Predsedništvo Udruženja kritičara i teatrologa Srbije oglasilo se povodom prekida turneje Salašarskog pozorišta naglašavajući da se energično protive bilo kakvom uplivu politike ili političkih kriterijuma u procenu pozorišnog, kao i svakog drugog umetničkog dela.
Podsetili su nas da je časopis „Scena“ pre više od trideset godina objavio broj posvećen zabranama pozorišnih predstava i da nam se tada svima činilo da je sa takvom praksom zauvek završeno.
Ali, desilo se.
I bilo je za očekivati.
Salašarsko pozorište, po rečima Nacionalnog Saveta mađarske nacionalne manjine, predstavlja jednu od najvećih kulturnih vrednosti Mađara Vojvodine.
Ipak, komad „Kazimir i Karolina“ Edena fon Horvata, koji je jedan od najpoznatijih evropskih antifašističkih komada, zabranjen je od strane istog tog Saveta da se dalje igra u okviru turneje po vojvođanskim mestima. Smetala im je vulgarnost.
Glumica drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta Subotica Žuža Kalmar podnela je ostavku u Mađarskom nacionalnom savetu, smatrajući da „oduzeti mogućnost mladim glumcima da igraju za svoju publiku svim srcem i dušom, i oduzeti publici mogućnost da odlučuju šta im se sviđa, a šta ne, decenijama je neviđena i zastrašujuća cenzura. Ako ovo prođe, to znači da u budućnosti niko od nas neće biti bezbedan“, kazala je Kalmar.
U državi u kojoj nije problem što se građanima svakodnevno servira, putem TV kanala sa nacionalnom frekvencijom, već neizdrživa količina vulgarnosti i nasilja, problem nastane kada vlast pomisli da im „ispod radara“, već godinama, jedno pozorište „izmiče“ i ne pravi pozorišne predstave po modelu koji su oni zamislili.
Jer, oni su verovatno zamislili „lake note“ za vrele letnje dane, pa da se narod veseli i uživa u predstavama, a dobili su predstavu za koju Pastor tvrdi da „zlostavlja publiku“ pa roditelji moraju da zatvaraju deci i oči i uši…
Pozorište uvek traga za istinom, publika može da bira, može da ne kupi kartu.
Pitanje je šta ćemo sa užasavajućim vrednosnim sistemom koji se svakodnevno nameće u ovom društvu, ukazivala nam umetnost na taj problem ili ne. Da zatvaramo oči i uši i pred tim, nikada nije bilo rešenje.
Pozorište to zna, a cenzorima se to očito ne sviđa. Eto nama tematskog broja časopisa „Scena“ opet i to sa temom da je Eden fon Horvat, koji je bio zabranjivan i 1933. godine u Berlinu, gde su mu i dela spaljivana na lomačama, ponovo prokažen i posle celog jednog veka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
