Izbori za EP 2019 - rat za osnovne vrednosti 1Foto: CEP

Izbori za EP 2019. godine će biti prvi izbori na kojima neće učestvovati građani Velike Britanije. Iako je ekonomska situacija u EU značajno povoljnija u odnosu na prethodni period, brojne krize uticale su na promenu raspoloženja među građanima EU. Lični strahovi od promena uzrokovanih migracijama, bezbednosnim rizicima, terorizmom, globalizacijom ekonomije, uticali su na porast brojnih populističkih partija i pokreta širom EU. Njihov uspon i uspesi na nacionalnim izborima širom Evrope uticaće na ambijent u kojem će se održati predstojeći izbori.

Stiv Benon, nekadašnji šef izbornog štaba američkog predsednika Donalda Trampa, osnovao je organizaciju, neinventivnog naziva „Pokret”, čiji je osnovni cilj pružanje podrške populističkim strankama i pokretima na predstojećim evropskim izborima 2019. Prema njegovim rečima Pokret će pomagati svima koji se zalažu za povratak nacionalnog suvereniteta i borbu protiv migracija. To su ujedno i „vrednosti” za koje se zalaže Benonov Pokret.

Predstojeći izbori će upravo biti nadmetanje različitih i umnogome suprotstavljenih vrednosti. Evropa slobode će se suprotstaviti protekcionističkoj Evropi; Evropa koje je samouvereno otvorena za sve koji poštuju njene vrednosti suprotstaviće se Evropi koja je uplašena i zatvorena; Evropa koja je spremna da se suoči sa izazovima globalizacije poštujući univerzalne vrednosti i konvencije suprotstaviće se Evropi koja je izolovana, po cenu napuštanja međunarodnih obaveza; Evropa koja se zasniva na poštovanju demokratskih institucija i vladavini prava suprotstaviće se Evropi koja veruje u snažne vođe…

Populisti prikupljaju jeftine političke poene promovišući lažnu sliku o snazi nacionalne države u 21. veku. Nijedna članica EU samostalno nije dovoljno konkurentna da izdrži konkurenciju globalnog tržišta. Nijedna članica EU nije dovoljno snažna da se njen glas čuje u globalnoj političkoj areni. Nijedna članica EU nije pripremljena za međunarodni sistem u kojem međunarodne insititucije i ugovori ustupaju primat realnoj politici. Populistička logika „moja zemlja na prvom mestu” je pogrešna i lažna. Populizam dovodi do slabljenja kohezije i veza unutar EU, čime se svesno podriva njena otpornost na izazove globalizacije, a time i njenih članica. Istovremeno, otvara se prostor za uticaj drugih međunarodnih aktera na funkcionisanje i politike EU.

Bez jasne strategije kako se suprotstaviti populistima, tradicionalne evropske stranke se suočavaju sa ozbiljnim izazovom. Populistički blok čine različite stranke i pokreti čija ideološka raznovrsnost može igrati presudnu ulogu na sposobnost da se ujedine u jedinstvenu parlamentarnu grupaciju. Evidentno je da njihovo ujedinjenje neće biti jednostavno. Međutim, ukoliko prevaziđu razlike, mogu da postanu treća, moguće i druga, po snazi parlamentarna grupa. Tome u prilog ide i činjenica da će naredni saziv EP biti umanjen za broj poslanika iz Velike Britanije (27 od 73 pripadajućih mesta biće raspoređeno drugim članicama, a preostalih 46 će ostati rezervisano za buduće nove članice). Eventualni uspeh populista time će biti zanačajniji jer će njihova proporcionalna uloga u parlamentu srazmerno porasti, čime će dobiti mogućnost da značajnije utiču na funkcionisanje institucija i definisanje politika EU, uključujući proširenje na Zapadni Balkan.

