Insulinska politika

Lako je moglo da zaista dođe do nestašice ovog leka jer su ga dijabetičari, s razlogom, kupovali i više nego što im je potrebno iz straha da ga sutra nigde neće biti. Srećom, to se nije desilo. Ipak, javnost je ostala uskraćena za suštinsko objašnjenje zašto u najvećoj državnoj apotekarskoj ustanovi „Beograd“ i dalje nema insulina (stići će, kažu, tokom nedelje).

Objašnjenja je, doduše, bilo, ali čini se da su ona malo kome jasna. Čak i onima koji su ih davali. Dok je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović optuživala menadžment Apotekarske ustanove „Beograd“ da nije poštovao Zakon o javnim nabavkama, zbog čega bi nadležni trebalo da snose krivičnu odgovornost, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je, s druge strane, rekao da je jedino ova apotekarska ustanova striktno sprovodila zakon, dok su druge apoteke nabavljale insulin mimo procedura.

Dakle, ko je kršio zakon? Ko treba da odgovara? Da li će „slučaj insulin“ imati svoj sudski epilog?

Dok se to ne desi, a pitanje je i da li će, politička prepucavanja između SPS i DS se zahuktavaju. Padaju i teške reči, traže se izvinjenja. Optužujući apoteke „Beograd“, ministarka zdravlja je optužila Grad Beograd kao osnivača, odnosno gradonačelnika Đilasa. On je pak optužio republičku vlast, odnosno ministarku zdravlja da favorizuje privatne apoteke nauštrb državnih.

Simptomatično je i to da je vršilac dužnosti direktora Apotekarske ustanove „Beograd“ Dragana Simić u subotu rekla da je završen postupak hitne nabavke i da će insulina tokom nedelje biti u svim apotekama te ustanove. Kako sad odjednom to može? Zašto nije urađeno ranije, ako su videli da im zalihe insulina ponestaju?

Borba političkih protivnika je legitimna stvar, ali je nedopustivo da životi ljudi budu ugroženi zbog dnevnopolitičkih interesa, odnosno da se politička prepucavanja slamaju preko leđa ljudi kojima je pomoć najpotrebnija.