Otkako se pojavio virus kovid 19, trudim se da budem maksimalno informisana.
Svaki dan pratim vesti preko televizije, radija, Fejsbuka i drugih društvenih mreža o broju obolelih, prevenciji, merama i preporukama Vlade.
A sirene hitne pomoći usijale su se zavijajući po ceo dan i noć po ulicama Novog Sada.
Od marta, ko šta radi ja redovno dezinfikujem otirač ispred ulaznih vrata, kvake na vratima, prekidače od struje, perem ruke, nosim masku.
Čak sam i tri puta napravila generalku stana, sve sa namerom da izbegnem i smanjim mogućnost zaraze.
Kako sistem funkcioniše za vreme pandemije korona virusa osetila sam na sopstvenom primeru.
Naime, moja priča počinje spoznajom da je moj suprug kovid pozitivan.
Nakon testiranja 23. jula 2020, sutradan su nas nazvali iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine i saopštili tu informaciju, te krajnje ljubazno obavestili da oboleli treba da bude u izolaciji narednih 15 dana.
On se sam već izolovao sa pojavom prvog simptoma, još pre nekoliko dana.
Imao je povišenu temperaturu koja se kretala oko 37,2°C i nije prelazila 38 °C, a javljala se obično posle podne i uveče.
Izolovao se u spavaću sobu, tamo ima zasebno kupatilo i terasu. Ja sam prešla u dnevni boravak.
Kako smo se i formalno sa koronom susreli u petak uveče, očekivala sam da će neko tokom vikenda, a najkasnije u ponedeljak, doći i uručiti članovima porodice (deci i meni) neki dokument o izolaciji.
Saznala sam preko TV, od prijatelja i poznanika da članovi porodice osobe pozitivne na kovid 19 vrlo brzo dobijaju Rešenje o izolaciji od strane sanitarne inspekcije.
Tokom subote i nedelje nismo dobili nove informacije, niti nas je iko kontaktirao.
Mislila sam da je to zbog vikenda, a i verovatno je gužva pa još nisu stigli do nas.
Kako se vikend bližio kraju, budući da sam u radnom odnosu, nazvala sam u nedelju po podne kovid informacije, da me upute kako da se ponašam – nisam dobila rešenje o izolaciji, a treba da sutra ujutro opravdam nedolazak na radno mesto.
Savetovali su me da se obratim poslodavcu i da se sa njim dogovorim.
Bila sam šokirana.
Očekivala sam da se radi o rutinskom postupku, da su svi u sistemu povezani i uigrani, te da je sve pod kontrolom. Međutim ispalo je sasvim suprotno, na moje veliko razočaranje.
Krenuću redom: poslodavac me telefonski obavestio da su zauzeli stav da treba da idem na bolovanje, jer ne mogu za vreme izolacije da radim od kuće, pošto je ukinuto vanredno stanje, te da nema zakonske osnove da mi daju mogućnost da radim od kuće.
Podsetila sam ih da je proglašena pandemija i grad Novi Sad, gde živim i radim, proglasio je vanrednu situaciju.
Ponovo me pozvao pomoćnik direktora za opšte i pravne poslove i saopštio da ne može.
Ne budem lenja i pozovem prijatelje, poznanike, saradnike iz drugih institucija da vidim da li imaju takav slučaj i kako su ga rešili.
Saznam da ima dosta takvih situacija, i da su u izolaciji i vode se da rade, odnosno rade od kuće. To mi da novi podstrek i nadu da ću prevazići nastalu situaciju.
Ponovo sam više puta zvala Higijenski zavod, kovid ambulantu, sanitarnu inspekciju, izabranog lekara – sve u krug, više puta da dobro utvrdim gradivo.
Saznam sledeće: do pre deset dana Rešenje o izolaciji je izdavala sanitarna inspekcija, sada više ne izdaju, ali ne izdaje ni niko drugi.
Izabrani lekar nije mogao da mi otvori bolovanje, jer nisam bolesna, niti mi može napisati da idem u izolaciju, jer mu za to treba Rešenje o izolaciji od sanitarne inspekcije, i lekari imaju napismeno od načelnika Doma zdravlja kako da postupaju.
U kovid ambulantu mogu samo ako imam simptome, a ja nemam simptome (Išla sam privatno da slikam pluća i uradim analizu krvi, Bogu hvala, svi nalazi su uredni.).
Šta mi preostaje?
Mogu da biram: da se svesno izložim zarazi i odem u kovid centar; da odem na posao i dovedem u pitanje bezbednost zdravlja mojih kolega sa posla, kao i svoje zdravlje budući da sam onkološki pacijent i dijabetičar, ili da uzmem godišnji odmor i iskoristim ga da bih bila u izolaciji i ispoštovala preporuke lekara za opštu dobrobit u borbi protiv zaraze.
Opredelila sam se za treću varijantu.
Uputila sam pismeni zahtev za rad od kuće u vremenskom periodu u kojem bi trebalo da budem u izolaciji. Nadam se da će mi poslodavac odgovoriti, mada ne bi bilo prvi put da ostave zahtev da odleži i zastari.
Kao obična građanka, upala sam u začarani krug državne administracije koji nema izlaz, ili niko od nadležnih ne zna ili ne želi da ga pokaže iz ko zna kojih razloga.
Imam osećaj da smo prepušteni sami sebi, da sve zavisi od naših poznanstava, položaja u firmi, položaja u društvu, stranačke pripadnosti.
Poražavajuća je i zastrašujuća činjenica da zavisiš od dobre volje pojedinaca koji se igraju našim životima i životima naših članova porodica. To je tako jadno, bedno i nedopustivo.
Želim vam svima dobro zdravlje. Čuvajte se.
Autorka je doktorka bioloških nauka
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
