Vraća ti se izgubljena nada. Par protesta i nastanak jedinstva raznih ideja, pogleda, obrazovanja, godina.
Zašto je aerodrom postao vezivno tkivo svih različitosti?
To je, možda, poslednje što imamo. Proizvodnje televizora, bele tehnike, računara više nema. Sve su uzeli i odneli, a ostao je samo on, aerodrom. Nestankom njega nestajemo i mi. Nestaje dostojanstvo. Postajemo podstanari u rođenoj kući. Deo reda pred šalterom za kartu u jednom smeru.
Ovde će živeti roditelji bez dece. Na nekom drugom mestu, deca bez roditelja.
Tridesetak godina samo je odnošeno. Pošto je grad bio industrijski razvijen, imalo je šta i odneti. I odmah je odneto. Nisu nam dozvolili ni radio da imamo. I njega su uzeli. Ne samo grad, ceo jug Srbije je bio poznat po proizvodnji duvana. U Nišu toga više nema, ni za herbarijum.
Suludo centralizovanje svega i svačega, a sprovodile su ga sve generacije vlasti, nije plod nikakve ideje već njihove proste želje da drže pod kontrolom sve finansijske tokove i izvlače korist. Lokalni moćnici su bespogovorno poslušni jer znaju da količina novca koju će trošiti zavisi od volje šefa svih šefova. Od njega će zavisiti i da li će odgovarati za način na koji troše taj novac.
Ne bi bilo iznenađenje da uskoro i sva primanja građana idu na račun Vlade Srbije. Ona će svakako bolje znati da raspolaže tim novcem nego oni.
„Halo, Vlado Srbije, danas bih da kupim patlidžan.“
„Ne može, napravi projekat.“
„Poslao sam na mejl.“
„Malopre smo zvali i niko se nije javljao.“
„Pozovite mejl ponovo.“
„Razmotrili smo Vaš projekat i nije usvojen u celosti. Danas dobijate rotkve strugane.“
Naravno, te pare nećete dobiti i odneti prodavcu na pijaci, jer ni on nema pojma šta bi sa njima. Prosto odnesete nalog banci da se odobrena suma sa računa vlade prenese na račun vlade.
Decentralizacija i uključivanje građana u proces odlučivanja svima su tako strane teme. „Tebe da pitam kako da trošim tvoje pare! Ma daj.“
Kao i u svakoj čorbi, tako i u ovoj niškoj ima mirođija. Pojavljuju se, ničim izazvani, nosioci ranijih odluka odnošenja. „Ne dajte, Nišlije! Ako se ponovo vratim na vlast, neću imati šta da vam uzmem.“
Posle skupa privedenih građana, ostaje samo da kažete: „Idi i ne okreći se, sine.“ Svom ili sinu svih naroda i narodnosti, odlučite sami.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
