Izdajnici, ‘oćete čist vazduh i vodu?

Buni se već mesecima narod u brojnim gradovima i mestima Srbije zbog reka u cevima, što godinama udišu sumpor dioksid, piju crnu/crvenu vodu prepunu arsena, gvožđa, bora i ostalih elemenata Mendeljejevog periodnog sistema.

I ništa.

Vlast kaže rešićemo, samo da bi se demonstranti razišli, i po običaju ništa ne reši. I tako godinama i decenijama.

A zagađenje je sve veće i veće. Može kašikom da se jede.

I nije ugrožena samo životna sredina već i zdravlje stanovnika Srbije. Bolujemo od zaboravljenih bolesti (ne računajući koronu), respiratornih obolenja, raznih vrsta rakova i leukemija izazvanih zagađenjem vode i vazduha…

Ali zdravstveni sistem Srbije je stamen i može da izdrži taj udar brojnih bolesti, baš kao i država Srbija koja može da izdrži državu bez stanovnika.

Jer koji će joj još i stanovnici koji se stalno nešto bune i zakeraju – te daj čistu vodu, te daj čist vazduh, te optužuju državu da je kriva za ovo i za ono…

A država ni kriva ni dužna (pitajte precednika)! Vi ste bre razmaženi, izdajnici srbskog roda i države, idite u tu Evropu kad je tamo bolje, a vidi šta mi sve imamo, uzvraća vlast iz bastiona slobodnog novinarstva – Pinka, Hepija, Politike, Novosti, Informera, Kurira, Srbskog telegrafa i ostalih tabloida svakodnevno od 24/7.

Skoro ko u Zadruzi i Parovima zajedno.

Da ne bude da se ne misli o zdravlju i dobrobiti stanovnika Srbije.

Za vlast – krivi su stanovnici, jer se bune i kvare idilu i seju sumnju u neviđeno blagostanje u kojem živimo.

Životna sredina je važno pitanje i u pregovorima sa EU. Ali evropski put Srbije stoji u mestu. I to od decembra 2019. godine.

A o dilemi s početka, može da se kaže samo da nije baš nikakva, jer je pitanje životne sredine samo još jedna zgodna tema za dolazak na vlast, kako god se zvali, da baš kao i njihovi prethodnici, ne učine ama baš ništa.