Foto FoNet Aleksandar MijailovićOd uvek se, kada se raspravljalo o energetskom sektoru, podrazumevalo da se mora voditi računa o njegovom inženjerskom i geopolitičkom karakteru, sa posebnim naglaskom na obezbeđenje potreba građana i privrede potrebnim i dovoljnim količinama svih vidova energije visokog kvaliteta, i u uslovima rata i u uslovima mira. Takođe, podrazumevalo se da razvoj energetskog sektora ne sme da kaska za stvarnim životom.
Da se u Srbiji u prethodnih dvadesetak godina nije tako postupalo mogao je svako da se uveri i prilikom poplava kolubarskih kopova, i po načinu održavanja postojećih i gradnje novih energetskih postrojenja i elektroenergetskih mreža, i po izboru nekompetentnih lica koja su upravljala tim sektorom itd., a posebno tokom bahatog bacanja u zasenak struke i nauke i progona dokazanih stručnjaka, a potom i stavljanja u prvi plan „vernosti i spremnosti za žrtvovanje“ zarad politokratskih interesa pojedinaca i/ili grupa koje upravljaju državom.
Normalno, mladi i kvalitetno edukovani ljudi su bežali i beže iz takvog ambijenta, jer ih on guši, pa je energetski sektor ostao bez poletnih stručnjaka, tj. bez razvojne supstance koja bi možda mogla da u nekom doglednom roku promeni neveselu situaciju u srpskoj energetici.
Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i zakuvavanje nestabilnosti u zemljama u kojima postoje energetske sirovine koje se mogu jeftino i nekontrolisano eksploatisati, ogolili su „do kosti“ napred navedene činjenice.
Postalo je i belodano da nijedna globalna, ni lokalna energetska tema ne sme da bude prepuštena samo vrhu države, zato što su sve direktno povezane sa kvalitetom životne sredine i što veoma utiču na račune građana za gas, benzin, naftu, električnu energiju itd, kao i na budžete pojedinaca, porodica, preduzeća i države.
Posebno je onespokojavajuće što se iznad Srbije i njenog društveno-ekonomsko-energetskog sistema poodavno uočavaju opasni vihori partokratsko-kriminalnih laži, sličnih onim atmosferskim, u narodu poznatim kao „igre đavola“, koji podižu uvis prašinu, papir, lišće, otkose i naviljke sena i „igraju se sa njima“. Ponekad umeju i da zamrače nebo i ostave po neko domaćinstvo bez krova nad glavom.
Svi koji otvorenih očiju posmatraju i analiziraju te kovitlace primećuju da se oni iz dana u dan ubrzavaju, umnožavaju i uvećavaju, pa je izvesno da će, ako ne budu vešto i efikasno „umireni“, postati uzrok velikih i nenadoknadivih tragedija.
Zaustavljanje vrtloga laži, unutar kojih se omrkosvešćuju i nemilosrdno pljačkaju građani, neće i ne mogu osmisliti i realizovati lažljivo-grabežljivi demagozi, tajkuni i politikanti koji sve vreme svesno indukuju „igre đavola“, jer je ta vrsta ljudi našpanovana da uvećava broj i snagu kovitlaca radi opstanka na pozicijama koje su zaposeli.
Taj zahtevni i čovekoljubivi posao mogu da obave jedino pametni mladići i devojke, školovani u slobodnim školama i na univerzitetima. To je naša snaga koja iskreno želi da svoju domovinu pretvori u miran i trajno razvojno-podsticajan ambijent. To su, dakle, one sveže, empatične i neegocentrične osobe koje su prepešačile celu Srbiju i dobar deo EU i dokazale građanima da nisu zahvaćene virusima laži i pohote. A njih je, u to smo se uverili, mnogo.
Građani su ih zdušno prihvatili, pa zato ne treba da strepe da će ih uprljati izmet koji se po njima prosipa i rasejava tokom aktuelnih i budućih „igara razuzdanih đavola“.
U um i iskrenost mlade srpske generacije veruje oko šezdeset pet odsto birača spremnih da im na izborima pokloni poverenje.
Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
