete – „NE!“ Čega i koga se to bojite? Pošto se Boga očigledno ne bojite!

Da li ste uopšte upoznati koliko lekara, naučnika, teologa, iskrenih dobrotvora i humanista, radnih ljudi, ljudi iz naroda… – zaslužuje zaista crkveni orden iz ruke patrijarha? Mnogo njih.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina orden SPC dobijaju isključivo ili političari ili ljudi bliski vlastima. I to se nastavlja, i nastaviće se sve dok ne dobijemo prvog čoveka crkve koji sme da kaže to -„NE.“

I koliko je ordenja SPC podelila za to isto vreme? Ispada da je sad veća čast ako orden neko ne dobije, jer ih delite kao da su slani štapići iz kesice. Više ljudi mogu da nabrojim sa ordenjem crkve nego onih drugih.

Stavite se malo u položaj prosečnog srpskog vernika, radnika, seljaka. Šta mislite kako se svi oni osećaju kada čuju vest da je Milorad Vučelić dobio orden Svetog Save? Zašto ih vređate? Vi ste i njihov patrijarh, mnogo više nego Miloradov, koji o hrišćanstvu zna isto onoliko koliko i moja baba o kvantnim fenomenima.

Ne osuđujem Vas, hrišćanin sam, samo sugerišem da stavite prst na čelo i shvatite da ste narodni patrijarh, a ne poslušnik vlasti. Predstavljate verujući narod a ne vlast. Na tronu ste Svetog Save, naslednik, a šta Vi mislite šta bi on rekao na sve to što radite?

Tačno, ne bi rekao ništa, jer ne biste ni bili na mestu na kojem jeste, niti bili u mogućnosti da radite to što radite.

I da završim ponovo citatom Džonija Štulića kojeg toliko cenite (isto koliko i autor ovog teksta);

„Gledajući iz daljine konture na sceni,

Padaju mi na pamet vodene boje,

Umazane ruke brzo se peru.“

A obraz? Gosp. Porfirije Periću!

Autor je teorijski fizičar i kosmolog

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

29 reagovanja na “Hrišćanske „vrline“ Milorada Vučelića”

  1. Odličan tekst.
    Da parafraziram Lakija Topalovića: Sve može da nestane i propadne, samo je DB večna.

  2. Čovek, Milorad Vučelić, koji je živeo život van hrišćanstva, dobija visoko priznanje SPC iz ruku Patrijarha Porfirija, ničim izazvan. Autor ovog teksta je do tančina analizirao ovaj događaj, koji je iritirao veliki broj istinskih vernika. Izgleda da je Porfirije naseo na neku priču o „zaslugama“ Vučelića za SPC. Koje zasluge? Ako je dao neki novac, sigurno nije iz svog džepa.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.