Uticaj populista biće evidentan i prilikom izbora novog predsednika i članova Evropske komisije (EK). Šefovi država i vlada okupljeni u Evropskom savetu predložiće kandidata za predsednika EK kojeg mora da odobri Evropski parlament. Evropski savet predlaže kandidata uvažavajući rezultate izbora za Evropski parlament. To znači da će kandidat za predsednika Komisije biti predstavnik političke grupe koja je dobila najviše glasova na izborima za EP. Međutim, da bi bio izabran, kandidat će morati da obezbedi podršku apsolutne većine ukupnog broja poslanika – 353 od 705. Jasno je da će populističke stranke imati direktan uticaj na dinamiku izbora predsednika Komisije. Njihov uticaj će biti primetan i u fazi nominovanja članova nove Komisije obzirom da ih uz saglasnost novoizabranog predsednika nominuju države članice. Iako se od članova Komisije očekuje da u svom radu vode računa o nadnacionalnom interesu i štite ugovorima definisane vrednosti, hipotetički je moguće predvideti kakav će profil kandidata podržati populističke vlade pojedinih članica. Pojedine vlade već su najavile svoje kandidate i svoja očekivanja od njihovog angažmana u Komisiji. Nažalost nisu u pitanju entuzijasti posvećeni jačanju Unije već populisti čija vizija Evrope može dodatno da ugrozi koheziju među njenim članicama.

Posledice uspona populističkih snaga u Evropi su već vidljive, ali njihov uticaj na budućnost Unije će zavisiti od spremnosti tradicionalnih evropskih političkih partija da se tome suprotstave na adekvatan način. Izuzetno je važno prepoznati uzroke koji utiču na građane da po cenu žrtvovanja liberalno-demokratskih vrednosti i institucija pristanu da svoj glas daju snažnim liderima sa sumnjivim vrednosnim porukama i autoritarnim tendencijama. Jedna od ključnih tema će biti reforma EU. Populisti obećavaju dramatičnu reformu EU i „preuzimanje“ suvereniteta iz ruku otuđenog i birokratizovanog Brisela. Prihvatajući neophodnost reforme Unije, tradicionalne političke partije moraju nedvosmisleno staviti do znanja da neće pregovarati i praviti bilo kakve ustupke kada su u pitanju vrednosti na kojima je osnovana EU. U tom smislu potrebno je da kandidati za mesto predsednika Komisije nedvosmisleno kažu da će se zalagati za ljudska prava, osnovne slobode, liberalnu demokratiju i vladavinu prava zasnovanu na podeli vlasti i poštovanju nezavisnih institucija – vrednosti koje su trenutno ugrožene spolja i iznutra. Energična kampanja za ove vrednosti mora da doprinese reafirmaciji vrednosti koje većina građana EU danas prihvata kao nešto što je neupitno, iako politička realnost u pojedinim članicama i uspesi onih koji ih dovode u pitanje govore suprotno.

A šta je sa proširenjem?

Kada je u pitanju politika proširenja Unije, postoji realan rizik da će atmosfera oko izbora i formiranja novih institucija EU odvući pažnju sa ove teme. Francuski predsednik Emanuel Makron je to i najavio govoreći o potrebi Unije da se reformiše pre narednog proširenja. Ovakve okolnosti definitivno će uticati i na dinamiku procesa pristupanja Srbije i drugih kandidata EU. Realno je očekivati da tokom naredne godine neće biti preteranog „apetita“ unutar EU da se bavi Zapadnim Balkanom i proširenjem Unije. To je pogrešan pristup koji predstavlja svojevrsnu kapitulaciju liberalno-demokratskih evropskih aktera pred agresivnim populističkim snagama. Populizam se ne pobeđuje populizmom.

Što se tiče kandidata, u ovom periodu biće potrebno dosta strpljenja, razumevanja i rešenosti da se ubrzaju reforme, kao i iskrene komunikacije sa građanima. Najlošiji odgovor na trenutnu dinamiku procesa integracije bilo bi preispitivanje svrsishodnosti reformi koje su uslov za pristupanje EU, i posredno ili neposredno relativizovanje evropske budućnosti Srbije obzirom na krizu u Uniji. U 2019. je potrebno nedvosmisleno dokazati da je Srbija rešena da sprovede neophodne reforme „zbog sebe”, kako to zvaničnici tvrde u javnim nastupima. Potrebno je pokazati prednosti proširenja Unije na Zapadni Balkan i sposobnost da se doprinese rešavanju regionalnih problema. Na taj način obezbediće se argumenti preostalim evropskim političarima koji neće tražiti bezbedno utočište u populističkim stavovima u vezi sa mestom Zapadnog Balkana unutar EU, već će imati hrabrosti da da iskoriste navedene argumente i jasno i glasno objasne svojim građanima prednosti pristupanja Srbije i drugih kandidata za samu EU.

close
Izbori za EP 2019 - rat za osnovne vrednosti 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.